Руско огледало: Шта је предуслов да се „борци за људска права“ не доживљавају као издајници?

ПОВОДОМ СМРТИ СЕРГЕЈА КОВАЉОВА КОЈИ ЈЕ БИО СА САХАРОВОМ, А ПОДРЖАО И УКРАЈИНСКЕ НЕОНАЦИСТЕ

Карикатура: Горан Дивац

* Имао је прилику да постане државник и помогне у стварању државе у Русији која би више поштовала људска права. Међутим, наставио је борбу против руске државности уопште. Као да је Русија још увек СССР. Тако је себе довео до тога да је у суштини помагао свим непријатељима руске државе

* Захваљујући и деловању Коваљова, у Русији се формирала парадоксална ситуација да постоји масовно кршење људских права, али људи не траже да на њихову страну стану бранитељи људских права јер их сматрају - непријатељима Русије

* Да би Русија имала снажан покрет за људска права, тај покрет мора постати независан од западних фондова и грантова

______________________________________________________

       Аутор: Сергеј МАРКОВ

       „УМРО је Сергеј Коваљов.

       У његовој судбини се одразила судбина руског покрета за људска права. А и ћорсокак у којем се тај покрет нашао.

       Коваљов је био са Сахаровом. Борили су се против совјетског система и радовали се када је пао.

       Коваљов је чак био посланик Државне Думе и на државној функцији повереника за људска права Русије.

       Имао је прилику да постане државник и помогне у стварању државе у Русији која би више поштовала људска права.

       Међутим, Коваљов је наставио борбу против руске државности уопште. Као да је Русија још увек СССР.

Сергеј Коваљов

       Ова погрешна политика довела га је до тога да је у суштини помагао свим непријатељима руске државе, укључујући и оне који су чак користили методе терора.

       Јер, подржао је и Ичкерију (Чеченију сепаратиста) и репресивни режим у суседној братској несрећној земљи (Украјини) након 2014. године.

       То је био политички колапс и Коваљова и читавог руског покрета за људска права.

       Последично, у Русији се формирала  парадоксална ситуација.

       Постоји масовно кршење људских права у различитим сферама у земљи, али људи не траже да на њихову страну стану бранитељи људских права у Русији јер их сматрају - непријатељима Русије.

       Зашто се то догодило?

       Главни разлог је тај што су у одлучујућем тренутку главни руски бранитељи људских права ишли ​​не да бране друштвено-економска права људи, већ да примају грантове од западних фондација за критику руске државе.

       Ова љубав према западним грантовима обезбедила им је места на конференцијама у прелепим западним градовима, али и хладно отуђење њиховог народа, који у њима види странце.

       Види их као издајнике, а не као своје браниоце.

       Да би Русија имала снажан покрет за људска права, тај покрет мора постати независан од западних фондова и грантова.