Трампу је свеједно који региони Украјине ће ући у састав Русије – ни Одеса му није превише важна

„У УКРАЈИНИ ЋЕМО ПОБЕДИТИ ЗАХВАЉУЈУЋИ ОНОМЕ СА ЧИМЕ ЈЕ СТАЉИН ПОБЕДИО ХИТЛЕРА“

Ноћна Одеса

* Доналд ТРАМП жели да америчка сфера утицаја укључује Малезију, Индонезију, па чак и Папуу Нову Гвинеју, где су минерална богатства упоредива са оним што имају Русија и Канада

* Тамо намерава да премести највећи део америчке производње из Кине и дапреузме контролу над тим земљама како би спасио умирући пројекат модерног капитализма, који више не функционише зато што се заснива на вештачком надувавању тражње и скоро насилном давању кредита људима да купују кинеску робу

* После састанка у Кремљу, Стив Виткоф је рекао да је највећи део његовог разговора са Путином био посвећен питањима Црног мора – Одесе и њене луке. Русија не само да жели, већ је и принуђена, из економских и геополитичких разлога, да све то без изузетка контролише. А украјинске трупе морају бити повучене одатле јер би наше бродове гађале ракетама Нептун које су некада потопиле крстарицу „Москва“

* Русији треба западна граница Рјуриковог царства. То је била и западна граница СССР-а. Позната је и као "Керзонова линија". То је, како је рекао Лав Гумиљов, „нулта изотерма јануара“. Не треба нам ништа друго

_________________________________________________________________

          Аутор: Николај СОРОКИН, војно-политички експерт

          ТРАМПУ је свеједно који региони Украјине ће, или неће, постати део Руске Федерације.

          Он не седи са лупом над мапом и не чита економске извештаје својих саветника о томе шта ће се десити ако Кировоградска област постане део Руске Федерације. Чак му ни Одеса није толико важна.

          Он неће да се бори против Русије, неће да користи украјинску територију за инвазију и неће тамо ништа да поставља.

          Његов циљ је да Русију што више одвоји од Кине и учини од ње најнаклоњенијом земљом према себи.

          Стратегија је способност постављања циљева. Тактика је способност да се они реализују. Дакле, у смислу стратегије, Трамп размишља као о Гренланду и Кини. Он жели да америчка сфера утицаја укључује Малезију, Индонезију, па чак и Папуу Нову Гвинеју, где су минерална богатства упоредива са оним што имају Русија и Канада.

          Трамп жели да премести највећи део америчке производње из Кине и преузме контролу над тим земљама како би спасио умирући пројекат модерног капитализма, који више не функционише зато што се заснива на вештачком надувавању тражње и скоро насилном давању кредита људима да купују кинеску робу.

          То више не функционише јер се инфлација не може извозити. Озбиљне земље попут Јапана не желе да се баве доларом, одбијајући да штеде у доларима.

          У Русији је спољнотрговинска размена у доларима такође смањена са 90% на 13% (за то су криви сами Американци).

          Трамп спашава америчку економију. У том погледу, ни Одеса му није ништа. Али, на основу одређених навика америчке и европске елите, он је принуђен да води рачуна о курсу који су пре њега водиле САД.

          После састанка у Кремљу, Стив Виткоф је рекао да је највећи део његовог разговора са Путином био посвећен питањима Црног мора – Одесе и њене луке. Русија не само да жели, већ је и принуђена, из економских и геополитичких разлога, да све то без изузетка контролише.

          Не разумем баш како је могуће контролисати луку у Одеси без контроле саме Одесе.

          Теоретски, могуће је договорити се са Американцима у погледу Одесе као условно слободне луке. Међутим, не ради се само о трговини, већ и о томе да тамо треба да буду стационирани руски бродови. А украјинске трупе морају бити повучене одатле јер бинаше бродове гађале ракетама Нептун које су некада потопиле крстарицу „Москва“.

          Те ракете су опасне јер лете веома ниско - заправо тик изнад воде, па их системи ПВО не виде.

          Због свега, не сумњам да ће наше јединице под командом генерала Теплинског напредовати ка Николајеву. Већ видим знаке припреме за такву операцију.

          Први пут за годину дана почели смо да се крећемо према Орехову. То је највеће чвориште Запорошке групе Оружаних снага Украјине, коју чини пет борбено спремних бригада.

          Противник иза Орехова и Гуљајпоља, има голу степу све до Запорожја. Ту није ни ровове ископао. Ако узмемо та два града, можемо да направимо дубок оперативни продор у Запорошку област.

          Мислим да ћемо у Украјини победити због истих ствари које је Стаљин употребио да победи Хитлера: бриљантног стратешког ума, храбрости војске и дипломатских напора.

          Русији треба западна граница Рјуриковог царства. То је била и западна граница СССР-а. Позната је и као "Керзонова линија".

          То је, како је рекао Лав Гумиљов, „нулта изотерма јануара“. Не треба нам ништа друго.

           „Нећемо ни педаљ туђе земље, али нећемо се одрећи ни педља своје.