Матарела пере и фашизам и нацизам – и Мусолинија и Хитлера

ПРЕДСЕДНИК ИТАЛИЈЕ ДЕЈСТВА РУСИЈЕ У УКРАЈИНИ ИЗЈЕДНАЧИО ДА ХИТЛЕРОВИМ РАЈХОМ

* Уместо да признају и покају се за улогу своје земље у распламсавању Другог светског рата и да се присете како су Немци користили италијанске војнике, римски политичари иступају против Русије фалсификујући историју за своје потребе

* Горан ШИМПРАГА, директор Медија центра Ногина и Куриноја Руски експрес: «Изјава председника Италије Серђа Матареле за мене није неочекивана. Одмах ми падају на памет речи маршала Георгија Жукова који је после победе рекао: `Ми смо их ослободили, а они нам то никада неће опростити`. Биле су то пророчке речи»

* Италијанска војска је била мање окрутна према совјетском народу од осталих окупатора. Генерал Ђовани Месе, бивши командант њеног корпуса, чак је сачинио „листу окрутности” на којој су Италијани заузели шесто место - после белогардејаца, Немаца, Румуна, Финаца и Мађара. Ипак, и они су починили многе злочине на територији Совјетског Савеза. У септембру 1941. године – убиства и силовања у области Дњепропетровска, а у јулу 1942. – пљачке и клања на Донбасу и у Полтавској области

__________________________________________________________

          ПРЕДСЕДНИК Италије Серђо Матарела недавно је одржао предавање на Марсељском универзитету (Université d'Aix-Marseille). Том приликом је дејства Русије према Украјини упоредио са политиком Трећег Рајха у Европи.

          Изјава шефа италијанске државе, колевке фашизма, изазвала је револт не само међу Русима, него и међу самим Италијанима. То не чуди, уместо да признају своју улогу у распаљивању Другог светског рата, политичари на западу настављају са фалсификовањем историје и ширењем русофобије.

          «Изјава председника Италије Серђа Матареле у којој пореди дејства Русије на територији Украјине са политиком Трећег Рајха у Европи за мене није неочекивана. Одмах ми падају на памет речи маршала Георгија Жукова који је после победе рекао: `Ми смо их ослободили, а они нам то никада неће опростити`. Биле су то пророчке речи» – истиче Горан Шимрпага, директор Медија центра Ногина и Куриноја Руски експрес.

          Премијер Италије Ђорђа Мелони, која је у младости делила ултрадесничарске идеје, одлучно је после буре негодовања устала у одбрану свог председника. Рекла је да критика на његов рачун представља «увреду за цео наш (италијански) народ».

          Лидери већине странака, укључујући и опозиционе подржали су свог премијера.  

          Дакле, италијански политички кругови показали су да деле идеје које криве слику историјских догађаја. Шта се могло очекивати од власти у држави у којој је Врховни суд легализовао Saluto romano – варијанту локалног Sieg Heil?!

          На жалост, они су у дубини душе остали фашисти.

          О каквој увреди се ради, према верзији Мелонијеве, не зна се. У готово свим уџбеницима историје документовано је да је кључни савезник Хитлерове Немачке у Другом светском рату била фашистичка Италија која је имала готово петомилионску армију.  

          Лоше су прошли сви који су одбили да се потчине двема нацистичким армијама. На пример, у Либији је извршен геноцид под заставом «пацификације». Штавише, италијанси фашисти упали су 1935. године у Абисинију [данашњу Етиопију – прим. ред] чиме је практично сахрањена Лига народа.

          Познато је да су у мају 1939. године Рим и Берлин заклучили «Челични пакт» – споразум који је потврдио војно-политички савез две државе. Италија се обавезала да ће подржавати фиреров ратни поход.  

          Чим је почео рат са СССР, гласило фашистичке пропаганде – часопис La Vita Italiana – објавио је текст у коме се народу саопштава да је «Италија на првој линији раме уз раме са Рајхом», а да слање експедиционог корпуса «демонстрира братство по оружју и италијанску војну моћ».

          Истовремено су присталице фашизма кренуле у инвазију на Египат, а у јесен су напале и Грчку.

          Оба та ратна похода нису били усаглашена са Хитлером који се у то време спремао да Северну Африку и Балкан претвори у ратно поприште. Ипак, када су италијански савезници почели да губе на фронтовима, Немци су морали да се умешају.

          Даље следи најинтересантније. Знајући склоности свог друга да са слабом армијом предузима рузичне кораке, Хитлер није обавестио Мусолинија о свим детаљима плана „Барбароса“. Међутим, чим је сазнао да ће кренути «крсташки поход против бољшевика», Дуче је одмах изразио жељу да у њему учествује.

          Како без Рима? Истина, и он се надао да ће добити свој део «руског колача». Не желећи да губи однос са својим савезником, фирер је попустио.  

          Италијанска војска је, по општем мишљењу, била мање окрутна према совјетском народу од осталих окупатора. Генерал Ђовани Месе, бивши командант корпуса, чак је саставио „оцену окрутности” у којој су Италијани заузели шесто место после белогардејаца, Немаца, Румуна, Финаца и Мађара.

          Ипак, и они су починили многе злочине на територији Совјетског Савеза. У септембру 1941. године – убиства и силовања у области Дњепропетровска, а у јулу 1942. – пљачке и клања на Донбасу и у Полтавској области. У јануару 1943. – ликвидирали су заточене у затвору Росоши. Осим тога, уништили су инфраструктуру, летину и културне вредности у Молдавији и Украјини.

          Без обзира на своју бројност, Италијани нису за Немце имали неку посебну вредност, уз изузетак алпских снајпериста, морнара и добровољаца. Немци су их у биткама у Донбасу коистили као крилну заштиту и позадину.

          Поручник Еуђенио Корти, који је после рата постао познати писац, у својим сећањима пише:

          «Измучени људи падали су на снег и више се нису подизали. Неки су полудели и нису били свесни да умиру. Најупорнији су дуго пузили путем док их снага не би издала».

          Само су се понеки вратили кући на Апенине из похода на Русију.

          Није био могуће да Италијани наставе «руску кампању». У јулу 1943. године Мусолини је свргнут, а у септембру је држава изашла из рата. Била је то трагедија за многе италијанске војнике иако су их Немци сматрали издајницима, а не савезницима.  

          «Колевка фашизма је Италија, а нацизма Немачка. Увек када се уједињена Европа борила против Русије победа је била руска. Русија је победила Наполеона Бонапарту. Наполеон је уништен, уништена је његова армија, а руски цар је гледао позоришну представу у Паризу. Тако је било и са Хитлером» – истиче Шимпрага.

          И додаје да све државе које је победио Велики Совјетски Савез и пре тога Руска царска армија имају право да буду увређене.

          «Зато што је агресија увек ишла са запада на исток под познатом девизом «Drang nach osten» – «Продор на Исток» – разимирао је Шимпрага.

          Вратили смо се на почетак одакле смо и кренули. Уместо да признају и покају се за улогу своје земље у распламсавању Другог светског рата и да се присете како су Немци користили италијанске војнике, римски политичари иступају против Русије поредећи њена дејства са Трећим Рајхом и паралелно фалсификују историју за своје потребе.

           Засад им то не полази за руком – народ памти све.