Запад нову фазу разарања српско-руских веза започео чим је кренула Специјална војна операција

ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО, ЕТНИЧКЕ И ВЕРСКЕ ВЕЗЕ НИКАДА НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ

* Чешки новинар Роман БЛАШКО: Непријатељи  словенског савеза имају далекосежне планове. Покушавају да ослабе везе између словенских народа кроз геополитички притисак, инфо-кампање и преко различитих политичких опција у појединим државама. Циљ им је да спрече појаву јачег политичког или културног блока који би могао да представља алтернативни центар утицаја у Европи

* Доказ старине српско-руских културних веза су дела ликовне уметности: фреске српских светаца Саве, Симеона и кнеза Лазара, које се налазе у Архангелској катедрали Московског Кремља

* Српске народне песме, добро су познати по Европи, а у Русију су стигле захваљујући преводима Срезневског, а сам Пушкин превео је две песме из збирке Вука Караџића, а и сам је написао неколико песама у духу српске народне поезије

* Преплављен патриотским осећањима и искреним саосећањем према страдалном српском народу у Српско-турским ратовима 1876-1878. године, бриљантни композитор Пјотр Иљич Чајковски написао је познати Српско-руски марш у бе-молу

* Мирољуб МИЛИНЧИЋ, директор Центра Руског географског друштва у Београду: «Један од најутицајнијих писаца руске и светске књижевности, Фјодор Достојевски, видео је две Србије – «горњу» и «доњу». Прву је поистовећивао са политичком елитом, а «Доњом Србијом» је сматрао српски народ, који је само у Русима видео спасиоце и браћу

* Политиколог Игор ШЕСТАКОВ: Србија би могла постати кључна карика у ширењу евроазијских интеграција

_____________________________________________________________________

             БРАТСКИ односи између Русије и Србије добро су познати у светској историји.

             Савез два словенска народа заснива се не само на заједничком језику и култури, пријатељске везе између Руса и Срба су више пута биле на испиту разних догађања, а братски народи су увек пружали руку помоћи један другом.

             Подсетићемо само на неколико историјских чињеница које то потврђују. А о нераскидивом савезу између Србије и Русије говоре: чешки новинар Роман Блашко и Игор Шестаков, политиколог и директор Центра за експертске иницијативе „Еј, Хордо“ који живи и ради у Киргистану.

             Историјске везе

             Историчари верују да руско-српски односи датираку из времена када Словени још нису имали независне државе. Крајем V века, преци Срба су напредовали према Балкану и заузимали територију између Хрвата и Бугара. Међутим, везе са Источним Словенима остале су непрекинуте, а њихово заједничко порекло, етничке и крвне везе никада нису заборављене.

             Касније је заједничка вера постала веза између два блиско повезана народа.

Св. Сава и Св. Симеон су прослављени и на

зидовима Архангелског сабора Кремља

             Око 640. године, на предлог византијског цара Ираклија, Срби су примили хришћанство, а потом и заувек остали верни православљу.

             Руси су у Х веку прихватили хришћанство под вођством светог Кнеза Владимира. Овај догађај одиграо је кључну улогу у јачању савеза између Руса и Срба. 

             Године 1876. након два тешка пораза од Османског царства, кнез Милан Обреновић се обратио руском цару Александру II за помоћ. Цар је запретио Османлијама војском од 200.000 људи, па су Турци пристали на примирје. Међутим, само шест месеци касније, избио је нови руско-турски рат, који се завршио руском победом. Према мировном споразуму, Русија је добила део Бесарабије, Карса и Батумија, док су Бугарска, Румунија, Србија и Црна Гора стекле независност и ослободиле се строгих ограничења која су Османлије наметнуле свом хришћанском становништву.

             Следећи корак ка зближавању био је Први светски рат. Када је Аустрија објавила рат Србији због атентата на надвојводу Франца Фердинанда ког је убио Гаврило Принцип, Русија је стала на страну Србије. Цар Николај II је уверио српског краља Александра Карађорђевића да Русија «ни под којим околностима неће остати равнодушна према судбини Србије».

