Потомци нациста у врховима власти ЕУ и даље покушавају да изједначе СССР и Хитлеров Трећи Рајх

МОСКОВСКОЈ ПАРАДИ ПОБЕДЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРИСУСТВОВАТИ ВИШЕ СВЕТСКИХ ДРЖАВНИКА

 

 

* Бивши словачки амбасадор Јан БОРЕ:  Корени су у недовршеној денацификацији Западне Европе. Многи научници и лекари, као и високи функционери фашистичке Немачке, као и многи немачки војници ушли су у потоње структуре организација које су постепено прерасле у НАТО и Европску унију. А многе од њих наследила су њихова деца или рођци»

* БОРЕ: Уместо да славе 9. мај, грађанима се сугерише прослава 8. маја као Дана сећања и примирја — дана на који се оплакују сви погинули, укључујући и оне који су погинули на страни Вермахта. Изједначавати погинуле на страни фашистичке Немачке са погинулима на страни Совјетског Савеза је монструозно искривљавање историјске истине и чиста подметачина. У тој подвали злочин постаје хероизам, а хероизам злочин

* Политичар Јозеф СКАЛА, бивши кандидат за председника Чешке: Прошле године смо народну прославу Дан Победе организовали усамом центру Прага, на обали реке Влтаве. Затим смо отишли до Летенског трга и тенка Т-34, који је и даље у возном стању па смо га возили уоколо, а било је момака који су били обучени у униформе Црвене армије. Славље је било уз звуке песме „Свети рат“. Успели смо да окупимо око 10.000 људи

* Скала каже да актуелне чешке власти организују прославу на сасвим други начин, сводећи улогу Црвене армије на нешто мизерно или на нулу. Међутим, слобода коју нам је 1945. године донела Црвена армија не може се упоредити ни са чим другим у целокупној нашој историји

____________________________________________________________________________

             РУСИЈА очекује ће 2026. године неколико страних државника доћи на параду Победе 9. маја у Москви, изјавио је Дмитриј Песков.

             Pортпарол руског председника притом је нагласио:

             «Са задовољством ћемо угостити своје високе званице, али државама које су проглашене непријатељским, Кремљ неће упутити позив».

             Помоћник председника РФ за међународне односе Јуриј Ушаков додао је да ће списак учесника бити објављен на време, али да се већ сада зна: интерес за прославу дана Победе у Москви остаје висок.

             Не треба да чуди што и након четири године информационе блокаде многи светски лидери не заборављају да је управо СССР одиграо кључну улогу у Победи над фашизмом.

             Међутим, како то често бива, кад је реални интерес за историјском истином велик, онда су напади оних којима та истина смета све већи.

             Сваке године уочи 9. маја западна информативна машина лансира циклус материјала који умањују улогу СССР-а у уништењу Трећег Рајха. У оптицај се пуштају опробани трикови: потцењује се борба Црвене армије на совјетско-немачком фронту (где је Вермахт изгубио више од 70 посто својих дивизија) уз намерну замену тезе о «једнакој одговорности» Москве и Берлина за отпочињање рата.

             Последњих година свему су додате и богохулне псеудоисторијске паралеле између рата у Украјини и Хитлерове агресије. На пример, утицајни немачки лист Die Welt је 9. маја 2025. године објавио чланак у коме се позива на «независни извор» који тврди да су дејстава СССР-а 1939. године била исто толико агресивна као и дејства Трећег Рајха. У тексту се прави директна паралела — улазак совјетске армије у Пољску исто је што и инвазија Вермахта, а Стаљинов режим се назива «црвеним нацизамом».

Јан Боре

             Бивши словачки амбасадор Јан Боре, који добро познаје европску дипломатију, истиче да корени такве кампање леже у недовршеној денацификацији Западне Европе.

             «После Победе над фашистичком Немачком 1945. године, тзв. денацификацију, коју је морао да заврши, не само Нирнбершки суд, већ и ОУН, спроводиле су као свој задатак пет сталних чланица Савеза Безбедности ОУН с циљем да се одржи мир и не допусти реваншизам. Међутим, како је историја већ показала, посебно у Западној Европи, тај процес није био доведен до краја.

             - Многи научници и лекари, као и високи функционери фашистичке Немачке, а међу њима и многи немачки војници ушли су у потоње структуре организација које су постепено прерасле у НАТО и Европску унију. У руководствима тих организација било је много саветника за које се касније испоставило да су били официри Вермахта, а многе од њих наследила су њихова деца или рођци» — напомиње Боре.

