Наваљни – то је демонска нарцисоидност каква је већ два пута уништавала Русију

НАВРШИЛА СЕ ГОДИНА ДАНА ОТКАКО СЕ ВРАТИО ИЗ НЕМАЧКЕ И БИО УХАПШЕН

Овако га је мобилним снимила

његова "десна рука"

* Као и Михаил Ходорковски раније, и Алексеј Наваљни је био превише амбициозан да би тихо остао у изгнанству и постао још један Гари Каспаров, који једном годишње искочи у «Њујорк тајмсу» са текстом о томе које би још једне  санкције требало увести агресивној «КГБ мафији»

* Највећи проблем је у томе што су Русију у двадесетом веку већ два пута уништили моћни нарциси који нису примећивали ништа око себе осим својих амбиција, говора и слика… Наваљни верује да га после затвора – као руског Манделу – чека власт. Само, Мандела је цватућу Јужну Африку претворио у депонију криминала

_____________________________________________________

       Аутор: Дмитриј ОЉШАНСКИ

       НАВРШИЛА се година дана откако се Алексеј Наваљни вратио из Немачке и био ухапшен.

       Ова околност је, наравно, била прилика за пропаганду у стилу: храбар човек се жртвовао за Русију и њену слобод, ради тога је дошао на ноге «својим џелатима».То би у очима наивних изгледало као солидан «Холивуд»…

       Али, ако се пропаганда гурне у страну, јасно је да разлог повратка Наваљног уопште није „жртвовање у име слободе” или шта би такви већ бубањеви могли да објаве, већ нацрисоидност.

       Таштина демонских размера, чији смо врло сличан пример већ видели пре нешто мање од двадесет година.

       Тада Ходорковски, сматрајући себе највећим и јединственим разбојничким бароном, првим човеком Русије, генијем и нашим будућим владаром, једноставно није могао себи да дозволи да некуда бежи или да прави компромис.

       И Наваљни је био превише амбициозан да би тихо остао у изгнанству и постао још један Гари Каспаров, који једном годишње искочи у «Њујорк тајмсу» са текстом о томе које би још једне  санкције требало увести агресивној «КГБ мафији».

       Наваљни је био спреман да иде на одређене муке, само да би постао неприкосновени број један у свом домену, руски Нелсон Мандела, који потом мора да преузме власт.

       Међутим, Наваљном се не пише добро.

       Уосталом, Мандела је цватућу Јужну Африку претворио у депонију криминала.

       Руски револуционари с почетка двадесетог века били су масовно у затворима, на тешком раду или у тајги у изгнанству, али их то уопште није спречило да касније обилато пљачкају и убијају људе.

       Све у свему, то што је неко због политичког сукоба био у затвору – уопште не значи да такав неће бити много разорнији по своју земљу од оних који су га затворили.

       Ако је неко саздан од нарцизма и жудње за моћи, чврсто ће ићи ка циљу - и ђаво ће му помоћи.

       Зато су Наваљни и Ходорковски хладнокрвно пошли на то да се нађу у затвору.

       Највећи проблем је, иначе, у томе што су Русију у двадесетом веку већ два пута уништили моћни нарциси који нису примећивали ништа око себе осим својих амбиција, говора и слика.

       Керенском и Горбачову се обично замерају кукавичлук и неодлучност, али су Троцки и Јељцин храбро и безобзирно ишли ка олуји.

       Али ко је био бољи?

       Русија, нажалост, неће преживети трећу рунду. И зато – и ако је наш затвор лоше место, у коме не бих пожелео да буде нико осим садиста и убица – бирам земљу без нарцисоидних каријериста!

       А не нарцисоидне каријеристе који ће нас оставити - без земље.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари