Амбасада Русије у БиХ: Инцко када је наметао свој „закон“ није био високи представник – није то ни Шмит

„УРЕД ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА ГЛАВНИ ЈЕ И НАМЕРНИ  ТВОРАЦ ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ У БиХ“

Амбасадор РФ Игор Калабухов предаје акредитиве

председавајућем Председништва БиХ МИлораду Додику

* Полазимо од тога да након 27. маја место Високог представника у БиХ остаје празно. Сви они који намеравају да сарађују с држављанином Савезне Републике Немачке Кристијаном Шмитом, који себе назива високим представником, то чине на властиту одговорност и ризик, јер он нема потребан мандат Савета безбедности УН

* Безгранично тумачење „бонских овлашћења“ (тзв. „друге мере“, дио 15. став 2, тачка ц) доводи до тога да Валентин Инцко има право узети „калашњиков“, отићи у Бањалуку и стрељати све посланике Народне скупштине Републике Српске. И према његовом тумачењу „бонских овлашћења“, он ће бити у праву!

* Канцеларију Високог представника сматрамо кочницом развојног пута БиХ и инсистирамо на њеном безусловном гашењу. То је тај случај када су се предности одавно претвориле у непоправљиве недостатке

_____________________________________________________

       АМБАСАДА Руске Федерације у Босни и Херцеговини објавила је због чега је све одбила да се придружи изјави амбасадора Управног одбора Савета за спровођење Мировног споразума у БиХ.

       Навела је за то шест разлога.

       Амбасадори Управног одбора Савета за спровођење мира (Русија се није сложила са изјавом) најоштрије су осудили ескалацију тензија која долази од стране неких политичких лидера као одговор на недавну измјену Кривичног закона, као и кораке које је предузела Народна скупштина РС, а који би нарушили стабилност и омели ефикасан рад органа власти, наводи се на веб-страници Високог представника.

       Саопштење амбасаде Русије преносимо у целости:

       1. 27. маја високи представник Валентин Инцко поднео је оставку и тиме завршио свој мандат. Он није имао никаква овлашћења за увођење измена и допуна Кривичног закона. Ако су партнери сматрали Валентина Инцка важећим Високим представником, испада да су након 27. маја у БиХ постојала два Висока представника, што је апсурдно. Друга тумачења су језуитска логика. Полазимо од тога да након 27. маја место Високог представника у БиХ остаје празно.

       Сви они који намеравају да сарађују с држављанином Савезне Републике Немачке Кристијаном Шмитом, који себе назива високим представником, то чине на властиту одговорност и ризик, јер он нема потребан мандат Савета безбедности УН-а.

       2. Увек смо се противили употреби „бонских овлашћења“. Чак и уз претпоставку да су иста постала темељ одлуке Валентина Инцка, чак ни њихово најшире тумачење не даје му за право да се меша у активности законодавне власти. Штавише, безгранично тумачење „бонских овлашћења“ (тзв. „друге мере“, део 15. став 2, тачка ц) доводи до тога да Валентин Инцко има право узети „калашњиков“, отићи у Бањалуку и стрељати све посланике Народне скупштине Републике Српске. И према његовом тумачењу „бонских овлашћења“, он ће бити у праву!

       Треба ли БиХ такав Високи представник?

       3. Одлуку Народне скупштине донело је легално изабрано демократско тело власти. Нема сумње у његову легитимност. Својим волунтаризмом, Валентин Инцко поставља питање – чија је демократија јача: његова или Народне скупштине? Његова или Градског вијећа Мостара? Његова или скупштине Зеничко-добојског кантона?

       За нас ту нема дилеме.

       4. Још једном наглашавамо да Управни одбор не би требао имати никакве везе са 14 услова. Ово је питање само БиХ и Европске уније. Ако одређени део међународне заједнице у БиХ жели послати неки сигнал Сарајеву, они би то слободно могли – као опција – урадити преко изјаве специјалног представника ЕУ у БиХ, којој се, по жељи, амбасадори Управног одбора могу придружити у свом личном својству.

       5. Озлоглашени програм 5+2, посебно његов дио о „позитивној оцени“ ситуације у БиХ. Последња одлука Валентина Инцка јасно је и уверљиво показала да је управо Уред Високог представника главни творац дестабилизације у БиХ и то чини намерно. Јер, свима је било јасно каква ће реакција уследити након овог непромишљеног корака. Штавише, ОХР подгрева ситуацију не само у БиХ, већ и у целој регији.

       Поставља се питање – је ли могуће у таквим условима замислити да би се неко при здравој памети одлучио да позитивно оцени стање у БиХ?

       6. Огорченост и жаљење остаје након читања последњег пасуса изјаве. Горчина од самозадовољства и опијености снагом такозване међународне заједнице. Високог представника већ смо споменули. Испоставља се да наши партнери БиХ сматрају немарним студентом који не успева положити „испите“ и решити се међународне супервизије.

       Више од четврт столећа, суверена држава која је заузимала позицију несталне чланице Савета безбедности УН-а мора „поновити годину“...

       Управо из ових разлога канцеларију Високог представника сматрамо кочницом развојног пута БиХ и инсистирамо на њеном безусловном гашењу. То је тај случај када су се предности одавно претвориле у непоправљиве недостатке.

       Стога – мора бити затворена.