Трамп формира Савет мира да би БРИКС и ШОС извукао тепих испод ногу

КАРАУЛОВ: БАРАК ОБАМА БИ ТРЕБАЛО ДА АПЛАУДИРА ТОМ ТРИКУ АМЕРИЧКОГ ЛИДЕРА

* У случају Трамповог Савета нема ни говора о мултиполарности. Од земаља глобалног Југа се тражи да се поклоне бившем хегемону, који једнострано поставља правила, па чак и тражи милијарду долара за чланство

* А шта им се нуди заузврат? Да ли земље чланице уопште могу да рачунају на то да САД неће отети њихове председнике (као у случају Венецуеле) или заузети њихове територије (као у случају Данске)? Све је под великим упитником

* Најбољи одговор Вашингтону било би што ближе јединство међу великом евроазијском тројком – Русијом, Индијом и Кином. Јасно је да такво јединство, нажалост, има ограничења. Међутим, у сваком случају, америчке иницијативе, било да су штап или шаргарепа, не би требало да Русију наведу да направи ни корак који би је удаљио од доказаних савезника – Кине, Северне Кореје и Ирана

_________________________________________________________________________

          Aутор: Игор КАРАУЛОВ

          САВЕТ за мир мења још је у обликовању а увелико мења свој карактер.

          Био је створен у складу са Резолуцијом 2803 Савета безбедности УН како би руководио обновом Појаса Газе. Међутим, то је убрзо заборављено, а ново тело је почело да се доживљава као алтернатива или чак замена за Уједињене нације. Само, ни то тумачење вероватно више није релевантно, јер се испоставља да су водећи европски партнери Сједињених Држава одбили да се придруже Трамповом Савету, а он је сам повукао позив Канади да уђе у његог састав.

          Додуше, земље које се обично сматрају делом Глобалног Југа, попут Индонезије, Монголије, Катара, Марока, Аргентине и Парагваја, постале су оснивачи Савета.

          Сада је су Трампова очекивања од нове структуре мање-више јасна: он желе да извуче тепих испод ногу БРИКС-а и ШОС-а, стварајући алтернативно удружење за Глобални Југ под својим вођством, пожељно без Кине.

          Мислим да би Барак Обама требало да аплаудира овом трику. Можда је и сам желео да створи нешто слично, али се није досетио.

          Ово не може а да не узнемири Русију, јер су се, поред Белорусије, још четири постсовјетске државе већ придружиле Савету – Јерменија, Азербејџан, Казахстан и Узбекистан. Ако му се, након још мало размишљања, придружи и Русија, тиме ће Кину, свог главног партнера, довести у незгодан положај.

          Упркос свему, не мислим да има места паници и превременом сахрањивању БРИКС-а.

          САД неселективно врбују нове чланице да би осигурале видљиву масовност.

          А у случају Савета нема ни говора о мултиполарности. Од земаља глобалног Југа се тражи да се поклоне бившем хегемону, који једнострано поставља правила, па чак и тражи милијарду долара за чланство.

          А шта им се нуди заузврат? Да ли земље чланице уопште могу да рачунају на то да САД неће отети њихове председнике (као у случају Венецуеле) или заузети њихове територије (као у случају Данске)?

          Све је под великим упитником.

          Стога је важно да Русија издржи овај импровизовани налет.

          Ништа не спречава БРИКС да настави да се развија мирно. Најбољи одговор Вашингтону било би што ближе јединство међу великом евроазијском тројком – Русијом, Индијом и Кином. Јасно је да такво јединство, нажалост, има ограничења. Међутим, у сваком случају, америчке иницијативе, било да су штап или шаргарепа, не би требало да Русију наведу да направи ни корак који би је удаљио од доказаних савезника – Кине, Северне Кореје и Ирана.

           Само заједно можемо да се прођемо кроз бурне воде садашњег времена.