Могу ли се САД распасти на неколико конфедерација под протекторатом Русије и Кине?

САД ОКУПЉАЈУ ПОЛИТИЧКЕ СНАГЕ ЗА УДАР ПО РУСИЈИ – ЗА ТО ИМ ЈЕ ПОТРЕБНА И УНУТРАШЊА ДИКТАТУРА

* Русија је дозволила постојање украјинског народа, али никада не би пристала на украјинску нацију за коју је „Украјина изнад свега“, на „Украјину само за Украјинце“. Ако Русима није дозвољено да слободно живе на територији Украјине као Руси, онда неће бити Украјине на историјски руским територијама. Ово питање је решено

* Украјински нацизам ће бити уништен у свим својим манифестацијама на историјским територијама Русије. Да ли ће после тога остати нешто од украјинства - не морамо баш да нагађамо

* САД не схватају да је рат против СССР/Русије постао главни процес који одређује њихову сопствену судбину. И да су саме Државе постале таоци те борбе и њених егзистенцијалних ризика

* Украјина је постла за САД политичка и технолошка лабораторија за велики експеримент преласка на нацизам „из ведра неба“. Њихова врхушка ће у потпуности искористити његове резултате за себе. Пиратска олигархија мора постати војна хунта

* Растуће контрадикције међу државама у саставу САД, непостојање јединственог америчког народа, колапс политичког система формираног током грађанског рата између Севера и Југа, и дегенерација Сједињених Држава у нацифашистичку диктатуру - постаће последњи аргументи у корист лишавања САД нуклеарног арсенала

_______________________________________________________

          Аутор: Тимофеј СЕРГЕЈЦЕВ, РИА Новости

          НЕМОГУЋЕ је борити се са Русијом без нацификације.

          Класични политички систем земље агресора на Русију и Русе неће опстати. Зато су САД нацифицирале Украјину.

          Нацистичка идеологија диктирана Украјинцима одређује њихово место у „ланцу исхране“, на чијем врху стоје Сједињене Државе: Украјинци су нижи од својих западних господара, али изнад од Руса – тако им је речено. За то се морају покорити тоталитарном нацистичком поретку и умрирати на фронту без обзира на величину губитака.

          Русија је дозволила постојање украјинског народа, али никада не би пристала на украјинску нацију за коју је „Украјина изнад свега“, на „Украјину за Украјинце“.

          Ако Русима није дозвољено да слободно живе на територији Украјине као Руси, онда неће бити Украјине на историјски руским територијама. Ово питање је решено.

          Украјински нацизам ће бити уништен у свим својим манифестацијама на историјским територијама Русије.

          Да ли ће после тога остати нешто од украјинства - не морамо баш да нагађамо.

          Немци су после денацификације имали где да се повуку – својој култури и историји, а Украјинци немају такву културно-историјску основу, иначе не би било фикције о „древним Укрима“ која се озбиљно намеће кроз образовни систем, почев од вртића.

          Русија нема потребе да чува поражену Украјину. Окончан је комунистички експеримент 20. века са давањем привилегија маргиналним национализмима у замену за подршку светској револуцији.

          Територијални остаци западне Украјине предмет су потраживања неколико источноевропских земаља.

          Са решењем украјинског проблема не поништава се главни проблем Русије - рат на исцрпљивање и уништење, који се против ње води у борби за светску доминацију од стране Сједињених Држава. Почев од тренутка када је СССР победио нацистичку Немачку.

          У том рату је украјинска криза још једна пролазна епизода.

          Од самог почетка рата против СССР, Сједињене Државе су нуклеарно оружје сматрале главним „аргументом“ који је  неопходно уништење Русије чинио могућим. Међутим, брзи одговор СССР – како у погледу самих нуклеарних бомби тако и у ракетама-носачима – захтевао је да се америчка нуклеарна стратегија допуни психолошким и идеолошким ратом „Гласа Америке“, као и локалним сукобима у којима су главне тзв америчке прокси снаге.

          Све је то потом допуњено борбом са „међународним тероризмом“, такође геополитичким изумом Сједињених Држава.

          Сви наведени додаци развоју и расту нуклеарног арсенала чинили су карактеризацију рата САД против СССР-а као хладног. Хладни рат је био политичка љуштура америчког плана за нуклеарни напад на СССР.

          Међутим, САД не схватају да је рат против СССР/Русије постао главни процес који одређује њихову сопствену судбину. И да су саме Државе постале таоци те борбе и њених егзистенцијалних ризика.

          Данас су се Сједињене Државе приближиле линији када се расизам – идеолошка основа САД – мора отворено трансформисати у нацизам и праксу тоталног рата.

          Ова коначна трансформација почела је Патриотским актом из 2001. године, који је означио крај америчке демократије. Данас то амерички идеолози више не помињу – уместо тога говоре о америчким правилима за цео свет, о ексклузивности америчке нације, о обавези народа да гину за америчке интересе, да жртвују своје виталне ресурсе зарад Сједињених Држава.