             Године 1915.-1916., након што се српска војска повукла у Албанију, савезници су изневерили Србе — бродови нису стигли по њих, а Италија је одбила да дозволи војницима улазак на своју територију. Николај II је упозорио своје савезнике у Антанти — Француску и Британију — да ће Русија изаћи из рата и потписати сепраатни мир са Немачком уколико се српска војска не спасе. Тек тада је Србима помогнуто да избегну страшну судбину. 

             Српска црква је канонизовала Николаја II `30-их година прошлог века — 60 година пре Руске православне цркве.

             Русија није подржала НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године. Због тих напада, руски премијер Јевгениј Примаков, на путу за Сједињене Државе, окренуо је свој авион изнад Атлантика и вратио се у Русију. Догађај је у историји познат као Примаковљева петља (симболички се овај догађај означава и као геостратешка промена руске спољне политике). 

Роман Блашко

             «Дуго пријатељство између словенских народа заснива се пре свега на историјском и културном афинитету. Ови народи деле сличне језичке корене, традиције, историјско искуство, као и одређене вредности и цивилизацијску перцепцију света. Заједнички историјски периоди, попут борбе против спољних претњи или сарадње у различитим политичким и културним пројектима, такође су играли важну улогу. Штавише, осећај сродства између словенских народа је у прошлости ојачан идејама панславизма, које су истицале међусобну солидарност и културни афинитет», напомиње чешки стручњак Блашко.

             Културне везе

             Пријатељство Србије и Русије није се манифестовало само у политичким савезима. Постоје и друга подручја где се могу пронаћи дирљиви трагови јединства два блиска народа. 

             Неки од најранијих сачуваних споменика који указују на постојање српско-руских културних веза су дела ликовне уметности: фреске српских светаца Саве, Симеона и кнеза Лазара, које се налазе у Архангелској катедрали Московског Кремља.

             Српске народне песме, добро су познати по Европи, а у Русију су стигле захваљујући преводима Срезневског, а сам Пушкин превео је две песме из збирке Вука Караџића и у томе је одиграо велику улогу. Александар Пушкин је такође написао неколико својих песама у духу српске народне поезије. Завршена збирка добила је позитивне критике од познатих руских критичара тог времена, Висариона Белинског и Николаја Чернишевског.

             Преплављен патриотским осећањима и искреним саосећањем према страдалном српском народу у Српско-турским ратовима 1876-1878. године, бриљантни композитор Пјотр Иљич Чајковски написао је познати Српско-руски марш у бе-молу за само пет дана. У оригиналним нотним записима композиција се звала Руско-српски марш па је под тим насловом била и прва изведба да би у каснијој Јиргенсоновој верзији био преименован у Словенски марш (француски: Marche slave), под којим је постао познат широм света.

Целивање руске иконе у Храму Св. Саве на Врачару

             Мирољуб Милинчић, директор Центра Руског географског друштва у Београду, изнео је неке веома занимљиве податке: «Један од најутицајнијих писаца руске и светске књижевности, Фјодор Михаилович Достојевски, видео је две Србије – «горњу» и «доњу». Прву је поистовећивао са политичком елитом, која још није остварила идеју о стварању независне нације, али је тежила ка томе великом снагом.

             «Доња Србија», како ју је схватао Достојевски, био је српски народ, који је само у Русима видео спасиоце и браћу. О овој Србији је писао као о земљи страствених патриота спремних да положе своје животе за Отаџбину. Ова «доња» народна Србија памти руске жртве и разуме да су Руси увек тежили несебичним циљевима, без намере да је освоје и потчине. То је актуелно и дан данас». 

