Русија себи није смела да дозволи луксуз тражења новог Путина – пред њом је „рат“

РАСПАДАЈУ СЕ И ГЛОБАЛНИ ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ – ЗАПАД ЈЕ ПОТРОШИО СВОЈЕ РЕСУРСЕ

* Сада је Русија опет један на један светом који према њој није пријатељски, са упорном експанзијом Запада на њен животни простор, са нестабилним суседима и огромним границама. Зато је пред Путином сложенији задатак од свега што је (у)радио за протеклих 20 година

* Историјска судбина Русије зависиће од тога како ће се престројити у условима глобалне кризе која управо наступа. А досадашњи рецепти неће бити примењиви. Још се и урушава њена укљученост у светску економију у улози сировинске базе   

* Русија је пред императивом да њени капиталисти за приоритет узму експанзију на унутрашњем тржишту. У свим привредним гранама. Почев од домаћих аутомобила и авиона, до микроелектронике и лекова

* Рузвелт је имао четири председничка мандата, али не зато што га је Америка волела. Он је напросто владао у време Другог светског рата. У таквим временима се `коњске запреге` не мењају пред сваким потоком...

____________________________________________________________________

        Аутор: Сергеј МАРДАН

        ЖИВИМО у историјском времену распада не само глобалног економског, него и политичког система.

        Земље Европске уније тако се због коронавируса ограђују једна од друге као да су последњих 30 година само чекале прилику да на своје границе изведу војнике, полицајце и вучјаке.

        Неки већ постављају питање: да ли се унутар ЕУ појављују елементи `полицијске државе` само због страха од епидемије.

        Јер, равно 40 одсто Француза сматра да би било добро да се њихова земља нађу у рукама ауторитарне владе. А 46 одсто Американаца не крије да или никад није веровало у демократију или да се у њу у међувремену разочарало.

        Све што се догађа даје прилику Путину да започне велику економску реформу. Нови НЕП.

        Од бухаринске Нове економске политике (НЕП) крајем 80-их година били су направили фетиш, тврдећи да је то било „најбоље економско време у целој историји Русије“. Али, то није тачно.

        Русија је протеклих 150 година имала неколико моћних економских узлета, захваљујући којима је и постала једна од две суперсиле.

        Између 1890-те и 1914-те извела је своју прву индустријску револуцију, за то време је њена економија порасла четири пута. Тада је то био најбољи резултат у свету.

        Након грађанског рата, 1921-ве је почео НЕП. Већ 1928-ме је СССР по основним параметрима био надмашио Руску империју из 1913-те.

        Кад се земља нашла пред претњом великог рата, уследила је стаљинска индустријализација која је до 1937-ме економију земље увећала за нових четири-пет пута.

        Последње велике реформе биле су косигинове. Потом су уследили „Брежњевљев застој“, распад земље и колапс деведесетих година.

        Путинових 20 година владавине биле су – историјски гледано – скупљање онога што је остало од државе после националне катастрофе.

        Сада смо опет један на један светом који према нама није пријатељски, са упорном експанзијом Запада на наш животни простор, са нестабилним суседима и огромним границама.

        Зато је сада пред Путином још сложенији задатак. Историјска судбина Русије зависиће од тога како ће се престројити у условима глобалне кризе која управо наступа. А досадашњи рецепти неће бити примењиви.

        Запад је из бившег СССР током последњих 30 година извукао све што је могао. Само у новцу локалних елита – 1,5 трилиона долара. А још трилионе преко продаје технологија и извлачења профита из инвестиција.

        Сада је Запад потрошио ресурсе свог даљег раста, а пандемија, заједно са алармистичким потезима тамошњих влада, подрива његове резерве снаге.

        Урушава се и наша укљученост у светску економију у улози сировинске базе. 

        Наших 145 милиона становника и није нешто много, али би наши капиталисти за приоритет морали да узму експанзију на унутрашњем тржишту. У свим привредним гранама. Почев од домаћих аутомобила и авиона, до микроелектронике и лекова.

        Наша економска елита није усредсређена на развојне и технолошке пробоје већ на монетизацију својих административних, политичких и других ресурса.

         Питање новог Путиновог мандата зато је апсолутно надувано. Русија себи данас напросто не може дозволити луксуз политичких експеримната са тражењем новог лидера.

        Не постоје услови за такав луксуз: пред нама је „рат“.

        Рузвелт је имао четири председничка мандата, али не зато што га је Америка волела. Он је напросто владао у време Другог светског рата.

        У таквим временима се `коњске запреге` не мењају пред сваким потоком...