„Малефисента – Господарица таме“ нова ментална диверзија Холивуда

КАТОЛИЧКА ЦРКВА ИМА РАЗЛОГА ДА АУТОРИМА  ПОСТАВИ `НЕКА ПИТАЊА`, АЛИ ТЕШКО ДА ЋЕ ТО УЧИНИТИ

* Филм се намеће као `породични` на који се може ићи и са децом старијом од шест година. Намеће се као нешто што треба да се утисне у мозак, да постане опште место, главни тренд, мода...

* На то је срачунато све: од Анђелине Џоли у главној улози до више него наметљивог рекламирања `господарице са роговима` по медијима и социјалним мрежама. Реч је, дакле, о филму који треба да утре широки пут масовном култу

* Први филм „Малефисента“ појавио се 2014-те, а његов сиже је Дизнијев цртани филм „Успавана лепотица“ из 1959-те само обрнут са ногу на главу

* У класичној бајци такав пољубац долази са принцем, а у филму су и принц и отац принцезе припадници мушког шовинистичког света, па су обојица за такав пољубац неспособни. На крају принцезу љуби сама Малефисента. Тако оваплоћење зла у класичној бајци постаје главна јунакиња филмске бајке

* Водећи италијански бољшевик Антонио Грамши лансирао је теорију да бољшевици пре светске револуције морају освојити „царство културе“. Грамши је тражио и да притом главна мета буде хришћанство. Грамшијеви следбеници се данас без остатка придржавају његових канона

_______________________________________________________________

        Пише: Владимир МОЖЕГОВ, „Взгљад“ (Москва)

        ОВЕ године сам више пута писао о феномену „шедесетих“ и хит-филму студија Walt Disney Pictures «Малефисента. Господарица таме“, сиквела филма «Малефисента» из 2014-те.

        Шездесете у сушрини нису нестале, напротив- настављају да нас воде у „нови чудни свет“.

        Ускоро ће постати јасно какав је то свет.

        Филм се намеће као `породични` на који се може ићи и са децом старијом од шест година. Намеће се као нешто што треба да се утисне у мозак, да постане опште место, главни тренд, мода...

        На то је срачунато све: од Анђелине Џоли у главној улози до више него наметљивог рекламирања `господарице са роговима` по медијима и социјалним мрежама. Реч је, дакле, о филму који треба да утре широки пут масовном култу.

        „Управљати људима је теже него трчати по пољима са цветом у коси“ – ово (у филму) говори краљица Ингрит принцези Аурори (алузија на „децу цвећа“ из 60-их.

        Ингрит је оличење зла и традиционалног света белих (отуда и њено германско-скандинавско име), а Аурора  - оличење добра и дивне будућности...

        Једна од главних проука филма је да и наша деца треба да теже да буду „деца цвећа“.

        Први филм „Малефисента“ појавио се 2014-те, а његов сиже је Дизнијев цртани филм „Успавана лепотица“ из 1959-те само обрнут са ногу на главу.

        Сам Волт Дизни био је холивудски конзервативац са либерално-бољшевичким склоностима.

        Код њега је у средишту `цртаћа` бајка о дугочеканој беби краљевске породице коју долазе да поздраве добре виле, а затим се појављује зла вила Малефисента која зачара принцезу тако да је може пробудити само пољубац љубави.

        У класичној бајци такав пољубац долази са принцем, а у филму су и принц и отац принцезе припадници мушког шовинистичког света, па су обојица за такав пољубац неспособни. На крају принцезу љуби сама Малефисента.

        Тако оваплоћење зла у класичној бајци постаје главна јунакиња филмске бајке.

        У своје време је водећи италијански бољшевик Антонио Грамши лансирао теорију да бољшевици пре светске револуције морају освојити „царство културе“. Грамши је тражио и да притом главна мета буде хришћанство.

        Указивао је: нећемо освојити симпатије радника док њихову свест не одвојимо од цркве.

        Грамшијеви следбеници се без остатка придржавају његових канона, чак на фундаменталном, митолошком нивоу јер је основни културни мит основа сваке цивилизације и културе.

        Хришћански свет је зато морао да буде замењен антихришћанским. А главни објекат диверзије постала су деца.

        Зато творци „Малефисенте“ беспоштедно у дечије умове утискују код нове – постхришћанске, мултикултурне, глобалне – цивилизације.

        У првом делу филма за зло је била проглашена традиционална породица у шовинистичком мушком свету.

        Сада принцезу усваја и препорађа за нови живот Малефисента - са новом породицом из другог света са очитим (за традиционалну хришћанску културу) атрибутима зла – роговима, шиљатим ушима, тамним крилима. Са вољом за бацање проклетства и убијање.

        Сама Малефисента је биће које није до краја дефинисано. Није зла по својој природи него због околности (обмануо је мушкарац).

        Фабула филма зато има моћан феминистички и лезбејски подтекст.

        Главна порука прве Малефисенте била је: чим мало порастеш – одмах остави своју ауторитарну породицу раде нове мултулуктуралне – деце цвећа или  тамне романтике.

        Први филм се завршава фразом: „Два краљевства је помирила она у којој су се сједини добро и зло!“ Тако је направљен мостић између људског и демонског.

        Друга „Малефисента“ демонстрира упад света инферно (крилатих рогатих бића која живе у мрачном подземљу) у свет људи.

        Аутори су се одлучили и за потез који није баналан: мушки свет нису представили ако апсолютно зло, одозвољено му је да постоји али уз услов да се закуне на лојалност и прође неопходну иницијацију.

         Апсолютно Зло оличава краљица Ингрит, жена-мајка као симбол традиционалног хришћанског света, а у неку руку – и као симбол Богородице.

        Она је представљена као ревносна католкиња која у готској цркви окупља све што лети, пузи и иде усправно. Позива их на свадбу, а онда затвара храм.

        Тада се уз звуке католичке мисе према сводовима цркве почиње уздизати јарко црвени отровни дим од којеф чаробна створена мочвара почињу да умиру. И не просто умиру јер се претварају у цветове који се чудесно растварају.

        Злочин, наравно, не успева јер деца-цветови на крају из свега излазе жива и неповређена.

        Ослобађају их гавран Диавал и Аурора. На тргу испред цркве се скупљају сви могући демони подземља(у лицу ужасни а добри унутра, још – свих боја, бели, жути, црни, чак са крилима папагаја). Затим им се прикључују и житељи краљевства постхришћанског света.

        То је апотеоза мира и уједињавања.

        Тада деца-цветови краљичину слушкињу обарају и вероватно убијају ногама, али то није показано.

        Још краљицом-мајком – садисткињом, расистом и фашистом – поступају још интересантније.

        Малефисента, која је подло убијена и претворена у пепео, од Аурориних суза васкрсава као птица Феникс, па поприма свој ранији изглед, али је на крају – уз одобравање гледалаца – претварају у рогату козу...    

        А Малефисента, која је у филму доказала своју доброту јер је два пута спасила Аурори живот, па је она назива `мамом`, постаје господарица новог света.

        Тако се сугерише да је она одувек била добра, а да зао био стари хришћански свет.

        Последњи кадар: заљубљени на балкону; Аурора уздише и говори `ево новог дана`; одмах се из тамних дубина појављују црна крила Малефисенте; а Апсолутно Добро, уз хохот, однекуд одозго говори да ће се вратити да им крсти децу...

        То је хепиенд.

        Католичка црква би творцима филма имала разлога да постави нека питања, али тешко да ће она то учинити...