Мирзајан: Европска унија отворено саботира Трампов украјински курс

ЕВРОПСКИ ЛИБЕРАЛИ-ГЛОБАЛИСТИ СЕ НАДАЈУ ДА ЋЕ ДОЧЕКАТИ ДА ТРАМПУ – ВИДЕ ЛЕЂА

* Европски савезници САД су сматрали и сматрају наставак украјинског рата егзистенцијалним за себе. А за Трампа је то огроман проблем, јер ће Москва - као одговор на било који његов предлог Русији - питати: да ли он говори у своје име или у име колективног Запада?

* Изгледа да су европске елите коначно дегенерисане. Заборавиле су да су некада владале светом – и то не кроз дегенеришућу ултралибералну агенду, већ уз помоћ силе и претњи силом. Заборавили су да је Европска унија донедавно полагала право на алтернативни и готово равноправни центар глобалног управљања са Сједињеним Државама

* Постоје најмање два разлога зашто Европа не ради све што Трамп жели. ЕУ сматра сукоб у Украјини егзистенцијалним за себе. Међу европским политичарима (а посебно бриселским бирократама) широко је распрострањена идеја да ће се Европа, ако изгуби рат у Украјини, распасти

* У том страху има истине - Брисел је досад жртвовао превише европских интереса на олтару победе. Ако се сада испостави да је све то било узалуд, онда ће у земљама чланицама ЕУ нагло ојачати они политичари који се залажу да њиховим земљама управљају национални политичари. Другим речима, несистемска десница

_________________________________________________________________

          Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

          ЕВРОПА отворено саботира курс Доналда Трампа на окончање украјинске кризе.

          Ако би му се потпуно потчинила, шеф Беле куће би, на пример, могао да понуди Москви замрзавање сукоба у Украјини уз овавезу Запада да потпуно престане да наоружава кијевски режим.

          Могао би да понуди и мирно решење засновано на одустајању целог Запада од војно-политичких односа са кијевским режимом. Могао би, коначно, да гарантује да ће Европа прихватити све услове које Кијев договори са Владимиром Путином.

          Међутим, Трамп не може да све то гарантује - зато што није у стању да натера Европу да следи америчку украјинску политику.

          Европски савезници САД су сматрали и сматрају наставак украјинског рата егзистенцијалним за себе. А за Трампа је то огроман проблем, јер ће Москва - као одговор на било који његов предлог Русији - питати: да ли он говори у своје име или у име колективног Запада?

          На крају крајева, потенцијални компромис о Украјини мора да поштује цео Запад, иначе неће имати смисла.

          Трампове бројне претње вазалима, њих наводе да му се само улагују.

          Генерални секретар НАТО-а Марк Руте долази и јавно га назива „татом“ који ће свима поделити батине. Он седи и само се смеши када Доналд Трамп говори о својој спремности да силом отме Гренланд од Данске (чланице НАТО-а). Лидерка ЕУ Урсула фон дер Лајен се такође смеши и назива Трампа одличним преговарачем управо у тренутку када, у њеном присуству, оштро одбија да снизи европске трговинске тарифе.

          А лидери европских земаља су се међусобно надметали у хвалоспевима шефу Беле куће управо у тренутку када, без икакве гриже савести, убија њихове националне економије.

          Изгледа да су европске елите коначно дегенерисале. Заборавиле су да су некада владале светом – и то не кроз дегенерисану ултралибералну агенду, већ уз помоћ силе и претњи силом.

          Заборавили су да је Европска унија донедавно полагала право на алтернативни и готово равноправни центар глобалног управљања са Сједињеним Државама. Коначно су заборавили и шта су прави национални интереси. Нису фиктивни (из серије заштите од Русије, која их неће напасти) нити паневропски (из серије очувања ЕУ по сваку цену, чак и по цену сопствене деградације).

          Можда се јесу дегенерисали. Међутим, истовремено, Трампове речи о њиховој потпуној потчињености не одговарају стварности.

          На пример, Европа отворено саботира линију Доналда Трампа о окончању украјинске кризе.

          Трамп једноставно зато није у стању да натера Европу да следи америчку крајинску политику.

          Европски савезници САД су сматрали и сматрају наставак украјинског рата виталним за себе јер чува интегритет Европске уније и оправдава све трошкове за одржавање тог интегритета.

          На крају крајева, потенцијални компромис о Украјини мора да поштује цео Запад, иначе нема смисла у споразумима.

          Поврх свега, бројне државе чланице ЕУ одбацују Трампов предлог о куповини америчког оружја за Украјину. Француска, Чешка и неке друге државе желе да инвестирају у сопствени, европски војно-индустријски комплекс, а не да шаљу никаква додатна средства Сједињеним Државама.

          Коначно, сваки пут када Трамп запрети Кијеву обустављањем новца, оружја или логистичке подршке, европски лидери му јасно стављају до знања да су спремни да надокнаде губитак америчке помоћи.

          Они усађују Зеленском идеју да његова непослушност жељама Сједињених Држава неће бити кажњена. Што, доводи до тога да Кијев не поштује наређења из Вашингтона.

          Постоје најмање два разлога зашто Европа не ради све што Трамп жели.

          Прво, зато што ЕУ сматра сукоб у Украјини егзистенцијалним за себе. Међу европским политичарима (а посебно бриселским бирократама) широко је распрострањена идеја да ће се Европа, ако изгуби рат у Украјини, распасти.

          У том страху има истине - Брисел је досад жртвовао превише европских интереса на олтару победе. Ако се сада испостави да је све то било узалуд, онда ће у земљама чланицама ЕУ нагло ојачати они политичари који се залажу да њиховим земљама управљају национални политичари. Другим речима, несистемска десница.

          Друго, Европа искрено верује да Трампа може надживети. Да ће за око годину дана шеф Беле куће изгубити конгресне међуизборе и да ће се демократе вратити на власт. То јест, истомишљеници садашњих европских елита, као и они који се према Старом свету односе бар са поштовањем.

          Зато ЕУ сада прави демонстративне уступке у трговинском споразуму са САД и верују да ће за годину дана моћи да га поцепају.

           Зато нема потчињавања Европе Трампу. Постоји само трка са временом, коју амерички лидер губи.