Русија још 2024. победила у рату за своју пуну независност од Запада

РАТ У УКРАЈИНИ ЈЕ ОПЕРАТИВНИ НИВО ШИРЕ КОНФРОНТАЦИЈЕ СА ЗАПАДОМ

Парада Победе - Црвени трг 2025.

* Сада све зависи само од нас. Време на страни Русије... Са Трампом не преговарамо о Украјини, већ о Европи. Борбе се неће завршити док се не постигну фундаментални споразуми о целом низу питања

* Ми, за разлику од Кине, не претендујемо на улогу хегемона. Не треба нам цео свет, само његов део. А Кини је потребан цео свет. То није питање амбиције. То је питање њеног опстанка. Најмање што јој је потребно јесте источна хемисфера са уништењем свих конкурената и приступом тржиштима. Кина треба да уништи Кореју и Јапан, а да Европу претвори у своју провинцију

* Наредне две године су време за одређивање формата америчко-кинеске конфронтације. Све ове блокаде и царински ратови су само увод у оно што ће се десити. Фигуративно речено, фигуре се сада постављају на шаховску таблу. А онда ћемо гледати њихов сукоб, који би могао да ескалира и у војни

* Морамо да бирамо између лошег и веома лошег. Стога ћемо морати да заузмемо Новорусију – територију коју можемо брзо да учинимо руском. Појас од Чернигова до Одесе мораће бити узет под контролу. Неке територије ће бити укључене одмах, неке касније... Молдавији треба помоћи стварањем јединствене Бесарабијске губерније са главним градом у Одеси

____________________________________________________________________

           Аутор: Андреј ШКОЉНИКОВ, политички аналитичар, аутор књиге „Геостратешки поглед на будућност света и Русије - 2021–2090“

           РУСИЈА је добила рат за независност од Запада. А ако нас не могу победити, морају да признају пораз и да се пребаце на Кину.

           Први смо ушли у нови свет стварне политике, који се распада на велике мега-регионе.

           Почетком 2024. године постало је јасно да смо победили. Постали смо независни од Запада, баш као што су северноамеричке колоније постале независне од Лондона. Победили смо у смислу да даља конфронтација више није могла довести до победе наших противника, већ је могла довести до нашег пораза ако бисмо се предали или сломили.

           Сада све зависи само од нас.

           Сукоб у Украјини је оперативни ниво у конфронтацији са Западом. Ово је заиста Специјална војна операција и ништа више.

           Били смо спремни за ово што сде догађа. Када је Андреј Белоусов још увек обављао функцију првог потпредседника владе, рекао је: „Не треба нам мобилизација за фронт и немобилизациона економија. Потребна нам је мобилизација друштва.“ То смо и постигли. Уложили смо тачно онолико труда и ресурса колико је било потребно да бисмо постигли резултат.

           Зато је сада време на страни Русије.

           Главни проблем са којим се Сједињене Државе сада суочавају је свет који се распада и пуца по шавовима. Под Бајденом су покушали да га ресетују инклузивним капитализмом, борбом против глобалног загревања и другим фантазијама. Схвативши да то неће успети, вратили су Трампа, који је за неколико месеци почео да ради, оштро и јасно, оно што је могло да се уради у изгубљене четири године.

           Други проблем за Сједињене Државе након распадајућег света је Кина, која претендује на глобално лидерство јер се америчка империја преоптеретила и одлази. Вашингтон више нема ресурсе да одржи контролу у свим правцима.

           Ми, за разлику од Кине, не претендујемо на улогу хегемона. Не треба нам цео свет, само његов део. А Кини је потребан цео свет. То није питање амбиције. То је питање њеног опстанка. Најмање што јој је потребно јесте источна хемисфера са уништењем свих конкурената и приступом тржиштима. Кина треба да уништи Кореју и Јапан, а да Европу претвори у своју провинцију.

           Истовремено, Кина има више проблема него Европа и Сједињене Државе заједно. Запад још није пао а за њега је Кина егзистенцијални непријатељ.

           Њихов судар више неће бити хладни рат, када су се западне и источноевропске цивилизације такмичиле по правилима. То ће бити рат уништења, са огромним људским жртвама.

           Зато од 2018-2019. говорим да ће се САД окренути Кини. То је оно што Трамп сада ради.