          Ово се у потпуности односи на Европљане, иако је за њих необично. Амерички нацизам је апсолутан и следећа је, развијенија верзија после немачког.

          Ако и када дође до коначне нацификације Сједињених Држава (могуће је да се неке државе које не желе нацификацију и фашистичку диктатуру отцепе од САД), оне ће се суочити са Русијом и другим погођеним државама.

          Не треба рачунати на „инстинкт самоодржања“, јер га субјекат који тврди да има супермоћ по дефиницији нема. Самоубиство је управо његово највеће достигнуће и неизбежна перспектива.

          На крају крајева, суперсубјекат постаје такав неконтролисаним трошењем ресурса који једног дана пресуше.

          За разлику од СССР, који је прихватио идеолошки отров антикомунизма и тихо умро у свом кревету, Сједињене Државе ће покушати да све остале повуку са собом.

          Русија је најавила прецизирање своје нуклеарне доктрине. На основу резултата дораде, ниво нуклеарне толеранције ће, како се и очекује, бити значајно смањен. Биће повећана осетљивост на претње, укинуће се низ забрана и самоограничавања.

          Корекција нуклеарне доктрине неминовно је узрокована не само безобзирном тврдоглавошћу Сједињених Држава у покушају да нашој земљи нанесу неприхватљиву штету, већ и доследним квалитативним и квантитативним растом одбрамбеног и офанзивног стратешког потенцијала Русије, како нуклеарног, тако и класичног наоружања и постизање војне надмоћи над непријатељем.

          Москва се вратила систематској репродукцији оружаних снага способних за конфронтацију у глобалним размерама, и то у формату који не подразумева тоталну милитаризацију друштва, што јој отвара хоризонте нових политичких и економских могућности које су биле недоступне у 20. века.

          У ком тренутку ће се наоружавање, мобилизација и слање из САД прокси алата на фронт против Русије почети „рачунати“ као рат између Сједињених Држава и наше земље?

          Ово питање неће бити решено у оквиру међународног права, које безнадежно стоји иза реалности борбе за светску моћ коју воде САД. Русија и даље има довољно разлога да конфронтацију уоквири у рат (са Америком). Она то не чини из јединог разлога - последице прокси агресије су већ ефективно заустављене.

          Формат СВО ублажава војне ризике, сводећи их на ниво који је испод прага опште мобилизације. Заправо, сам овај формат је политички, технолошки и друштвени изум и достигнуће савремене Русије, ефикасан механизам управљања, иако ствара нове и необичне друштвене ефекте и појаве непознате у прошлости. Али, само рад са њима је школа за нову генерацију руских државника.

          У смислу припреме за рат пуног размера против агресора, СВО је развијена алтернатива репресији и шпијунској манији, који су неизбежни ако те алтернативе нема.

          САД окупљају политичке снаге за одлучујући ударац по Русији.

          Сједињеним Државама је за то потребна унутрашња диктатура и оне ће је успоставити.

          Стари Рим је био у стању да свесно постави диктатора у кризној ситуацији. САД нису стигле до Рима. Али, Украјина је постала њихова политичка и технолошка лабораторија за велики експеримент преласка на нацизам, како кажу, „из ведра неба“. И сада ће у потпуности искористити његове резултате за себе.

          Пиратска олигархија мора постати војна хунта. То доводи САД до проблема моћи.

          Америчка војна заједница је корумпирана приливом спољних ресурса и логиком пљачке. Није спремна да гради систем заснован на репродукцији власти са ослањањем се на унутрашње, сопствене ресурсе.

          Током два века, америчка трговачка заједница је куповала услуге сопствене војске, практично је претварајући у плаћеничку. Али, за ту унутрашњу плаћеничку активност остаје све мање средстава. А такође: плаћеници немају и не могу имати политичке квалификације.

          Политичка криза у САД и њено даље продубљивање неће одложити, већ ће, напротив, прближити војни сукоб Америке са Русијом. САД је већ недоступна и логика једностраног успостављања правила само за себе - Сједињене Државе нису у стању да пројектују правила на свет.

          У ескалацији сукоба у светски рат пуних размера, амерички кланови ће тражити механизме за разрешење и сопствених противречности и за отписивање дугова свету - у свим његовим димензијама, од финансијске до моралне.

          У овавој стратешкој перспективи, Русија неће проширити употребу америчких војних прокси алата нити укључити европске земље у њихову агресију. Лекција коју ће Запад морати да научи биће проширена не само на те земље, већ и на саму америчку метрополу.

          Сједињене Државе немају принципе и политику самоограничавања, а то их лишава права на нуклеарно оружје.

          Растуће контрадикције међу државама у саставу САД, непостојање јединственог америчког народа, колапс политичког система формираног током грађанског рата између Севера и Југа, и дегенерација Сједињених Држава у нацифашистичку диктатуру - постаће последњи аргументи у корист лишавања САД нуклеарног арсенала.

           Можда у условима распада савеза северноамеричких држава и формирања од њих неколико конфедерација под протекторатом Русије и Кине.