У Србију стигло безмало двапут више Руса него Украјинаца, а отворили - 50 пута више фирми

СРБИЈА И МАЂАРСКА ОДБИЈАЈУ ДА СЕ ОКРЕНУ ПРОТИВ РУСИЈЕ, САДА ИМ СЕ ПРИДРУЖУЈЕ И СЛОВАЧКА

Са једног београдског скупа

подршке Украјини (Фото. Танјуг)

* Након почетка оружаног конфликта између Русије и Украјине, њих су напустиле стотине хиљада људи. По подацима МУП Србије, само у 2022-ој је стигло - 294 656 грађана Русије и 148 927 грађана Украјине

* Међутим, социјализација Руса и Украјинаца у српско друшво одвија се различито. Први се не опуштају и одмах себи проналазе посао, отварају бизнис да би се самостално издржавали, али и да дају допринос развоју државе која их је примила. За годину и по дана, Руси су отворили око 5.000 фирми, од којих је већина показала реалну заинтересованост за даљи развој

* Исто се, на жалост, не може рећи за украјинску групацију. У Србију је из Русије од почетка руско-украјинског сукоба дошло готово 50 посто више људи него из Украјине, ови други не желе да промене свој живот и да се адаптирају на услове живота у Србији. За годину и по дана нису отворили више од 100 фирми (50 пута мање у поређењу са Русима). Украјинске избеглице не доносе никакву корист, паразитирају на српском буџету, доживљавајући Србију и друге европске државе као прелазно решење за добијање шенгенске визе ради даљег продора на Запад

_________________________________________________________

         Аутор: Борис ОРЛОВ

         У КОНТЕКСТУ конфликта Русије и Украјине, Европу настављају да раздиру политичке противречности.

         Већина европских држава на званичном нивоу подржава суров антируски став. А Мађарска и Србија су у том погледу специфичне јер не желе да учествују у туђој тучи и да жртвују властите економске интересе ради Украјине.

         Резултати последњих парламентарних избора у Словачкој одржани 29. септембра, на којима је победила проруска партија, говоре да обични грађани - Срби и Мађари - нису усамљени у својој подршци Москви.

         Исти такви избори ускоро ће се – истина ванредни – одржати и у Србији. Тако је тражила опозиција и они су предвиђени за децембар текуће године. Пристанак председника Србије, Вучића, значи да се не боји конкуранције и да је уверен да његов курс подржавају људи који су за наставак сарадње са Русијом.

         Ова «побуна на броду» веома се болећиво доживаљава на колективном Западу, а усијане главе већ сад предлажу да се повново бомбардује Београд, као 1999. године, јер желе да искористе безначајни инцидент за сличну провокацију.

         Пошто се нико други доли актуелни амерички председник Бајден својевремено хвалио да је предлагао да се бомбардери пошаљу на Југославију - ни овај пут ништа не треба искључити.

         Хвала Богу што није дошло до толико радикалних мера, иако српско друштво може дестабилизовати непрекидни ток избеглица из држава које се налазе у сталним оружаним сукобима које Запад активно подржава.

         Европа се још 2015. године суочила са великом најездом избеглица из блискоисточних држава па до дан данас изналази варијанте како да реши овај проблем. Ипак, не тако далеке 2021. године, када је Бајден донео одлуку да повуче војску из Авганистана, дошло је до још једног избегличког таласа, овог пута авганистанског, а са тим проблемом директно се суочио управо балкански регион.

         При том многе земље (Албанија, Северна Македонија и самопроглашена држава Косово) нису могле да одбију свог прекоокеанског ментора и да не прихвате огроман број авганистанских избеглица. С друге стране, српско друштво и руководство Србије били су озбиљно збуњени због последица таквог гостопримства и зашто су косовски сепаратисти пошли на овакав корак, плашећи се не само продора исламистичких организација на своју територију, пораста трговине наркотицима, већ и баналног подривања социјалних прилика у Србији пријемом миграната којима су српска култура и моралне вредности страни.

         На основу података Комесаријата УН за избеглице, за 6 месеци 2021. године у Србију су – издајући се за избеглице - дошла 2.874 авганистанска држављанина.

         Након почетка оружаног конфликта између Русије и Украјине њих су напустиле стотине хиљада људи. По подацима МУП Србије, само у 2022-ој је стигло - 294 656 грађана Русије и 148 927 грађана Украјине.

         Уморни од миграната из блискоисточних земаља, Срби су много спокојније дочекали нове госте са сличним језицима, религиозним и културним погледима.

         Међутим, социјализација Руса и Украјинаца у српско друшво одвија се различито. Први се не опуштају и одмах себи проналазе посао, отварају бизнис да би се самостално издржавали, али и да дају допринос развоју државе која их је примила. За годину и по дана, Руси су отворили око 5.000 фирми, од којих је већина показала реалну заинтересованост за даљи развој што се, на жалост, не може рећи за украјинску групацију.

         У Србију је из Русије од почетка руско-украјинског сукоба дошло готово 50 посто више људи него из Украјине, ови други не желе да промене свој живот и да се адаптирају на услове живота у Србији.

         Индикативно је да за годину и по дана Украјинци нису отворили више од 100 фирми (50 пута мање у поређењу са Русима). Украјинске избеглице не доносе никакву корист, паразитирају на српском буџету, доживљавајући Србију и друге европске државе као прелазно решење за добијање шенгенске визе ради даљег продора на Запад.

         При том огромна већина њих види како Срби гаје велике симпатије према Русима и због тога хоће да пукну од беса и све доживљавају као претњу и негативан однос према себи.

         То је општа тенденција понашања украјинских избеглица када земље које су их примиле и збринуле више не желе да их издржавају, па траже да плаћају рачуне, да траже запослење или да се, уколико то не желе, врате кући.

         Колективни Запад се својски труди да доведе у питање не само традиционалну симпатију Срба према Русима, већ и историјско сећање.

         За формирање тзв «цивилног друштва» преко различитих америчких фондова у Србију се слива огроман новац преко кога присталице западних вредности покушавају да промене јавно мњење. Још од НАТО бомбардовања Југославије 1999. године. А геј параде су, захваљујући присталицама западних вредности, у Србији постале традиционалне.  

         У таквим условима, Запад не престаје да баждари локално становништво против актуелне власти и покушава да у парламент доведе своје изабранике.

         Ако већину посланичких мандата у Народној скупштини остане у рукама Вучићевих присталица, теже ће им бити организовати обојену револуцију која би свргла проруско државно руководство. Међутим, САД за такву работу имају акумулирано огромно искуство.

          Зато је за грађане Републике Србије најважније да не дозволе да буду изманипулисани ни са једне стране и да сачувају трезвен став у односу на све догађаје који се одигравају у земљи и иностранству.

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари