Нормална Америка се све активније буни против побеснелог феминизма

ПОВОДОМ КЊИГЕ АМЕРИЧКОГ ПЕСНИКА И ФИЛОЗОФА ЕНТОНИЈА ЕСОЛЕНА „НЕМА ВИШЕ ИЗВИЊАВАЊА

Ентони Есолен

* Наша политика и економија као да су наштеловане да производе старице са мачкама. А читави огромни сегменти друштва - формални и неформални, приватно и јавно – гледају са одћутаним питањима на срећно удату жену са петоро деце која свој живот посвећује томе да им учини дом веселим. Имамо револуцију усамљености“

* Амерички песник у својој књизи опева „патријархат“, који је за побеснеле феминисткиње нешто горе и од сваке псовке. Он то овако чини: „Патријархат — то је нада. Размислите о безнадежности безбожног света који се са каменим лицем самоуништава, одбацујући фигуру оца, у крајњем збиру — Бога"

* Фридрих Ниче је на тему – кога жена највише не подноси, написао: Гвожђе је овако говорило магнету: „Више од свега те мрзим зато што немаш довољно снаге да вучеш за собом“

_______________________________________________________

       Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ

       „ВЕОМА је чудан свет у коме се мајчинство доживљава као жртва, а не као питање поноса“.

       Ово је цитат из нове дивне књиге америчког песника и филозофа Ентонија Есолена под насловом: „Нема више извињавања: Зашто цивилизација зависи од моћи људи”.

       Ово није први пут да говоримо да нормална Америка почиње да се све активније буни против побеснелог феминизма. У ствари, чини се да се суочавамо са неком врстом масовне офанзиве нормалности на разараче друштава, пре свега по линији односа „мушкарац-жена”.

       Есолен је посебан ратник у овој офанзиви. Он нас подсећа да савремена америчка књижевност није само Стивен Кинг.

       Есолен је познат по својој поезији, али и по новом преводу Дантеове „Божанствене комедије“ на енглески, редовним објавама у бројним публикацијама, има безмало тридесет књига.

       Он је религиозни филозоф.

И песник и хришћански филозоф

       Његова нова књига добила је невиђени број рецензија, у којима можете пронаћи ништа мање одличне цитате. Најбоља је и дијагноза ситуације: „Већ је одрасла читава генерација младих људи и дечака који су научени да презиру себе, објашњено им је да је њихова суштина одвратна јер се испоставило да је узрок свих болести човечанства. (Написао рецензент).

       Или: „У наше време се са неизговореним питањима гледа на жену која живи сама, али са пет мачака. Наша политика и економија као да су наштеловане да производе старице са мачкама. А читави огромни сегменти друштва - формални и неформални, приватно и јавно – гледају са одћутаним питањима на срећно удату жену са петоро деце која свој живот посвећује томе да им учини дом радосним. Имамо револуцију усамљености“ (дописао аутор).

       Ова револуција је лоша пре свега за жене (нису све феминисткиње). Али – опет цитат – већ тридесет година дечаци и девојчице су принуђени да игноришу биолошку реалност, на пример, да природа мушкарца чини физички јачим од жене.

       „Тридесет година то игнорисање је доминирало у свим елитним образовним институцијама у Америци. Ако га доведете у питање, можете чак и бити отпуштени. Милиони Американаца су убеђени (да, једноставно приморани) да не верују својим очима.“

       Свака револуција је победива ако рашчланите и схватите њене технологије и супротставите им се њеним сопственим технологијама по принципу „За сваки лукави француски кључ постоји лукави шраф“.

       Есолен је своју књигу није тек тако насловио „Нема више извињавања“. Тиме је поткопао најпознатију и најподлу технологију за уништавање друштава и човека: непрестано све за нешто срамотити.

       Троцкистичка револуција, која бесни у западним друштвима и прелива се на сва друга, састоји се од неколико наизглед одвојених кампања за преуређење свега и свачега – од зелене револуције до начина на који жене и мушкарци међусобно комуницирају. Али, све те кампање имају исту технологију: да се друштва поделе на „ове” и „оне”, да се сеју страх и мржња међу људима, једних према другима, и да се „они” непрестано срамоте, сви одреда.

       Тражи се да се људи стално стиде што троше превише струје, што пију и пуше, што имају белу или црну кожу, што су мушкарци, или...

       Не, ови револуционари баш и не позивају да се ико стиди тога што је жена. Напротив, покушавају да сугеришу да постоји и трећа опција, и четврта, било шта друго.

       Ма колико то изгледало чудно, овде је најједноставнији „лукави шраф” - не подлећи овим бескрајним кампањама посрамљивања. Само са лаким чуђењем погледајте екипу таквих опседнутих и прођите мимо.

       Амерички песник у својој књизи опева „патријархат“, то јест – власт мушкараца, иако је „патријархат“ за побеснеле феминисткиње нешто горе и од сваке псовке.

Више му се свиђа Стивен Кинг који је

писао о "последњем каубоју Роланду"

       Он то овако чини: „Патријархат — то је нада. Размислите о безнадежности безбожног света који се са каменим лицем самоуништава, одбацујући фигуру оца, у крајњем збиру — Бога".

       Ево још нешто о Стивену Кингу: у време када се он још није бојао да ће бити `кенселован`и кад није говорио гадости о Русији, створио је веома симпатичног јунака - последњег каубоја Роланда. А његова најстрашнија клетва је била: „Дабогда заборавио лик свог оца!“.

       Био је то веома патријархални каубој.

       Кад већ цитирамо, ево и веома добрих речи Фридриха Ничеа на исту тему. Односно: о томе – кога жена највише не подноси.

       Према Ничеовим речима, гвожђе је овако говорило магнету: „Више од свега те мрзим зато што немаш довољно снаге да вучеш за собом“.

       Региструјте се на нашем Telegram каналу:  https://t.me/faktorga

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари