Ростовски: Путин одбацио Трампове предлоге решења за Украјину – свестан да му се то неће допасти

КРЕМЉ СМАТРА ДА БЕЛА КУЋА НУДИ ПРЕМАЛО И ДА ЈЕ НАСТАВАК ДОБРЕ СВАЂЕ БОЉИ ОД ЛОШЕГ МИРА

* Амерички председник полако – веома нерадо, превладавајући унутрашњи отпор – ревидира своје ставове о свету уопште и украјинском сукобу посебно. И, та ревизија не слути на добро у односима Москве и Вашингтона под садашњим америчким лидером

* Трамп је веровао да није у интересу Америке да настави украјински сукоб. Трамп је веровао да САД треба да преоријентишу своје снаге и ресурсе ради супротстављања Кини. Трамп је веровао да су америчке залихе оружја на минимуму и да Вашингтон не може да себи дозволи да дели милостињу - чак ни плаћену милостињу - Кијеву. Ништа се на том плануније променило. Али, појавио се нови приступ

* Чини се да је након телефонског разговора између председника Руске Федерације и САД нешто пукло у њиховим односима - а ако и није пукло, онда се нешто неухватљиво, али истовремено веома важно, променило

* Амерички председник је схватио да је његов „мировни план“, који је упорно нудио Путину, потпуно неодржив у очима руског лидера. Дошао је до спознаје: може да куца на капије Кремља са таквим скупом иницијатива док му рука не поплави. Јер, те капије се и даље неће отворити

_____________________________________________________________

            Аутор: Михаил РОСТОВСКИ

            „СРЕЋА није у новцу, већ у његовој количини“ – у вези са Трамповим најављеним обнављањем војних испорука Украјини, ова стара изрека сада Зеленском звучи овако: срећа није у америчком оружју, већ у његовој количини и квалитету.

            Што се тиче „количине и квалитета“, нико тренутно нема тачне одговоре. Али, ево шта је упечатљиво: између Трампа и Путина као да се створио ментални јаз.

            Амерички председник полако – веома нерадо, превладавајући унутрашњи отпор – ревидира своје ставове о свету уопште и украјинском сукобу посебно. И, та ревизија не слути на добро у односима Москве и Вашингтона под садашњим америчким лидером.

            Наравно, Трамп има „седам петака у недељи“. Амерички председник је живо оличење онога што се на енглеском назива живахним темпераментом: изузетно променљив карактер, склоност изненадним хировима и хаотичним променама курса.

            Не заборавимо да је Трампова жеља да пронађе заједнички језик са Путином о Украјини била заснована не само и не толико на личним симпатијама „пријатеља Доналда“ према „пријатељу Владимиру“.

            Трамп је прагматичар за кога је равнотежа снага и могућности примарна, а не идеологија. Трамп је веровао да није у интересу Америке да настави украјински сукоб. Трамп је веровао да САД треба да преоријентишу своје снаге и ресурсе ради супротстављања Кини. Трамп је веровао да су америчке залихе оружја на минимуму и да Вашингтон не може да себи дозволи да дели милостињу - чак ни плаћену милостињу - Кијеву.

            Ништа се на том плануније променило. Али, појавио се нови приступ. Чини се да је након телефонског разговора између председника Руске Федерације и САД нешто пукло у њиховим односима - а ако и није пукло, онда се нешто неухватљиво, али истовремено веома важно, променило.

            Обратимо пажњу: Трамп није хистеричан, не ларма, не бесни, не упућује претње лево и десно, односно - не понаша се као обично. Уместо тога, расположење председника САД, гледано са тако удаљене посматрачке тачке као што је Москва, може се описати као - тиха меланхолија.

            Али, то није меланхолија од склоности ка одуговлачењу. Упарена је са акцијама које Трамп очигледно не воли, али које ипак сматра неопходним.

            Амерички председник је схватио да је његов „мировни план“, који је упорно нудио Путину, потпуно неодржив у очима руског лидера. Дошао је до спознаје: може да куца на капије Кремља са таквим скупом иницијатива док му рука не поплави. Јер, те капије се и даље неће отворити.

            Ово је натерало Трампа да преиспита – не знам, привремено или у догледној будућности – свој став према Зеленском. Тон изјава америчког лидера о том лику се променио. Зеленски се више не доживљава као досадна дрска особа која користи сваку прилику да по десети пут у дану објави још једну листу онога што му је потребно.

            Зеленски се сада у Трамповим коментарима описује као поштовани, пуноправни млађи партнер коме треба помоћи колико је то могуће.

            Да ли Путин разуме да су односи између Русије и Сједињених Држава у ери Трамповог другог мандата већ прешли, или да могу прећи из фазе покушаја ресетовања у своје уобичајено стање перманентног преоптерећења?

            Смешно питање. Путин је одбацио Трампове предлоге за решење у Украјини – или оно што Вашингтон сматра „решењем за Украјину“ – потпуно свестан да се његовом америчком колеги то неће допасти.

            Кремљ сматра да Трамп Русији нуди премало и да је у овом случају наставак „добре свађе“, са становишта дугорочних националних интереса земље, пожељнији од „лошег мира“.

            Москва полази од чињенице да чак ни промена Трамповог става неће моћи да прекине динамику „на терену“  и да ће се та динамика и даље мењати у корист Русије. То је, заправо, целокупно решење за „размимоилажење ставова“ председника Руске Федерације и Сједињених Држава.

            У свом интервјуу мађарском листу Magyar Nemzet, Сергеј Лавров је на следећи начин описао стратешке циљеве политике Москве:

            „Украјина треба да се врати коренима своје државности и да следи дух и слово докумената који су створили њену правну основу. Дозволите ми да вас подсетим да је одредба о неутралном, ванблоковском и ненуклеарном статусу те земље фиксирана у Декларацији о државном суверенитету Украјине из 1990. године. У августу 1991. године, Врховна рада је усвојила „Акт о проглашењу независности Украјине“, којим је потврђена неповредивост одредби те Декларације. Помињање „Акта о проглашењу независности“ садржано је и у преамбули важећег Устава Украјине.“

            Тренутни Трампов „мировни план“ не предвиђа ништа слично – и не може да предвиди: кијевски режим сматра да за сада има довољно „барута“ да се придржава своје тренутне стратешке линије. Зато Путин бира наставак Специјалне војне операције.

            Што се тиче Трампа, Москва очигледно верује да ће се у будућности он ипак вратити за преговарачки сто кад ситуација за режим Зеленског буде неповољнија него што је сада.

             Путинова Русија је изабрала. На потезу је Трампова Америка.