           САД се лепо извлаче из украјинског сукоба. Сви су већ заборавили да га је Америка организовала. А сада су за све криви Лондон, Европа и кијевски режим, а САД су на белом коњу.

           Са становишта великих процеса, тренд је јасан. Не могу нас победити, али ми ипак можемо изгубити ако урадимо нешто глупо, иако је вероватноћа за то минимална.

           Филм о Владимиру Путину је веома добро показао како нас је, током свих ових 25 година свог боравка на власти, корак по корак припремао за ову конфронтацију. А сада, као велемајстор, има само неколико потеза које треба да направи да би завршио партију.

           Можемо критиковати Кину колико год желимо што нас не подржава довољно искрено, али нам је помогла са опремом и резервним деловима. То се мора запамтити.

Председник Египта Абдел Фатас ас-Сиси

и Владимир Путин у Кремљу

           Када почне сукоб између Пекинга и Вашингтона, помоћи ћемо Кинезима баш као што су они помогли нама. Ни више, ни мање.

           Наредне две године су време за одређивање формата америчко-кинеске конфронтације. Све ове блокаде и царински ратови су само увод у оно што ће се десити. Фигуративно речено, фигуре се сада постављају на шаховску таблу. А онда ћемо гледати њихов сукоб, који би могао да ескалира и у војни.

           Који је најлакши начин да се блокира испорука нафте и гаса Кини? Затварање Малајског мореуза. Стратешку Кини обезбеђују Русија и руте кроз Централну Азију.

           САД морају да здробе Кину. Ако Кина изгуби, распашће се. Неће јој дозволити да се сабере.

           За САД је то питање егзистенције. Стога, Трамп разуме да треба да преговара са Русијом. Он нас доживљава као банду из деведесетих, са којом треба да седне и договори се о подели. Са осталима неће разговарати јер су му вазали.

           Трамп неће преговарати са Кинезима јер зна да им је потребан цео свет да би преживели.

           И САД такође треба много да би преживеле. У најмању руку, да Кина не постоји.

           Са Кином морамо имати позитивну неутралност. Са САД – негативну неутралност.

           Наши интереси су исти као и кинески у нашем сукобу са Западом - да посматрамо борбу.

           Велике земље никада немају сталне савезнике и сталне непријатеље. Једини изузетак су односи између Русије и Велике Британије. У свим сценаријима, нећемо имати ништа заједничко са њима. Где год ми идемо, где год они иду, увек ћемо имати сукобе.

           Што се тиче Кине, она је само наш ситуациони савезник за наредне године.

           Са цивилизацијске тачке гледишта, биће нам лакше постићи договор са Сједињеним Државама него са Кином.

           Кина нема савезнике ни партнере, само вазале и слуге.

           Ако се Кина не распадне до 2030. године, САД ће бити принуђене да се до тада повуку са источне хемисфере.

           Хоће ли Трамп оставити Украјину? Или ћемо је ми уништити?

           Украјина као земља неће постојати јер омета развој.

Парада Победе - Црвени трг 2025.

           Немамо избор између добра и зла. Морамо да бирамо између лошег и веома лошег. Стога ћемо морати да заузмемо Новорусију – територију коју можемо брзо да учинимо руском.

           Појас од Чернигова до Одесе мораће бити узет под контролу. Неке територије ће бити укључене одмах, неке касније.

           Када је Путин пре неколико месеци најавио међународну управу у Украјини, он је у суштини захтевао њену безусловну предају. Наш председник бриљантно преговара о свим питањима, јер је сваки следећи предлог који даје гори од претходног.

           Ако је Донбас могао да напусти Украјину, зашто Одеса не може да учини исто?

           Молдавији треба помоћи стварањем јединствене Бесарабијске губерније са главним градом у Одеси.

           Трамп не мора ништа да потпише са нама у вези са Украјином. Он само треба да се извуче из овог сукоба достојанствено. Технички, то ће бити веома лако учинити преношењем односа са Европом на комерцијалну основу.

           Са Трампом не преговарамо о Украјини, већ о Европи. Борбе се неће завршити док се не постигну фундаментални споразуми о целом низу питања.

           Неће бити могуће решити ово за мање од шест месеци. Зато што је на столу све од златних и девизних резерви до наших планова за уништавање монопола долара. Све то треба уравнотежити. И све ово треба решити одједном.

            Све у свему, рат се неће завршити пре краја 2025. године.