Русија је шума, рускост је веома мушко осећање, а многи народи око Русије имају женски осећај према себи

РУСИЈА НЕ СТАЈЕ НИ У ЈЕДНУ ОД СЕБЕ ВЕЋУ МАТРЈОШКУ, ТЕШКО И ДА БИ У МАРСОВСКУ

* Многи народи своју представу о себи, свој понос и посебност комбинују са нечим другим, улажу се у нешто веће од себе, не губећи се у том већем, а осећајући се у том већем заштићеним. Формуле су разне. Ми и Европа. Ми и Америка. Ми и Азија. Ми и ислам. Ми и прогресивне вредности. Ми и богати ујак...

* ...А Рус нема ујака. Рус не може бити и домаћи и страни, не може бити и оно што јесте и истовремено неко други - тако да се ти ентитети не боре у њему, већ да се меко допуњују. Као пиво и кригла...

* Руски народ је народ шуме. А шума ни у шта не може стати – као мања матрјошка у већу. Шума или бива посечена - или стоји засебно, туробна и тмаста. Шумар уздахне, седне у снег и боље намести пушку на рамену

___________________________________________________________

       Аутор: Дмитриј ОЉШАНСКИ

       ТУЖНА особеност руског националног или, ако желите, руског патриотског осећања јесте то што се оно не уклапа ни у шта попут матрјошке.

       Многи народи живе око нас, а сваки има прилику да своју представу о себи, свој понос и посебност комбинује са нечим другим, да себе уложи у нешто веће од себе, не губећи се у том већем, а осећајући се у том већем заштићеним.

       Формуле су разне.

       Ми и Европа.

       Ми и Америка.

       Ми и Азија.

       Ми и ислам.

       Ми и прогресивне вредности.

       Ми и Русија (ово је застарели жанр, али је некада и то било).

       Ми и богати ујак.

       Ујак ће доћи, наш ће вам ујак показати.

       Рус нема ујака. Рус не може бити и домаћи и страни, не може бити и оно што јесте и истовремено неко други - тако да се ти ентитети не боре у њему, већ да се меко допуњују. Као пиво и кригла...

       Русија је толико велика, тако тешка земља (ово је права реч) да не стаје ни у једну већу матрјошку и немогуће је замислити да би нам чак и Марсовци, да постоје, могли рећи: добро је што сте Руси, будите то и даље, а ми ћемо вам за то дати наш ванземаљски грант.

       Грантови се дају само за то да Руса нема, а Русија се уклопи у неку матрјошку само ако почне да губи себе, ако себе погуби и покуша да изврши самоубиство. А чим нама панталоне престану да спадају и да нам се развезују пертле -  сваки спољни газда почиње да бесни и показује да жели да нас врати на савршено пусто место у које смо се били претворили.

       С обзиром на све ово, логично је што је рускост веома мушко осећање, док се многи суседни народи, пријатељски или не баш пријатељски расположени према нама, пре држе на својој женској судбини, на свом  женском осећају према самима себи.

       Жена је по својој природи матрјошка - ја и неко други, ја и деца, ја и муж, ја и светска мода - за жену је увек природно и важно да буде тамо где је comme il faut и неки статус кво већ успостављен, пре ње и мимо ње, па се на то може лако и легално калемити сопствени живот.

       Супротстављати себе свету – ако треба, оставити све и отићи у шуму - то је мушко начело.

       Руски народ је народ шуме. Полако ходи поред својих јела, крајичком ока гледајући светлост коју бацају туђи прозори – иза којих је све сложено како треба и складно. Понекад стварно пожели да им се придружи.

       Али, шума ни у шта не може стати – као мања матрјошка у већу. Шума или бива посечена - или стоји засебно, туробна и тмаста.

        Шумар уздахне, седне у снег и боље намести пушку на рамену.