САД се нагодиле са Кином, али тек предстоји обрачун по формули – ми или они

НАГОДБА ЈЕ ПОНАЈПРЕ ДОНЕЛА „БОЖИЋНУ ПАУЗУ“ ИЗМЕЂУ ДВЕ БОКСЕРСКЕ РУНДЕ

* И у САД постоје процене да ће се односи две земље 2020-те бити још гори јер тек предстоји  „клање“ око кинеске компаније Huawei, немира у Хонгконгу, `хладног технолошког рата`, ујгурског питања“...

        * Сједињене Државе не могу сачувати своје богатство и све привилегије које са њим иду ако не сачувају своју светску хегемонију. Зато је Трампово навођење Кине да купује америчку соју и свињетину само пријатна и за пиар искористива епизода у великом хладном рату који ће се наставити

* Деглобализација, нови хладни рат, распад светског трговинског система на бази СТО и формирање вишеполарног света – сви ти процеси ће се једном завршити, а тада ће свет постати другачији. Ваљда и много бољим од `светле глобалне будућности`

___________________________________________________________________________

        Аутор: Иван ДАНИЛОВ, РИА Новости

        СВЕТСКО инфо-поље запљускује одушевљење америчко-кинеском трговинском нагодбом.

        Та нагодба предвиђа повећање кинеског увоза из САД и америчко смањивање царина на кинески извоз у САД.

        Би-Би-Си је објавио да је Доналд Трамп ту мини-нагодбу (прелиминарни расплет) назвао својим тријумфом, а његови противници – капитулацијом. Међутим, биће да нису сасвим у праву ни једни ни други.

        Америчка агенција Bloomberg објавила је да се Вашингтон обавезао да не уводи нове царине на кинеске смартфоне и компјутере и да постепено укида већ уведене. Кину нагодба обавезује да без царине увози америчке пољопривредне производе, да штити америчку интелектуалну својину на својој територији и да одустане од присиљавања америчких компанија да јој предају технологије у замену за доступ кинеском тржишту.

        Пекинг је још одложио увођење додатних царина на америчке аутомобиле и резервне делове за њих.  

        Проблем је у томе што је све што укључује нагодба премало у поређењу са оним што је отало изван овог чудног америчко-кинеског примирја.

        Јан Бремер, познати амерички политиколог и шеф највеће светске конпаније за политички консалтинг Eurasia Group, упозорио је да ће америчко-кинески односи, упркос нагодби, у 2020-ој бити „много гори“.

         Бремер указује да ће се заоштрити конфликт, поред осталог, око кинеске компаније Huawei, немира у Хонгконгу, `хладног технолошког рата` и ујгурског питања“...

        Нагодба није донела можда ни право примирје, пре – божићну паузу између две боксерске рунде.

        Све што је Бремер порбројао ситно је наспрам главног нерешеног питања које се може свести на класичну формулу: ми или они.

        Сједињене Државе не могу сачувати своје богатство и све привилегије које са њим иду ако не сачувају своју светску хегемонију. Зато је Трампово навођење Кине да купује америчку соју и свињетину само пријатна и за пиар искористива епизода у великом хладном рату.      

        Док је био само председнички кандидат – што му је давало прилику да отвореније говори –Трамп је говорио о „кинеској претњи“, о потреби да се кинеска доминација у међусобној трговини хитно зауставља. Чак и да је економија САД велики мехур који може пући...     

        Данас амерички лидер говори да је економија САД најбоља у свету, али он управо сада лаже јер се боји ће му политички опоненти то пуцање мехура обесити о врат.    

        Претворити америчку `опљачкану и силовну` економију поново у монструма-хегемона могуће је једино при враћању уназад процеса глобализације.

        Ово значи да је Америци – за Трампову победу и успостављање моћи бившег лидера потребно лишавање Кине десетина милиона радних места и да је одвоји од америчког и других западних тржишта.

        Карике истог ланца су покушаји да се потпали Хонгконг, разигра «ујгурска проблематика“, забрани ЕУ да користи продукцију Huawei и да се угуши кинески пројекат Један посја, један пут. А то је ланац који Трамп жели да као омчу стави на врат Пекингу , а потом да њиме и Кину врати бар 30 година у прошлост, како би је вратио у стање у којем је била до глобализације и пресељавања индустрије са целог Запада у Кину.

        Не баве се амерички експерти и медији тек онако „Тукидидовом замком“, концепцијом која тврди да се конфликт између велике силе и њеног млађег и перспективнијег конкурента мора завршити ратом.      

        САД су једном из те замке успешно изашле: успеле су да сруше СССР захваљујући његовој економској слабости и идеолошко-пропагандистичком рату који је добио Холивуд. Али, таквих успеха у одмеравању снага са Кином - напросто нема.

         Само, то за антикинеске идеологе у САД  значи само једно: да Вашингтон треба да истовремено још јаче удара на све болне тачке Кине.

        Зато је сваки оптимизам поводом нагодбе (и примирја) крајње наиван и преурањен.

        Повратка у златни век „америчке глобализације“ и добровољног враћања света у стање Pax Americana-2015 неће бити. Вероватно више никада.

        Деглобализација, нови хладни рат, распад светског трговинског система на бази СТО и формирање вишеполарног света – сви ти процеси ће се једном завршити, а тада ће свет постати другачији.

        Ваљда и много бољим од `светле глобалне будућности` за којом чезну многи у Вашингтону и(ли) Бриселу.