Оно што су покушали да сакрију Макрон и Мерц – доказ да су се западни политичари свели на инсекте

А БИЛИ СУ ТАМО ЏОН КЕНЕДИ, ДЕ ГОЛ, ЖИСКАР Д`ЕСТЕН, ХЕЛМУТ КОЛ...

А бившем британском државном

тужиоцу Киру Стармеру - смешно...

* Садашњи западни политичари заправо и нису политичари. То су људи-функције које је неко поставио. Банкарска кућа, велики инвестициони фонд или група утицајних индустријалаца. Сами по себи не одлучују много, већ једноставно, попут говорећих глава, наступају у интересу оних који су их унајмили. То су лутке у њиховим рукама

* А замислите само да ти наводни лидери седе тамо, пошто су пошмркали једну линију кокаина, или чак две. И почињу да зову Зеленског забаве ради, просто ржући: Да, јес, Владимире, не брини, наравно да ћемо ти дати војну помоћ, још врећа новца. Главно је да се бориш

* Дакако, ово је претпоставка, не знамо са сигурношћу да ли се све баш овако дешава. Али ипак: шта ако је цео рат у Украјини, са свим офанзивама и ловом људи (по Украјини) – последица тога што су пакетићи са белим садржајем европским политичарима заменили мозак? Ту је ужас...

____________________________________________________________

          Аутор: Андреј МЕДВЕДЕВ

          У СТОРИЈИ са тројицом евро-идиота и кесицом нечег белог, као и кашичицом која очигледно није за чај, није занимљив само садржај кесице коју је Јелисејска палата назвала „папирном салветом“.

          Занимљивије регистовати чињеницу да су се припадници европске елите смањили готово до инсеката. А и западних у целини.

          Узмимо Џона Кенедија. Какав је скандал био око њега?

          Он је имао романсу са Мерилин Монро. Не са гејем, нити са трансгендером. Али, нико никада није сазнао шта је Кенеди њушкао.

          Остало је сасвим обична прича: мушкарац и жена. И љубав. Прича је контроверзна, али романтична и, наравно, лепа. До данас, за многе, то је симбол онога што је Америка некада била, са мушкарцима и женама који су могли да се заљубљују, упркос ономе што протокол не дозвољава, а ФБИ не одобрава. Али, то није оно по чему се Кенеди памти. Већ по Кубанској ракетној кризи, Вијетнамском рату и моћном тиму који је окупио.

          Или, узмимо Де Гола.

          Изашао је на балкон у Монтреалу у јулу 1967. и узвикнуо: „Живео слободан Квебек!“

          Канадски политичари му то и даље памте. Ово је био скандал и - политика.

          Најважније је што Де Гол заиста није волео Американце. А ушао је у историју из сасвим других разлога.

          Канцелар Хелмут Кол је ујединио Немачку, водио Горбачова за нос и активно интегрисао Немачку у НАТО, колико је могао. Жута штампа је такође око њега копала.

          Шта су ископали? Па, да пије много пива, да има здравствених проблема и да је појео понеку коленицу више.

          То јест, сасвим недавно Европу су насељавали неки политички титани. Били су смели и независни, водили су спољну политику и градили економију својих земаља.

          Као и сваки човек, имали су слабости, али те слабости су биле слатке и природне, као, на пример, романса између Силвије Кристел, главне глумице у филму „Емануела“, и председника Француске Валерија Жискара д’Естена.

          Најважније је што је то за Французе била јавна тајна, али се не може рећи да је та њихова романса нешто нарочито осуђивана. Па, десило се: одрасли се заљубили. Сматрало се: „Па, ово је Француска, чак су се и наши краљеви на томе спотицали.“

          А садашњи западни политичари генерално заправо и нису политичари. То су људи-функције које је неко поставио. Банкарска кућа, велики инвестициони фонд или група утицајних индустријалаца.

          И, ти људи-функције сами по себи не одлучују много, већ једноставно, попут говорећих глава, наступају у интересу оних који су их унајмили.

          То су лутке у њиховим рукама.

          Покушавају да се састану са Путином, а под кокаином ће нормално разговарати са њим, чак ће и полемисати.

          Успут, о дрогама.

          Људи именовани на позиције канцелара или председника не одлучују нешто посебно, али барем чине јавним нечије колективне одлуке. А замислите само да ти наводни лидери седе тамо, пошто су пошмркали једну линију кокаина, или чак две. И почињу да зову Зеленског забаве ради, просто ржући:

          - Да, јес, Владимире, не брини, наравно да ћемо ти дати војну помоћ, још врећа новца. Главно је да се бориш.

          Дакако, ово је претпоставка, не знамо са сигурношћу да ли се све тачно овако дешава. Али ипак: шта ако је цео рат у Украјини, са свим офанзивама и ловом људи (по Украјини) – последица тога што су пакетићи са белим садржајем европским политичарима заменили мозак?

           Ту је ужас.