У Британији се под Стармером отворило питање – да ли ће земља преживети његов мандат

НА ПРВУ ГОДИШЊИЦУ ВЛАДЕ МИНИСТАРКА ФИНАНСИЈА РЕЈЧЕЛ РИВС ПЛАКАЛА ИЗА ПРЕМИЈЕРОВИХ ЛЕЂА

Кир Стармер и уплакана министарка

финансија Рејчел Ривс

* Познати британски ТВ водитељ Ендрју НИЛ  на страницама Дејли мејла: „Смешан број премијера и канцелара које смо имали последњих година показује да смо, када је у питању стабилна и разумна влада, постали земља без озбиљне сврхе. Без кормила смо и циља - лутамо по мору проблема уместо да контролишемо своју судбину, сигурни у свој правац. Влада Стармера је само најновија манифестација ове мрачне особине Британије у 21. веку“

* Колумниста листа The Mail on Sunday, Ден ХОЏИС: „Уместо да се земља врати одраслима, како је Стармер обећао, Британијом сада управљају деца... Проблем је у томе што смо већ видели до каквих последица доводе ови комичари на власти – и у Британији и у Украјини“

____________________________________________________________________________

          Aутор: Владимир КОРНИЛОВ

          КИР Стармер није планирао да овако прослави прву годишњицу као премијер Велике Британије.

          Сигурно није рачунао ни на овакве наслове и вести у својим медијима. Идеолошки мегафон либерала, „The Economist“, изашао је са фотографијом Стармера који се дави и насловом „Трагедија лабуриста“.

          Готово све британске новине су пуне карикатура и карактеристика увредљивих за власт.

          Најалармантнија ствар за Стармера је чињеница да чак и лабуристичка штампа доводи у питање његову способност да изведе своју странку и владу из кризе.

          The Guardian, поводом године дана владавине лабуриста, јасно ставља до знања да су они већ спалили своја предизборна обећања. И објављује чланак под понижавајућим насловом: „Лабуристима је потребан вођа, али уместо тога имају Стармера, невидљивог премијера“.

          Ово објављује лабуристичка штампа! А конзервативна уопште не бира речи на рачун премијера, који је, са њене тачке гледишта, пропао.

          Али Стармер је планирао да годишњици свог премијерства приступи као тријумфатор.

          У почетку је желео да представи јавности трговински споразум између САД и Велике Британије као свој успех, али на крају ће фотографија на којој скупља папире, које је случајно или намерно испустио Доналд Трамп, постати симбол понижења Британије за дуги низ година. А онда је покушао да кроз парламент прогура велики закон о реформи социјалне помоћи, али се суочио са првом озбиљном побуном у сопственој странци.

          Зато је морао да попусти у последњем тренутку, одустајући од саме реформе.

          А шлаг на овој рођенданској торти у част Стармерове годишњице премијерског мандата биле су сузе министарке финансија Рејчел Ривс. Она је једноставно бризнула у плач, седећи иза свог шефа током дебате у парламенту.

          Пред очима целе Британије.

          То је изазвало праву панику на финансијским тржиштима земље.

          Стармер је апсолутни лидер по антирејтингу после прве године владавине у целокупној историји британских премијера. Незаборавна Лиз Трас је изузетак, али није ни толико дуго издржала на функцији, тако да је бескорисно упоређивати било кога са њом.

          А како је све почело!

          Пре годину дана, Лабуристичка странка је добила тако чврсту већину у парламенту да су сви веровали да је Стармеру загарантована владавина без проблема у наредних пет година. Сада се бројне новине питају: да ли ће Британија моћи да преживи још четири године владавине лабуриста.

          Анкете показују да би, ако би се избори одржали сада, Стармерова странка би изгубила 286 мандата. То је отприлике исти број који би добила несистемска Reform UK (Реформистичка британска странка) Најџела Фаража, заузевши прво место.

          А ево још једне тужне вести за Лабуристичку странку: њихов бивши лидер Џереми Корбин објавио је намеру да формира левичарску странку, након чега је један од Корбинових савезника одмах напустио лабуристичку посланичку групу.

          Брза анкета спроведена након објаве сугерисала је да би левица узела још неколико процентних поена од лабуриста, спустивши их на треће место.

          Засад истакнути чланови лабуриста говоре да немају намеру да напусте странку. Али, недавна побуна посланика из задњих клупа открила је крхкост Стармерове позиције, што је за њега био прави шок.

          Познати британски ТВ водитељ Ендрју Нил је био веома прецизан на страницама Дејли мејла:

          „Левица, десница и центар, недостају нам људи и политике да решимо растуће проблеме нашег времена. Смешан број премијера и канцелара које смо имали последњих година показује да смо, када је у питању стабилна и разумна влада, постали земља без озбиљне сврхе. Без кормила смо и циља - лутамо по мору проблема уместо да контролишемо своју судбину, сигурни у свој правац. Влада Стармера је само најновија манифестација ове мрачне особине Британије у 21. веку.“

          Главни кловн британске политике, Борис Џонсон, поново се појавио на политичком хоризонту. Потпуно дискредитовани премијер очигледно намерава да се врати на место лидера Конзервативне псртије, иако каже да то не жели пошто и даље мора да зарађује новац како би платио „нову кухињу своје жене“.

          Када је Стармер заменио кловнове из Конзервативне псртије, изјавио је да се „политика одраслих“ враћа у земљу. А сада колумниста листа The Mail on Sunday, Ден Хоџис, жали:

          „Уместо да се земља врати одраслима, како је обећао, Британијом сада управљају деца... Овако се не понашају одрасли политичари или лидери било које озбиљне националне владе. Сузе. Хистерија. Површност. Неодлучност... Чини се да су проблеми Британије искључиво унутрашњи. Могли бисмо одмахнути руком на њих, једноставно пожелевши нашим противницима: „Поједите се међусобно.“ Али, проблем је у томе што смо већ видели до каквих последица доводе ови комичари на власти – и у Британији и у Украјини“.

           Њихова дубока неспособност, помножена авантуризмом и хистеријом, на крају резултира кризама, ратовима и крвопролићем.