Трамп Зеленском фактички поручио: Сенко, знај своје место!

ГОСТ ИЗ КИЈЕВА ТРАЖИО РАКЕТЕ, ПА ПРВО ЧУО ОБЕЋАЊЕ ДА ЋЕ ДОБИТИ „ЛИЦЕНЦУ“, АЛИ СЕ БРЗО РАСПЛИНУЛО

* Амерички лидер показао шефу кијевског режима да не трпи да покушавају да га воде на конпопцу, па му залепио два „шамара“...

* Украјински „председник“ је пуштен у Сенат који је усвајао нови антируски закон. Али, била је то лабудова песма традиционалне дубоке државе (Боинг и Локхид Мартин, заједно са сенаторима јастребовима) која се смањује под притиском нове техно-дубоке државе Питера Тила, Алекса Карпа, Палмера Лакија и сличних. А тим људима није потребан Зеленски у САД чак ни као реквизит

* Трампово обећање да ће послати Виткофа и Кушнера у Украјину, такође је проблематична вест за кијевски режим.  За разлику од Грејема, који је одлазио у Кијев као да му је дача, а затим извештавао шефа Беле куће како год је било најповољније за Украјину, процена ситуације од стране људи којима амерички председник заиста верује биће више као посета ревизора. Јер, њих двојица могу чак и да позову иследнике

____________________________________________________________________

               Аутор: Валентин БОГДАНОВ

               ПРЕМА Доналду Трампу се можемо односити на различите начине, али једно се не може порећи: амерички председник заиста не воли да га јавно воде за конопац. Поготово чудни ликови попут Зеленског, кога је са два јавна шамара поставио на место.

               Први шамар је био кад је Трамп новинарима пред телевизијским камерама у Белој кући позвао Зеленског да оконча рат, а могао је бити схваћен и као површна реторика у стилу „ми смо за све добро, апротив свега лошег“, али је интервју Financial Times био хладан туш за евроатлантске јастребове.

               Поготово што је амерички председник почео са главним покровитељима украјинског режима – Британцима. На крају крајева, Financial Times је њихов лист.

               Управо са његових страница, Трамп је јавно преломио сламку за коју се Зеленски држао када се, прво на свом интернет-налогу, а затим се у интервјуу Fox News (чији га је водитељ отворено троловао у америчком стилу, питајући: „Чији је Крим?“), хвалио да је све у реду са лиценцом за производњу ракета пресретача за лансере Patriot. Трамп се, тврдио је, сложио. A испоставило се да је - лагао.

               Трамп је у том интервјуу рекао: „То је веома необично оружје и... морамо бити мало опрезни коме дајемо лиценцу. Ми заправо не лиценцирамо опрему“.

Oвако су се амерички сенатори радовали

усвајању антируског "Грејемовог закона"

               Амерички председник је на овај начин отворено показао да нема никакво поверење у кијевски режим, а тиме је истовремено одговорио и на вечно питање Зеленског: „Зашто Украјини није дозвољено да уђе у НАТО?“ Управо зато.

               Бити нечији још увек не значи да си постао један од својих. А Трампово „нисмо заинтересовани за ракете, заинтересовани смо за мир“ – у том контексту, то је готово буквално „Сенко, знај где ти је место“.

               То је било очигледно и у Вашингтону. Посебно уочљиво у контрасту. Зеленски је пуштен у Белу кућу на задња врата. У међувремену, Нетањаху, ривал за Трампову пажњу и америчке војне ресурсе, одбио је да се састане са њим један на један.

               Уместо тога, појавио се снимак њиховог очигледно напетог разговора код Грејамовог ковчега.

               Неколико сати раније, кратковиди кијевски подстрекачи били су приморани да убаце у рикверц након своје терористичке провокације, напада на ирански брод у Каспијском мору.

               Ни САД ни Израел нису ценили покушај Украјине да се убаци туђи рат.

               Зато се Нетањаху, слатко се смешећи, наразговарао са министром рата Хегсетом. Зато је и Венс (упркос њиховим идеолошким разликама) разговарао са Нетањахуом.

Владимир Зеленски и Линдзи Грејем

               Израелски премијер је разговарао и са евангелистичким лидерима, расправљајући о њиховом заједничком „јудео-хришћанском наслеђу“, са трамповским рефреном израелског премијера „Fight, Fight, Fight“.

               Трамп, у сваком случају, „није имао сомбреро за Хуана“ (капу за Рајка). За Зеленског...

               NYT је уочи доласка Зеленског подсетио да је он играо Наполеона, којег је пррдставио као тврдоглавог идиота који одбија да промени курс чак и док је водио своју војску ка уништењу.

               Зеленски је поново позвао Запад да снабде Украјину системима противваздушне одбране.

               Пријатељи покојног сенатора Грејема успели су да прогурају Трампове нешто издуване санкције.

               Та битка у Сенату била је лабудова песма традиционалне дубоке државе (Боинг и Локхид Мартин, заједно са сенаторима јастребовима) која се смањује под притиском нове техно-дубоке државе Питера Тила, Алекса Карпа, Палмера Лакија и сличних.

               Тим људима није потребан Зеленски у САД чак ни као реквизит.

               Трампово обећање да ће послати Виткофа и Кушнера у Украјину, такође је проблематична вест за кијевски режим.

               За разлику од Грејема, који је одлазио у Кијев као да му је дача, а затим извештавао шефа Беле куће како год је било најповољније за Украјину, процена ситуације од стране људи којима амерички председник заиста верује биће више као посета ревизора.

               Јер, њих двојица, не дај Боже, могу чак и да позову иследнике.