Лукашенко је лично Двадесети век – пред њим је узмакла огромна гомила из Двадесет првог

У ГОМИЛИ СУ СММ-МЕНАЏЕРИ, ТРЕНЕРИ ЗА ПЕРСОНАЛНИ РАСТ, БИЗНИС-ЕВАНГЕЛИСТИ...

* „Предај се! – кличу они. – Предај се, деда, прошло је твоје време. Твој аутомат не пуца, твој трактор је зарђао, а погледај како смо ми модерни и весели. Губи се, деда, одавде док још можеш, заједно са својим глупим кромпиром“

* Он стоји и попреко их гледа. Хајде, ко ће први да удари? Њих, сигурне победнике, обизима зебња... Почињу да се полако повлаче, одступају, правећи се да то чине само зато што за увече имају неке друге планове...

_______________________________________________________________________

       Аутор: Дмитриј ОЉШАНСКИ

       БАЋКО Лукашенко је ових августовских дана - човек-метафора. Он лично је – двадесети век.

       И ево, тај седи и натмурени  Двадесети век – са трактором и аутоматом – стоји сам наспрам огромне гомиле из Двадесет првог века.

       Гомиле еврооптимиста, СММ-менаџера (социјал-медија-менаџери) и аутора Telegram-канала.

       – Предај се! – кличу они. – Предај се, деда, прошло је твоје време. Твој аутомат не пуца, твој трактор је зарђао, а погледај како смо ми модерни и весели. Губи се, деда, одавде док још можеш, заједно са својим глупим кромпиром.

Кромпир председника Белорусије

       Већ ти цео цивилизовани свет говори: предај се већ једном,  маразматиче.

       А он се не предаје. Стоји и попреко их гледа. Хајде, ко ће први да удари?

       И, у тим тренуцима тобоже сигурног победника обузима нека чудна зебња.

       А будућност – тако силна, слободна и срећна – одједном схвата да се неће ни приближити  прошлости. Неће на томе ни превише инсистирати, јер – ко зна шта се може догодити...

       Двадесети век где је стајао, тамо и даље стоји.

       Гомила СММ-менаџера, тренера за персонални раст, бизнис-евангелиста и уредника у белим патикама – полако се повлачи, одступа, правећи се да то чини само зато што за увече има неке друге планове, а Двадесети век где је стајао - ту и даље стоји.

       – Шенуо си!

       – Ипак ћеш ускоро умрети!

       – Ми ћемо се још вратити!

       У праву су. Време иде, вратиће се некада.

       Само, живот је устројен тако да се некада наставља упркос времену.  

       Наставља се и када би требало да стане.

       Овај тврдоглави век, овај тврдоглави седи човек држи се на последњој линији и одбија да се  потчини.