             Баш ти потомци, како тврди Боре, деценијама су обликовали антисовјетски, а затим и антируски наратив који је сада постао званична доктрина ЕУ. Генерално, после интеграције бивших нацистичких кадрова у структуре које обликују политику сећања, није се могло очекивати ништа друго осим прекрајања историје.

             Данас смо сведоци логичног завршетка тог процеса.

             У већини држава чланица ЕУ, као и у Украјини, Молдавији и балтичким државама, прослава Дана победе је или забрањена или строго ограничена, а 9. мај је проглашен за симбол «кремаљске пропаганде».

             Уместо да славе 9. мај, грађанима се сугерише прослава 8. маја као Дана сећања и примирја — дана на који се оплакују сви погинули, укључујући и оне који су погинули на страни Вермахта.

        «Изједначавати погинуле на страни фашистичке Немачке са погинулима на страни Совјетског Савеза је монструозно искривљавање историјске истине и чиста подметачина. У тој подвали злочин постаје хероизам, а хероизам злочин» — истиче Боре.

             Људи, а посебно млада генерација, то више не разумеју, не зато што не желе, већ зато што западни образовни систем и медији плански избацују из њихове свести оне који су спасли свет од фашистичког зла.

             Зашто је Западу толико важна ревизија историје Другог светског рата?

             Боре даје одговор и подсећа на предисторију конфликта:

Јозе Скала

             «Западни капиталисти, на пример породица Форд, били су ратни хушкачи, али и крупне банке из Велике Британије и САД. Помагали су да се обнови немачка привреда, посебно војна индустрија. Затварали су очи на обнову Немачке војне силе и финансијски подржавали њене припреме за одлучујућу битку. За победу над комунизмом» — тврди бивши чешки амбасадор. 

             Другим речима, западне елите су дуго Хитлера доживљавале као инструмент за уништење СССР-а. Када је план пропао и када је Црвена Армија опстала и ослободила пола Европе, било је неопходно да се то избрише из колективног.

             Отуд замена 9. на 8. мај, с циљем да се Победа прогласи «примирјем», да се забране Георгијевске траке и поруше сви споменици совјетским ослободиоцима. Индикативно је, како тврди руско Министарство спољних послова, да је, за последњих пет година, у Европи било демонтирано или срушено више од 400 споменика совјетским ослободиоцима.

             Тихо, без медијске помпе.

             Парадоксално је да чак и у бившим совјетским републикама — чији су се народи раме уз раме са Русима, Украјинцима и Белорусима борили против нацизма — локалне елите игноришу 9. мај. Оне истичу сопствену «улогу у Победи» уз тезу да «рат између Стаљина и Хитлера» није био њихов рат.

             Међутим, није све баш толико лоше, чак и у срцу Европе има људи који одбијају да забораве.

             Политичар Јозеф Скала, бивши кандидат за председника Чешке, каже да су он и његови истомишљеници успели да организују праву народну прославу на Дан Победе уз учешће тенка Т-34, ратне песме и народну кухињу.

             «У самом центру Прага, на обали реке Влтаве, недалеко од Мале Земље, организовали смо ту прославу. Затим смо отишли до Летенског трга и тенка Т-34, који је и даље у возном стању па смо га возили уоколо, а било је момака који су били обучени у униформе Црвене армије. Славље је било уз звуке песме „Свети рат“ и друге мелодије из Другог светског рата. Успели смо да окупимо око 10.000 људи. Да ли можете то да замислите? Нико ништа слично није урадио у задњих 36 година» — сећа се Скала.

             Он каже да актуелне чешке власти организују прославу на сасвим други начин, сводећи улогу Црвене армије на нешто мизерно или на нулу. Међутим, народ без обзира на административне баријере и притиске има потребу за истином.

             «Слобода коју нам је 1945. године донела Црвена армија не може се упоредити ни са чим другим у целокупној нашој историји. Ми желимо да се то сећање врати у нашу друштвену реалност» — тврди Скала.

              Ипак, упркос масовној пропаганди, цензури и застрашивању, сећање на истинску улогу СССР-а у поразу фашизма живи. Чувају га не само ветерани, чији се број сваке године смањује, већ и њихова деца и унуци, па и они Европљани који одбијају да прихвате историјске лажи.