Трампова победа убрзаће пад садашњих елита у земљама Европске уније
ЕВРОПСКИ ЛИДЕРИ НИСУ БЕЗ РАЗЛОГА ШОКИРАНИ ИСХОДОМ ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА У САД
Урсула фон дер Лајен и Емануел Макрон
* Са Трампом долазе нове претње европској економији. Он намерава да уведе царину од најмање 10 одсто на сав увоз, а, како пише немачки Frankfurter Rundschau, „европске земље, чије се економије у великој мери ослањају на међународну трговину (нарочито Немачке, Ирске, Холандије и Шведске) такође могу бити значајно погођене“
* Дмитриј Офицеров-Бељски: Европљани су сада много непријатељскије расположени према Русији него Американци. ЕУ је потребан по сваку цену пораз Русије, у супротном биће посматрач како ће се кључна питања европске безбедности поново решавати на руско-америчким преговорима, као што је био случај на Јалти и Потсдаму, на Малти или у Женеви
* Немачки политиколог Александер РАР: „Трамп не сматра Немачку лидером Европе. Неће заборавити увреде које су на његов рачун стизале из Брисела и Берлина“
* Дмитриј СУСЛОВ: Европљани су слаби. Владајућа коалиција у Немачкој се распала, а у Француској само трикови и манипулације омогућавају Емануелу Макрону да одржи себи лојалну владу. Зашто би Трамп подржавао своје непријатеље када може да помогне савезницима у Француској, Немачкој и другим земљама да дођу на власт?
_____________________________________________________________
Аутор: Геворг МИРЗАЈАН, ванредни професор московског Финансијског универзитета
ЛИДЕРИ водећих земаља ЕУ шокирани су резултатима председничких избора у САД и позивају на хитну акцију.
Шта ће предузети и зашто су европски политичари толико уплашени Трамповим повратком у Белу кућу? А и шта тај повратак може значити за интересе Русије?
Трампова победа приморава Европу да се мобилише. То је управо изјавио француски председник Емануел Макрон. После хитних разговора са немачким канцеларом Олафом Шолцом, француски лидер је рекао да ће њихове земље „у новом контексту радити за уједињенију, јачу и суверенију Европу – сарађујући са Сједињеним Америчким Државама и бранећи своје интересе и вредности“.
Једноставно речено, најавио је продубљивање европских интеграција.
Отприлике исте изјаве чуле су се и са другог европског крила. Према речима пољског министра спољних послова Радослава Сикорског, Европа „мора хитно да преузме већу одговорност за своју безбедност“. Другим речима, Европа је уплашена доласком Трампа – и то је разумљиво.
Пре свега, са Трампом долазе нове претње европској економији. Трамп намерава да уведе царину од најмање 10 одсто на сав увоз, а, како пише немачки Frankfurter Rundschau, „европске земље, чије се економије у великој мери ослањају на међународну трговину (нарочито Немачке, Ирске, Холандије и Шведске) такође могу бити значајно погођене“.
САД су највећи трговински партнер ЕУ и увезле су 2023. европске робе у вредности 577 милијарди долара.
Осим тога, како пише пољски новинар Марчин Вирвал, гласање у САД је било избор „између лошег и непознатог са становишта европске безбедности“. Непознато је овде значило Трампа.
Републиканац који је добио апсолутну власт (Трамп сада контролише Белу кућу, оба дома Конгреса и Врховни суд) може, на пример, да постави нове услове Европи за финансирање НАТО. Или – што је још горе за Европљане – ући у директне преговоре са Москвом.
„ЕУ покушава да успостави свој субјективитет на рачун стратешког пораза Русије, што значи да су Европљани сада много непријатељскије расположени према Руској Федерацији него Американци – објашњава експерт Дмитриј Офицеров-Белски. – Европској унији је потребан по сваку цену пораз Русије, у супротном биће посматрач како ће се кључна питања европске безбедности поново решавати на руско-америчким преговорима, као што је био случај на Јалти и Потсдаму, на Малти или у Женеви. Осим ако Русија овога пута не убеди Американце да се Европљанима и даље може дозволити да учествују у решавању проблема континента.
Садашње руководство ЕУ има, најблаже речено, тежак однос са Трампом. Ти односи вероватно неће омогућити Бриселу, Паризу и Берлину да некако изграде нормалне односе са републиканцем, кога су европски политичари демонизовали свих протеклих година.
„Трамп не сматра Немачку лидером Европе. Неће заборавити увреде које су на његов рачун стизале из Брисела и Берлина“ – сигуран је немачки политиколог Александер Рар.
„Амерички народ је донео одлуку коју ћемо да поштујемо. Потврђена је исправност пољске спољне политике, која се састоји у одржавању политичких контаката и са демократама и са републиканцима“, покушава да ствари заглади Радослав Сикорски. А он је Трампа назвао „протофашистом“, још је његова супруга, америчка либерална новинарка Ен Еплбаум, упоредила републиканца са Мусолинијем и Хитлером.
„Са овим типом (Сикорским) све је јасно, он нема за шта да ухвати у Америци. Стога је у интересу Пољске да Сикорски поднесе оставку“, оценио је Михал Вос, члан пољског Сејма.
Сада шансу имају премијери Мађарске Виктор Орбан, Словачке Роберт Фицо и, уз одређене резерве, Италијанка Ђорђа Мелони (која се интегрисала у западни мејнстрим по питањима спољне политике и подршке Украјини). Имају и опозиционе политичке снаге, као што је Национално окупљање у Француској, уверен је московски експерт Дмитриј Суслов.
Теоретски, либерални лидери Европске уније могу да се окупе и ојачају своје позиције како би их Трамп бар доживљавао као достојне преговарачке партнере.
„Европски лидери сада личе на ситне провокаторе и свађалице који покушавају да убеде Американце да могу да функционишу и без Американаца, па ако САД не желе такав развој догађаја, онда треба да наставе да их подржавају. Међутим, ни то им највероватније неће успети“, наглашава Офицеров-Бељски.
- Пре свега, они су слаби. Владајућа коалиција у Немачкој се распала, а у Француској само трикови и манипулације омогућавају Емануелу Макрону да одржи себи лојалну владу“, указује Суслов. - Зашто би Трамп подржавао своје непријатеље када може да помогне својим савезницима у Француској, Немачкој и другим земљама да дођу на власт?
- Са Трамповом победом, одлазак актуелних европских елита са политичке арене ће се брже десити – уверен је Суслов.
„О каквој независној безбедности може да се говори када Европа од 2005. године није у стању да створи сопствену војску, о којој толико прича? ЕУ се годинама наводно кретала ка стратешкој аутономији, а у стварности се дешавало управо супротно“, каже Офицеров-Бељски.
Шепурење европских лидера неће застрашити Трампа. Мало је вероватно и да ће моћи да се консолидују.
Остаје им само да оду достојанствено – или да покушају да организују неку врсту провокације која ће натерати САД да раскрсти са Европом и одустане од било каквих споразума са Москвом.
У тој провокацији би кијевски режим могао да помогне Бриселу.