Амбасада Русије у Београду указала Хилу чиме су све Сједињене Државе унесрећивале Србију
НАГЛАСИЛА ДА СЕ СРПСКО-РУСКИ ОДНОСИ РАДЕ НА ПОТПУНО СУПРОТНИМ ПРИНЦИПИМА ОД АМЕРИЧКИХ
Амбасадор РФ Александар Боцан-Харченко
* Два од више питања постављених амбасадору САД: А шта, господине Хил, одговара интересима Београда, од онога по чему су се САД овде „прославиле”? Можда оружана агресија НАТО на Југославију 1999. године? Или насилно одвајање од Србије покрајине Косово и Метохија, са заобилажењем Резолуције 1244 СБ УН?
* УКАЗАЛА: У великој мери захваљујући сарадњи са Русијом, Београд и данас може да буде сигуран у будућност – у условима акутних криза које изазива Запад у области војне, енергетске и прехрамбене безбедности
___________________________________________________________
СА ЈОШ једном серијом русофобних изјава америчког амбасадора у Београду К. Хила, које не издржавају критику, упознали смо се у његовом интервјуу српској ТВ каналу Н1 23. августа 2022. године.
Међу изјавама које су у супротности са здравим разумом (њихову неистинитост смо више пута поткрепили чињеницама), по својој апсурдности најупечатљивији је арогантно дрски захтев амбасадора да се предочи „доказ о пријатељству” између Русије и Србије.
Према речима К. Хила, сарадња са нашом земљом не одговара интересима Београда.
Зашто Американац сматра да има право да захтева неку врсту доказа о темама које немају везе са Вашингтоном?
Колико Србија може да буде понижавана?
Јасно је да су западњачке фантазије о сопственој ексклузивности у срцу овог приступа.
А шта, господине Хил, одговара интересима Београда, од онога по чему су се САД овде „прославиле”?
Можда оружана агресија НАТО-а на Југославију 1999. године, која је резултирала смрћу неколико хиљада цивила у земљи и уништењем њене инфраструктуре и индустрије?
Засејаност земље осиромашеним уранијумом, са осуђивањем генерација Срба на страдања?
Или насилно одвајање од Србије покрајине Косово и Метохија, са заобилажењем Резолуције 1244 СБ УН?
Или подилажење Вашингтона и његових европских сателита сталним антисрпским испадима Приштине коју они тетоше што рађа све нове провале тензија у региону?
Или стално убеђивање руководства у Београду са циљем бесконачног одлагања нерешених питања, бременитих избијањем насиља над косовским Србима и њиховим егзодусом са Косова?
Или покушаји Запада да потчини српски народ својим хировима, да га примора да преда забораву своје темељне националне интересе, да се одрекне свог националног идентитета и изворних духовних вредности?
Или наметање сувереној Србији, како каже К. Хил, оптерећујућих санкција ЕУ, са рачуницом да ће подрити социо-економску ситуацију у земљи, вратити уназад њен одрживи развој и народ довести до осиромашења? Западњаци би у овом случају, наравно, могли да са Србијом раде шта пожеле.
Истина, Русија нема такве „доказе о пријатељству“.
Протеком времена проверено руско-српско стратешко партнерство гради се на потпуно супротним принципима истинске једнакости и међусобног поштовања.
Његов чврст темељ није само духовно јединство братских народа наших земаља, већ и добро избалансирани однос интереса и обостране користи.
Наш интерес је стабилна, развијена, просперитетна Србија, која чврсто брани своје националне интересе. Тако је види и гради председник Александар Вучић.
И још. У великој мери захваљујући сарадњи са Русијом, Београд и данас може да буде сигуран у будућност – у условима акутних криза које изазива Запад у области војне, енергетске и прехрамбене безбедности.
Уверени смо да ће тако бити и даље.