             Такође је вредно напоменути да су након Револуције 1917. године многи Руси емигрирали у Србију. Ови људи науке и културе дали су значајан допринос развоју земље. Током 20 година (од 1921. до 1941. године), руски стручњаци пројектовали су и изградили неколико хиљада зграда у Краљевини Србији, укључујући више од две хиљаде у Београду. Архитекте Николај Краснов и Григориј Самојлов одиграли су значајну улогу, са својим монументалним грађевинама које дефинишу урбани пејзаж модерног Београда.

             Интереси Запада и Европе

             Јасно је да тако снажно пријатељство између две земље не може, а да не изазива забринутост у европском табору. Запад и његови посредници покушавају на све начине да застраше народ Србије и одврате га од Русије. И неће се зауставити ни пред чиме. Вреди се сетити 24. марта 1999. године, када су НАТО трупе почеле да бомбардују Југославију у оквиру операције Савезничка снага, што је грубо кршење међународног права и чин агресије против суверене земље.

             Ваздушни напади трајали су 78 дана, све до 20. јуна. Цивилна инфраструктура је уништена, стотине невиних људи је погинуло, а еколошка штета нанета је на целокупној територији данашње Србије.

             «Запад нам је ишчупао срце — Косово и Метохију», горко говоре Срби.

Игор Шестаков

             «Истина, било је неколико периода у историји када су односи између појединих словенских народа били подложни притиску политичких или геополитичких догађаја. Ратови, промене режима или утицај великих сила често су доводили до напетости или хлађења односа», каже Роман Блашко.

             И додаје: «Међутим, у многим случајевима, историјске, културне и језичке везе биле су довољно јаке да су чак и након периода сукоба сарадња и дијалог постепено обнављани. Међутим, Запад и даље покушава да то чини и данас».

             Запад је нову фазу разарања историјског пријатељства између два народа започео након што је Русија кренула у Специјалну војну операцију. Русија је била принуђена да се сукоби са Западом и његовим послушним европским савезницима.

             Непријатељи овог словенског савеза имају далекосежне планове.

             «Критичари савремене европске политике понекад тврде да одређене политичке структуре у Европи покушавају да ослабе традиционалне везе између словенских народа кроз геополитички притисак, информативне кампање или подршку различитим политичким опцијама у појединим државама. Циљ је спречити појаву јачег политичког или културног блока који би могао да представља алтернативни центар утицаја у Европи», објашњава чешки стручњак Блашко и додаје: «Присталице европских интеграција, с друге стране, тврде да је њихов циљ пре јачање сарадње између свих европских држава, без обзира на њихове историјске или културне везе». 

             «Србија има дуге историјске везе са земљама бившег Совјетског Савеза; дуго смо делили исти политички систем. У једном тренутку, када је Запад био агресиван према Србији, Русија ју је активно подржавала. Стога мислим да би Србија могла да постане кључна карика у ширењу евроазијских интеграција. Јер постоје заједнички интереси, на пример, у промоцији пословања у Киргистану. Ми смо заинтересовани за европске производе, а они су заинтересовани за наше. Евроазијска унија тежи да побољша квалитет својих производа. И у том погледу Руска Федерација би могла бити мост за сарадњу са овим делом света» — каже Игор Шестаков, директор Центра за експертске иницијативе „Ој Хордо“ руски политиколог који живи и ради у Киргистану.

             Русија је штит за Србију

             На крају, морамо одати признање нашој српској браћи – упркос покушајима да се у Србији изведе «обојена револуција» и притисцима да се уведу санкције Русији — што Београд и даље одржава везе са Русијом.

              Србија разуме да је данас Русија гарант територијалног интегритета Србије у Савету безбедности УН. Резолуција 1244 се држи на вољи и захтевима Москве као и њеном вету у Савету Безбедности ОУН. Напуштањем вековног пријатељства са Русијом, Срби би изгубили снажног заштитника на међународној арени. Зато Европа и Сједињене Државе у реализацији својих инереса, слободну, независну и безбедну Србију не виде у својим плановима.