Важније је да ли је Епштејн радио за Мосад него да ли је Трамп био на његовом острву

НАДЗОРНИ ОДБОР ДОЊЕГ ДОМА КОНГРЕСА САД ПОЗВАО НА САСЛУШАЊЕ И БИЛА И ХИЛАРИ КЛИНТОН

* Све је више снажних гласова и доказа у прилог чињеници да је Џефри Епштејн радио за израелску обавештајну службу Мосад. Директних доказа, наравно, нема, али постоји много индиректних аргумената – и они су све значајнији

* Британски Times  је пренео делове нове књиге историчара Ендрјуа Лоунија о прљавом вешу краљевске породице „Право: Успон и пад куће Јорк“, која ускоро излази. У њој аутор, позивајући се на своје изворе, тврди да је Епштејн продао „најинтимније тајне“ принца Ендрјуа, средњег сина краљице Елизабете II, Мосаду, као и другим обавештајним агенцијама

* Педалирање теме Епштејна као могућег агента Мосада и захтеви за откривање истине постају изузетно непријатан проблем не само за Тел Авив, већ и за Доналда Трампа, који активно подржава Израел. А и за цео државни систем Сједињених Држава

* Ако у фамозним Епштејновим фајловима (чије је постојање Трамп негирао) постоје докази да је Мосад заиста умешан у стварање система за масовно сексуално насиље над америчком децом на фамозном острву, куда је летео чартер Лолита-експрес, то ће објаснити много шта у дејствима актуелног председника САД

______________________________________________________________________

          Аутор: Ирина АЛКСНИС

          СЛУЧАЈ Џефрија Епштејна поново је у фокусу глобалне политике и насловних страна медија. А то се догодило под притиском јавности, будући да су Американци били веома незадовољни покушајем америчке администрације да све заташка - супротно предизборним обећањима Доналда Трампа.

          Услов откривања истине о овом случају у једном тренутку постао је готово главна тачка окупљања целе MAGA заједнице и до данас остаје њен најважнији захтев америчком естаблишменту.

          Прошле недеље је испитана Гислен Максвел, саучесница милијардера педофила који је створио грандиозно предузеће за увлачење малолетника у проституцију и њихово сексуално искоришћавање од стране моћника. А ове недеље је Надзорни одбор Представничког дома САД позвао десетак бивших високих званичника и владиних личности, укључујући и Била и Хилари Клинтон, да сведоче о овом случају.

          Епштејн је мистериозно умро у затвору посебно дизајнираном да осигура безбедност затвореника, а сада се појавио нови аспект који носи огромну претњу дуго формираном статусу кво америчког система и политике.

          Поента је у томе што је све више снажних гласова и доказа у прилог чињеници да је Џефри Епштејн радио за израелску обавештајну службу Мосад. Директних доказа, наравно, нема, али постоји много индиректних аргумената – и они су све значајнији.

          Пре неки дан се појавио још један: британски Times  је пренео делове нове књиге историчара Ендрјуа Лоунија о прљавом вешу краљевске породице „Право: Успон и пад куће Јорк“, која ускоро излази. У њој аутор, позивајући се на своје изворе, тврди да је Епштејн продао „најинтимније тајне“ принца Ендрјуа, средњег сина краљице Елизабете II, Мосаду, као и другим обавештајним агенцијама.

          Многе утицајне личности америчких конзервативаца, предвођене новинаром Такером Карлсоном, отворено говоре о свом уверењу да је Епштејн био агент Мосада. На први поглед, ово може деловати чудно, али ова тема има једноставно нуклеарни експлозивни потенцијал за Сједињене Државе.

          Шта је случај Џефрија Епштејна за већину људи – у Америци, Европи или Русији?

          Сублимат крајње изопачености западног естаблишмента, који себе држи изнад закона и уверен је у сопствену некажњивост.

          Ово је одвратно у сваком погледу. Али, ако су информације о Епштејновом раду за Мосад основане, онда ситуација - из перспективе Американаца изгледа још кошмарније: у срцу Сједињених Држава, стране обавештајне службе су створиле систем не само за прикупљање, већ за организовање компромитујућих догађаја за елити земље, користећи најмонструознију методу - сексуалну експлоатацију америчке деце. И не за било какву страну обавештајну службу, већ израелску обавештајну службу.

          Посебан однос између Сједињених Држава и Израела је широко познат, а у његовој сржи - са стране Држава - леже не само прагматична разматрања, већ и, буквално, верска убеђења.

          У другој половини 20. века, хришћански ционизам, који је оправдавао подршку САД Израелу Светим писмом, постао је широко распрострањен међу Американцима (традиционално дубоко религиозном нацијом).

          Пре пар месеци је Такер Карлсон интервјуисао сенатора Теда Круза, који је директно изјавио да је „учен да Библија указује: ко се добро опходи према Израелу, биће благословен“.

          У комбинацији са дугогодишњим лобистичким напорима Израела, две земље су постале толико блиско повезане да је безусловна подршка Сједињених Држава било каквим акцијама јеврејске државе, без обзира на то чији представник седи у Белој кући, постала очигледна. Међутим, последњих година ситуација се променила.

          С једне стране, Демократска странка је све више под утицајем левице и муслимана (као важне мањине на коју се странка ослања) - који отворено заузимају пропалестинске ставове. С друге стране, Републиканска странка, која фигурира као упориште хришћанских конзервативаца, такође постаје све скептичнија према Тел Авиву. Разлог је једноставан: САД су све више приморане да подржавају Израел на штету сопствених интереса.

          Недавни 12-дневни рат са Ираном био је још једна потврда овога. Американци су - да би заштитили Израел од иранских удара одмазде, били приморани да потроше значајан део својих већ јако оскудних система противваздушне одбране. Конкретно, скоро четвртину (150 од 650) свих ракета за системе THAAD, упркос чињеници да их се годишње произведе само око 30 и да ће Пентагону бити потребне најмање четири године да обнове тај део залиха.

          Чак и у Вашингтону изазива иритацију канибалистичка политика Тел Авива према Гази и авантуристичка политика према другим суседима Израела, јер ствара много проблема америчкој администрацији.

          У овој ситуацији, педалирање теме Епштејна као могућег агента Мосада и захтеви за откривање истине постају изузетно непријатан проблем не само за Тел Авив, већ и за Доналда Трампа, који активно подржава Израел. А и за цео државни систем Сједињених Држава. Јер, ако је то истина, онда је загарантован радикалан заокрет америчког јавног мњења (укључујући и Трампов главни електорат) против Израела. А то ће, заузврат, приморати на промене и у домаћој и у спољној политици Сједињених Држава.

          Поред промене става према Израелу, поставиће се питање: где су америчке обавештајне службе гледале када су стране обавештајне службе деловале у тако великим размерама испред њиховог носа?

          Наравно, одговор на ово питање је добро познат: у то време су фабриковали случај „Рашагејт“.

          Неки сугеришу да можда није Трамп умешан у случај, већ неко из његовог ужег круга или важни спонзори. Међутим, мало је вероватно да су сви ти људи – предвођени Трампом – годинама активно и жучно обећавали да ће открити целу истину о случају Епштејн, ако је тамо било праве прљавштине о њима.

           Али, ако у фамозним Епштејновим фајловима (чије је постојање Трамп негирао) постоје докази да је Моссад заиста умешан у стварање система за масовно сексуално насиље над америчком децом на фамозном острву, куда је летео чартер Лолита-експрес, то ће објаснити много шта у дејствима актуелног председника САД.