Русија неће лако опростити Украјинцима који је „нишане“ као Мордор

ЗА СВЕ ШТО СЕ СА УКРАЈИНОМ ДОГАЂАЛО 10 ЗАДЊИХ ГОДИНА КРИВ ЈЕ СВАКО КО ЈЕ СКАКАО НА МАЈДАНУ

Удар украјинског дрона 2023. у куполу

Великог Кремаљског дворца

* Јесмо са Украјинцима „један народ“. Међутим, то не значи да се према украјинском народу сада треба братски односити – то би била увреда и за становнике Донбаса и за наше војнике

* Свако ко је донирао новац Оружаним снагама Украјине, радовао се убијању руског народа или га сам убијао, не сме имати прилику да слободно улази на територију Русије и не би требало да живи мирно нигде другде на планети

* То не значи да Москва не треба да прашта – треба нам и то. Али, само кроз покајање, кроз јасно указивање украјинском становништву на његову одговорност за оно што је урадио. Тек на основу такве одговорности, могуће је обновити „братство“ у односима међу народима. Вратити се заједничком разумевању историје, језика и вере

______________________________________________________________

           Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

           ЗА СВЕ што је задесило Украјину у протеклих десет и више година крив је сваки Украјинац који је “скакао“ на кијевском Мајдану 2014. или ништа није урадио да се бори против те украјинске обојене револуције.

           Са грађанским ратом и стотинама хиљада мртвих. И уништењем земље.

           Нису криви само они са презименима Порошенко, Тимошенко, Зеленски, Јермак, Обама и Бајден – крив је сваки грађанин Украјине.

           Ову свест о кривици треба депоновати на генетском нивоу – и она (а не опрост) постаће најбоља гаранција да људи неће поновити грешке из 2014-те. Да неће пребацивати кривицу на друге – на Порошенка, Тимошенкову, Зеленског, или, још горе, на Русију...

           Што се тиче указивања да смо са Украјинцима „један народ“, да - јесмо. О томе, о нашој заједничкој историји, вери, језику, херојима, говори и председник Русије Владимир Путин. Међутим, то не значи да се према украјинском народу сада треба братски односити – то би била увреда и за становнике Донбаса и за наше војнике.

           То не значи да треба укинути поступак филтрације у аеродрому Шереметјеву или поштедети оне који су починили ратне злочине – то би било злочиначки према становницима Русије који желе да живе безбедно у својој земљи.

           Морамо јасно да схватимо: братском народу се већ 25 година (од којих последњих 10 година изузетно агресивно) усађује идеја да нисмо њихова браћа, већ малтене крвни непријатељи. Да смо грађани другог реда. Да је смисао живота и постојања Украјине да заштити цивилизовани свет (коме Украјина, наравно, припада) од руског Мордора.

           Треба поступати у складу са тим.

           Водити рачуна о својој безбедности, бранити своју земљу – и немилосрдно кажњавати све оне који су дигли руку на свог брата Руса.

           Такви морају одговарати за своје поступке.

           Свако ко је донирао новац Оружаним снагама Украјине, радовао се убијању руског народа или га сам убијао, не сме имати прилику да слободно улази на територију Русије и не би требало да живи мирно нигде другде на планети.

           То не значи да Москва не треба да прашта – треба нам и то. Али, само кроз покајање, кроз јасно указивање украјинском становништву на његову одговорност за оно што је урадио.

           Тек на основу такве одговорности, могуће је обновити „братство“ у односима међу народима. Вратити се заједничком разумевању историје, језика и вере.

           Сигурно ћемо се и вратити.

            Када победимо кијевски режим на бојном пољу и у главама Украјинаца.