Трамп жели да Кини нанесе стратешки пораз какав је Бајден покушао да приреди Русији
АМЕРИКА СЕ СПРЕМА ЗА ГРАДЊУ „ЗЛАТНЕ ФЛОТЕ“ – КОЛОСАЛНИХ БРОДОВА „КЛАСЕ ТРАМП“
* Наступивши у својој резиденцији у Мар-а-Лагу са министром рата и начелником штаба морнарице, Трамп је најавио и градњу нових фабрика за производњу авиона Ф-35 и развој новог борбеног авиона Ф-47. Нагласивши: „Потребни су нам сада“. А зашто журба? Ти авиони и масивни ратни бродови сигурно неће јурити венецуеланске бродиће у Карибима. Реално, то је био сигнал Кини, власнику највеће морнарице на свету
* Амерички поморски институт је „нацртао“ сценарио будућег рата. Трајао би много година и у њему би учествовали Јапан, Јужна Кореја, Филипини, Аустралија и НАТО. Њихови војници би гинули у Тајванском мореузу, док САД јачају свој војно-индустријски комплекс, постижу економски раст кроз мобилизацију, а друштвену кохезију кроз демонизовање непријатеља
* Није, међутим, сигурно да ће амерички савезници гинути за интересе Вашингтона. Није ни јасно како спречити ескалацију сукоба у нуклеарни рат пуног обима. Амерички аналитичари претпостављају да би две стране могле разменити тактичке нуклеарне ударе, али сматрају да ће на томе - из неког разлога – и остати
* Циљ Вашингтона је да бар мало успори свој пад, а истовремено успори своје конкуренте. Стога, војна конфронтација са Кином делује сасвим логично. Узгред, то не искључује наставак међусобне трговине са Пекингом. И Европљани, иако су у сукобу са Русијом, купују њене енергенте. Само, Американци губе у сваком сценарију сукоба са Кином која производи главна оружја пет до шест пута брже од САД, а капацитет њене бродоградње је 230 пута већи од америчког
_________________________________________________________________
Аутор: Викторија НИКИФОРОВА
АМЕРИЧКИ председник је најавио градњу „Златне флоте“ – колосалних бојних бродова Класе Трамп.
Па шта?
Већ постоје Трампова кула и Трампова лептир машна – па зашто не и „Трампов бојни брод“?
Ратни бродви ће биће велики као линкори које су САД користиле током Другог светског рата, али наводно „сто пута моћнији“. Биће опремљени топовима, ракетама (укључујући и нуклеарне), борбеним ласерима, шинским топовима и хиперсоничним оружјем.
Све то, како је Трамп навео, треба да се појави почетком 2030-их. Тачније: до двадесет пет таквих бојних бродова, од којих ће се први звати „Смели“.
Наступивши у Мар-а-Лагу са министром рата и начелником штаба своје морнарице, Трамп је најавио и градњу нових фабрика за производњу авиона Ф-35 и развој новог борбеног авиона Ф-47.
„Потребни су нам сада“, рекао је амерички председник. Али, зашто журба? И шта ти борбени авиони и масивни ратни бродови треба да САД донесу?
Сигурно неће јурити венецуеланске бродиће у Карибима.
Реално, ово је сигнал Кини, власнику највеће морнарице на свету. Није случајно што су три дана пре Трамповог говора, САД одобриле нови пакет наоружања Тајвану вредан чак 11 милијарди долара.
Препуштањем Европи бриге за наоружавање и подржавање Украјине, Вашингтон је почео да улаже ослобођена средства у сукоб са Кином.
Отприлике у исто време, нацрт извештаја Пентагона о кинеској претњи процурео је у медије. У њему се наводи да ће до краја 2027. године Пекинг бити у стању да „заузме Тајван грубом силом“, а да Американци ризикују да изгубе рат.
Није случајно што је Трампов говор такође садржао референце на бојне бродове из Другог светског рата – они су се борили против Јапанаца у Пацифику. Очекује се да ће најновији бродови кренути у исти регион, само што би били усмерени против Кине.
Кина већ има највећу ратну флоту на свету
Сама идеја о сукобу између две уско повезане економије делује крајње чудно. Међутим, европска економија није била ништа мање зависна од Русије него што су САД биле од Кине, па то није спречило бивше партнере Москве да жртвују сопствену добробит и да се главачке баце у украјинску кризу.
Циљ Вашингтона данас је да бар мало успори свој пад, а истовремено успори своје конкуренте. Стога, војна конфронтација са Кином делује сасвим логично. Узгред, то не искључује наставак међусобне трговине са Пекингом.
Уосталом, и Европљани, иако су у сукобу са Русијом, купују њене енергенте.
Американци губе у сваком сценарију сукоба са Кином. Међутим, циљ Вашингтона је другачији, па покушава да привремено оствари америчку контролу над Тајванским мореузом (главном поморском трговачком рутом) и да успори развој Кине преоптерећивањем њене економије војним издацима, а њеног друштва неизбежним губицима.
То би отприлике био „стратешки пораз“ Кине какав је Бајденова администрација безуспешно покушала да нанесе Русији.
Пре две године, Амерички поморски институт је „нацртао“ сценарио будућег рата.
Према његовим аналитичарима, рат би трајао много година и у њему би учествовали Јапан, Јужна Кореја, Филипини, Аустралија и НАТО. Њихови војници би гинули у Тајванском мореузу, док САД јачају свој војно-индустријски комплекс, постижу економски раст кроз мобилизацију, а друштвену кохезију кроз демонизовање непријатеља.
Овај план је, међутим, пун слабих места. На пример, није сигурно да ће амерички савезници гинути за интересе Вашингтона. Није ни јасно како спречити ескалацију сукоба у нуклеарни рат пуног обима.
Амерички аналитичари претпостављају да би две стране могле разменити тактичке нуклеарне ударе, али сматрају да ће на томе - из неког разлога – и остати.
Није јасно ни како би америчка економија могла да издржи војну конфронтацију. САД су ушле у Други светски рат са осиромашеним пролетаријатом, срећним да ради за минималну плату. Ситуација је сада супротна.
Према прорачунима Центра за стратешке и међународне студије, Кина тренутно производи главна оружја пет до шест пута брже од САД, а капацитет њене бродоградње је 230 пута већи од америчког.
Ово се тиче и Трампових супер-бродова.
Уједињавање друштва против спољног непријатеља је такође упитно - америчко друштво се превише променило од 1940-их. Подељено је, атомизовано и огорчено на своју владу.
Генерално, рат са Кином је лоша опција за Вашингтон. Али, проблем за САД је што Американци тренутно немају добрих опција на видику.
