Мушкарци се куражније жале на власт, светске проблеме и таште, него на - жене

ОБА ПОЛА СЕ СЛИЧНО ЖАЛЕ НА КОЛЕГЕ, ПОВОДОМ ДЕЦЕ ЛЕЗИЛЕБОВИЋА И ЗДРАВЉА 

* Мушкарци се практично не жале ни на своје садашње, ни на бивше. А жене се радо жале. Нарочито на бивше мужеве

* Чим мушкарац почне да цмиздри због своје опаке жене одмах се суочи са неразумевањем својих пајташа: „Кучка? Па где су ти, брале, биле очи? Сам си будала. Морао си да јој гледаш у карактер, а не у сисе!“

* А жене избор мужа сматрају судбином. Можда чује: „Будало једна! Зашто си се ухватила с њим, знала си да је три године одлежао за пребијање прве жене!“ Жена ће на то неколико пута значајно трепнути и мелодично изговорити: „Рекао ми је да је она била змијурина, а ја сам потпуно другачија!“

_____________________________________________________

       Аутор: Сергеј ЛУКЈАЊЕНКО, писац (Москва)

       СВИ се жале на власт (од најниже до највише) на отприлике исти. Можда су мушкарци у томе активнији од жена.

       Слично је са жалбама поводом посла и на рачун колеге. Можда се жене жале мало чешће.

       Поводом здравља се оба пола жале подједанко.

       Са жалбама поводом светских проблема и свеопште глупости – ствари стоје слично.

       Оба пола се мање жале на децу лезилебовиће и крелце, али равномерно.

       Разлике испливавају када се поведе реч о женама (мужевима).

       Мушкарци се практично не жале. Ни на своје садашње, ни на бивше. А жене се радо жале. Нарочито на бивше мужеве.

       Можда мислите да је то зато што су мушкарци деликатни џентлмени, а жене зле и неваспитане.

       Пази да није!

       Чим мушкарац почне да цмиздри због своје опаке жене одмах се суочи са неразумевањем својих пајташа.

       „Кучка? Па где су ти, брале, биле очи? Сам си будала. Морао си да јој гледаш у карактер, а не у сисе!“

       А жена ће добити подршку својих пријатељица (помешану, додуше, са скривеним задовољством што је у проблемима, али ће је добити).

       Зашто?

       Мушкарци избор жене сматрају искључиво личном ствари, па ако је жена лоша – сами су себи криви и будале.

       У најбољем случају могу да рачунају на позив: „Хајде да попијмо нешто“.

       А жене избор мужа сматрају судбином. То ли Божјим промислом, то ли падом метеорита, то ли муком са вечитим мушким обманама. Зато није грех пожалити се на лошег мужа, у томе нема женине кривице!

       Нико неће рећи: „Будало једна! Зашто си се ухватила с њим, знала си да је три године одлежао за пребијање прве жене!“

       Жена ће на то неколико пута значајно трепнути и мелодично изговорити: „Рекао ми је да је она била змијурина, а ја сам потпуно другачија!“

       Тај аргумент је убедљив!

       Подмукла судбина и подмукао мушкарац! Све у свему: у лошем избору нема женине кривице!  

       Иначе, мушкарци се могу жалити на таште и они то активно чине!

       Јер, ако је избор жене њихова лична грешка, ташта им дође као додатак са којим не могу ништа да ураде, па мало кукања пријатељима - није грех.

       Уосталом, саосећање ће се свести на оно исто: „Хајдемо на по пиће!“