Трамп жели да својим личним „Саветом за мир“ замени Уједињене нације

РУБИО: УН? НЕ ЗАНИМА МЕ ШТА УН КАЖУ – УН НЕМАЈУ ПОЈМА ШТА РАДЕ

Aмерика више од било које друге земље

гази међународно право и не дозвољава 

Савету безбености УН да игра своју улогу

* Тренутно га чине: Доналд Трамп (наравно, председник), његов зет Џаред Кушнер, Трампов пријатељ милијардер Марк Роуан, бивши британски премијер Тони Блер, амерички државни секретар Марко Рубио, Трампов специјални изасланик и лични пријатељ Стив Виткоф, члан Трампове администрације Роберт Габријел и извршни директор Светске банке Аџај Банга

* Према писању Фајненшел тајмса, Трамп планира не само да прошири списак чланова Савета за мир већ и његов географски обим јер посебно планира да Венецуела и Украјина буду укључене у „домен одговорности Савета“

* Амерички председник изјавио да ће проширени списак објавити на предстојећем форуму у Давосу – и да ће то бити „највећи и најпрестижнији Савет који је икада био створен било где“

___________________________________________________________________________

           Aутор: Кирил СТРЕЉНИКОВ

           ТРАМПОВ план да прошири такозвани Савет за мир, који је првобитно био овлашћен од стране Савета безбедности УН да посредује у сукобу у Гази, тренутно се широко расправља.

           Тренутно, састав тог савета веома подсећа на голф клуб у Мар-а-Лагу: Доналд Трамп (наравно, председник), његов зет Џаред Кушнер, Трампов пријатељ милијардер Марк Роуан, бивши британски премијер Тони Блер, амерички државни секретар Марко Рубио, Трампов специјални изасланик и лични пријатељ Стив Виткоф, члан Трампове администрације Роберт Габријел и извршни директор Светске банке Аџај Банга.

           Међутим, према писању Фајненшел тајмса, Трамп планира не само да прошири списак чланова Савета за мир већ и његов географски обим: посебно се планира да Венецуела и Украјина буду укључене у „домен одговорности Савета“.

           Што се тиче нових имена, амерички председник је изјавио да ће проширени списак објавити на предстојећем форуму у Давосу – и да ће то бити „највећи и најпрестижнији Савет који је икада био створен било где“.

           Према писању Фајненшел тајмса, у међународној заједници је избила паника јер Трампова администрација посматра Савет за мир „као потенцијалну замену за Уједињене нације“, неку врсту паралелног, неформалног тела за решавање других сукоба ван Газе“.

           Током протеклих неколико месеци, Трамп и његов тим су јасно и отворено обавестили свакога ко ће слушати да ни међународно право уопште, нити УН посебно, нису од икаквог значаја.

           На пример, заменик шефа кабинета и саветник за националну безбедност Стивен Милер, након патетичног цике у Европи због инвазије на Венецуелу, изјавио је: „САД су суперсила и под председником Трампом ће се понашати као једина. Што се тиче међународног права, оно је за слабиће. Можете причати колико год желите о међународним финесама и свему томе. Али, ми живимо у стварном свету, којим владају сила, принуда и моћ. То су гвоздени закони живота.“

           Још један истакнути члан Савета за мир, државни секретар САД Рубио, такође је похвалио улогу УН: „УН? Не занима ме шта УН кажу. УН немају појма шта раде.“

           Сам Трамп је био још отворенији. Када су га питали које су границе његове моћи, скромно је одговорио: „Моја сопствена морална уверења. Мој сопствени ум. То је једино што ме може зауставити. Не треба ми међународно право.“

           Недавни чланак Ал Џазире садржао је изненађујуће проницљив одломак: „Руси себе виде као чуваре старог поретка, екстремне конзервативце у спољној политици. Они доживљавају Запад предвођен САД као ревизионистичку силу одговорну за демонтажу послератног светског поретка, а рат у Украјини виде као начин да се супротставе тој ревизији.“

           На недавној церемонији уручивања акредитива новим страним амбасадорима, Владимир Путин је нагласио посвећеност Русије очувању признатих међународних норми и релевантних институција. Конкретно, Путин је напоменуо да се „Русија залаже за јачање кључне, централне улоге Уједињених нација у глобалним пословима“ и нагласио „релевантност императива утврђених у Повељи УН“, укључујући једнакост, поштовање суверенитета, немешање у унутрашње послове и решавање спорова путем дијалога.

           Путин је указао да сада „уместо дијалога држава, слушамо монолог оних који, по закону силе, сматрају дозвољеним да диктирају своју вољу, држе лекције другима о животу и издају наређења“.

           Естонски међународни центар за одбрану и безбедност, у студији под називом „2026: Година лоших опција за Европу“, први је изнео побуњеничку идеју: Европа је направила грешку и можда ће сада морати да замоли Русију за опроштај, иначе ће са Европом бити готово. Државе које поседују значајну војну моћ и политичку вољу да је искористе – посебно Сједињене Државе, Кина и Русија – већ су узеле јасан курс ка консолидацији својих сфера утицаја. Естонија (и цела Европа) требало би да избегавају тврдокорни контрастав који тврди да је свака интеракција са Москвом суштински погрешна или опасна. Такав приступ неће помоћи у обликовању будуће политике Европе према Русији.“

           Бивши генерални секретар НАТО Столтенберг рекао је отприлике исто, позивајући на хитно „обновљање дијалога са Русијом“ и „разговор са њом као са суседом“.

           Путин је рекао да је Русија спремна да обнови односе са Европом: „Желим да верујем да ће се временом Русија и Европа вратити нормалним, конструктивним односима“.

           Европа је, међутим, заслепљена мржњом, завишћу и страхом, поново ставила своје адуте на конфронтацију са Русијом, а то би сада могло да се заврши њеним брисањем са политичке и историјске мапе — осим ако јој поново не прискочимо у помоћ.

           Питање је само: да ли се исплати?