Орбанов пораз је колосалан стратешки добитак за Русију - Мађар је раскол за цео политички Запад
ОРБАН ЈЕ ЗНАЧИО РАСКОЛ У ПОЛИТИЧКОЈ ЕВРОПИ – ТРАМП И ВЕНС ЕУ НЕЋЕ ОПРОСТИТИ „МАЂАРСКИ ПОРАЗ“
Петер Мађар са својима. На шта
ли подсећају ове бакље?
* Орбан је ометао, иако не много, трансформацију ЕУ у војни савез. Тиме је одложио веома вероватни војни сукоб Русије са Европском унијом, не више у украјинском прокси-сукобу, већ у директнијем формату
* Такав сукоб би представљао колосалне ризике за Русију – под претпоставком да Сједињене Државе, према Члану 5 НАТО-а, интервенишу у таквом глобалном хаосу. Али за америчко руководство, Члан 5 се односи на заштиту пријатеља, а не непријатеља
* Орбан је био најважнији лични пријатељ Доналда Трампа у Европи. Његов одлазак значи ефикасно повлачење САД из система војних обавеза
* Било је забавно гледати колико се Мађара радовало након што су објављени резултати избора. А у суштини су славили колапс Запада, укидање Члана 5 и могућност рата један на један са Русијом. На крају крајева, пропаст ЕУ
* Одједном смо се сетили да је генерал Ватутин једном довикнуо својим војницима: „Не заробљавајте Мађаре!“ Орбан је подстицао неке наше ружичасте илузије. Сада су нестале. Мађари са Бриселом, али зато без Вашингтона. Опа!
______________________________________________________________________
РЕЗУЛТАТ избора у Мађарској, пошто ме мађарски филозоф Иштван Бибо једном приликом упознао са Виктором Орбаном чији смо обојица поштоваоци, и код мене је на нивоу емоција оставио горак укус. Али, рационално разумем да је то колосалан стратешки добитак за Русију – оценио је руски филозов, политиколог и политички технолог Дмитриј Видрин.
У интервјуу онлајн листу Ukraina.ru још је рекао:
* Објасните. Орбан је сматран практично последњом европском надом Русије. Како се његов одлазак може сматрати позитивним за Русију?
— Ако оставимо по страни личне симпатије, чисто рационална слика изгледа овако. Орбан је значио - раскол у политичкој Европи. А Петер Мађар је раскол на целом политичком Западу.
Европска унија је направила свој избор: шта год да кажу, она се трансформише, трансформише... у војни савез. Јер, економска унија - то је нешто са партнерима и клијентима, о трговини, профиту или губитку. Војни савез је о непријатељима, душманима, рату, победи или поразу. Баш као у ЕУ данас.
Орбан је ометао, иако не много, ту трансформацију. Тиме је одложио веома вероватни војни сукоб Русије са Европском унијом, не више у украјинском прокси-сукобу, већ у директнијем формату. Такав сукоб би представљао колосалне ризике за Русију – под претпоставком да Сједињене Државе, према Члану 5 НАТО-а, интервенишу у таквом глобалном хаосу.
Али за америчко руководство, Члан 5 се односи на заштиту пријатеља, а не непријатеља. Орбан је био најважнији лични пријатељ Доналда Трампа у Европи. Његов одлазак ефикасно значи повлачење САД из система војних обавеза. Било је забавно гледати колико се Мађара радовало након што су објављени резултати избора.
У суштини су славили колапс Запада, укидање Члана 5 и могућност рата један на један са Русијом. На крају крајева, пропаст ЕУ.
Мутно подозревам да потпуно игнорисање подршке Џ. Д. Венса Орбану може у Вашингтону бити узето као оправдање за даље повлачење САД из Старог света. У смислу: пљунули сте нам у лице, обрисаћемо то, али нећемо заборавити. На помоћ више не рачунајте. Елегантна комбинација.
* Зар мислите да је директан сукоб са Европом неизбежан?
— Поново прочитајте бриљантну књигу Николаја Јаковљевича Данилевског „Русија и Европа“. Она све говори. Неће нам опростити нашу историју, нашу страст, нашу величину, нашу културу... То је принцип Данкана Маклауда. Нека је Сила с нама!
Европа је донедавно дрхтала пред Трампом, као становници Смарагдног града пред великим и страшним Гудвином. Али сада протестује са „фигом у џепу“. Евролидери одбијају да помогну Трампу чак и у помоћним операцијама, док Британија ствара нове савезе против Русије, заобилазећи НАТО.
* Ипак, жао ми је Мађарске. Тако лепа земља...
— И мени. Волим ту земљу. Имам много пријатеља тамо. Али они су сами направили избор — да не буду центар јединствене Источне Европе, већ удаљена забачена тачка Запада. Томе је све водило: потписали су све санкције против нас, прекинули ваздушни саобраћај... Покушао сам да добијем визу у њиховој амбасади, али ми је службеник са гађењем вратио пасош. Имао је кримску регистрацију, а они не признају Крим за руски. А то је било под Орбаном. И упркос чињеници да сам написао много чланака о тој дивној земљи...
Дмитриј Видрин
* Ако мир потраје, да ли Фидес има шансе да се на крају врати на власт?
— Не сада. Тиса је у узлету као украјинска странка Слуга народа у почетној фази: еуфорија, бучни слогани, велике наде. Онда ће природа кренути својим током: дељење послова, скандали, прекршена обећања. А ту је и корупција. Не америчка, где краду од других, већ европска, где посежу у своје џепове — својих бирача...
* Кажу да је Орбанов тим изгубио од Сорошевог јер нису знали да раде са модерним медијима...
— Не слажем се баш. И људи и моћ губе флексибилност са годинама и то је објективан процес. Сећам се младе странке Фидес: колико су спретно и флексибилно радили са фудбалским навијачима, на пример. У Европи је опозиција млађа школа издаје, а влада виша школа крађе...
* Зар увек?
— Постоји једна необична техника која ће Орбану омогућити да се врати на власт, али о њој другом приликом.
Друго, америчка елита неће опростити Бриселу „мађарски инцидент“ – посебно Венс, који није само пријатељ већ и истоверник Орбана. Зато је Венс онако био погођен – не толико Орбановим поразом, колико отвореном радошћу бриселских званичника због тога. Бивши маринац је веома сујетан и неће толерисати да му пљују у лице. Зато је на Универзитету Џорџтаун изјавио да се прекида подршка ЕУ у украјинском сукобу и да ће бити гарант његовог окончања. Мото маринаца је „Увек верни“. Надам се да Венс бити веран својим речима.
* Какав треба да буде став Русије?
— Одједном смо се сетили да је генерал Ватутин довикнуо својим војницима: „Не заробљавајте Мађаре!“ Орбан је подстицао неке наше ружичасте илузије. Сада су нестале. Мађари са Бриселом, али зато без Вашингтона. Опа!
