Локомотива по имену „Трамп“ и локомотива по имену „Путин“ јуре једна према другој

РОСТОВСКИ: СВИ МИ У РУСИЈИ ТРЕБА ДА СЕ – ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ – ПРИПРЕМИМО ЗА СНАЖАН ПОТРЕС

НАТО одржао поморске маневре Sunny Beach

срачунате на сузбијање Русије на Балтику

* Председник Америке је Русима веома јасно ставио до знања: предајте се у року од десет дана или ћу се обрушити на вас свом снагом. Председник Русије је свој став излио у тишину као одговор на низ ултиматума, а она говори много о суштини одговора Кремља

* Оба лидера су се довела у позицију где промена курса значи губитак образа. То је неприхватљиво ни за Путина ни за Трампа

* Аргумент у прилог чињеници да се ништа посебно страшно неће догодити јесте позиција главног америчког ривала у борби за улогу светског економског хегемона – Кине. Министар финансија САД Скот Бесент, након комуникације са колегама из Пекинга, рекао је да они не подржавају идеју стављања Русије у „затворску ћелију“ светске економије

* Једини разуман начин деловања за Русију у овој ситуацији је да се нада најбољем, али да се спремна за најгоре. А ако не за најгоре, онда за још један изузетно озбиљан тест снаге. Трамп поштује само силу. Повући ће се само ако буде уверен да његови „механизми убеђивања“ Москве не функционишу

_______________________________________________________

            Аутор: Михаил РОСТОВСКИ

            ИЗГЛЕДА да је директан судар неизбежан.

            Локомотива по имену „Трамп“ и локомотива по имену „Путин“ јуре једна према другој и ниједна неће скренути или се зауставити и кренути у рикверц.

            Председник Америке је Русима веома јасно ставио до знања: предајте се у року од десет дана или ћу се обрушити на вас свом снагом.

            Председник Русије је свој став излио у тишину као одговор на низ ултиматума, а она говори много о суштини одговора Кремља.

            Оба лидера су се довела у позицију где промена курса значи губитак образа.

            То је неприхватљиво ни за Путина ни за Трампа.

            Сви у Русији треба, за сваки случај, да се припремимо за снажан потрес и да се сетимо оних не тако далеких времена када је месец август био првенствено повезан са економским кризама и проблемима. Али, колико ће моћни бити ти проблеми?

            Постоји слаб логички елемент у Трамповом изнетом ултиматуму који је свима очигледан. Током првих пет месеци свог новог председниковања, он се надао да ће постићи компромис са Кремљем и стога није ударао на Русију из „свих топова“. А његов претходник од самог почетка није ни имао жељу да преговара о било чему са Москвом.

            Бајден се, одмах након почетка Специјалне војне операције у Украјини, ослањао искључиво на „штап“ у односима са Русијом и временом је само повећавао притисак. Да су САД имале било који други механизам принуде способан да нанесе критичну штету Русији, а да притом не нанесу сличну критичну штету самој Америци, логично је претпоставити да би га Бајден користио.

            Још један аргумент у прилог чињеници да се ништа посебно страшно неће догодити јесте позиција главног америчког ривала у борби за улогу светског економског хегемона – Кине. Министар финансија САД Скот Бесент, након комуникације са колегама из Пекинга, рекао је да они не подржавају идеју стављања Русије у „затворску ћелију“ светске економије.

            Експерт Руског савета за међународне послове Алексеј Наумов описао је шта ће се десити у блиској будућности:

            „Трампу је потребно да изгледа као да је господар ситуације. Стога ће, наравно, бити громких изјава, биће и сасвим обичних санкција, биће објављен невероватан притисак на Русију. Онда ће тема пасти у други план, а сва та апокалипса биће проглашена победом“.

            Оптимистично, али колико је то реално?

            По мом мишљењу, нико још не зна са сигурношћу шата ће се догађати.

            Ово што Трамп прети да ће урадити, нико у светској политици никада није урадио у таквим размерама.

Обалски део истих маневара

            Наумов, иначе, сматра да су многа Трампова тренутна „значајна достигнућа“ празне љуштуре: „Он је већ „победио“ Хуте, „помирио“ Индију и Пакистан, Тајланд са Камбоџом, а спрема се да „помири“ Израел и Палестинце. Генерално, свако ради шта хоће, али из страха од Сједињених Држава, одаје почаст америчком председнику: он је победио све, помирио све, уразумио све.“

            Само, у случају Русије и украјинског сукоба постоје два велика „али“. Москва има свој понос. Русија неће „одати почаст Трампу“ по цену сопственог понижења – чак ни симболичног.

            Максимум на који амерички лидер може да рачуна у том погледу јесте коректно понашање Москве, наставак њене политике стратешког стрпљења, њено избегавање да на Трампове оштре формулације на рачун Путина одговори сличним оштрим формулацијама.

            Сасвим је могуће да ће у новој фази преговора између Руске Федерације и Сједињених Држава (ако до ње дође, наравно, што је далеко од сигурног) то бити довољно да оживи конструктивни дух. Али, сасвим је могуће да неће.

            Бројне групе подршке званичног Кијева неће дозволити Трампу да „прогласи победу и заборави на украјински сукоб“. Те групе подршке се сада осећају боље него икад под Трампом.

            Сви западни медији су сада испуњени тирадама типа: Трамп је коначно угледао „светло истине“. То је за њих, наравно, веома добро. Али лоше је што му је требало скоро пола године да „види Путиново право лице“.

            Те групе подршке које су „ухватиле емоционални талас“ неће дозволити Трампу да се лако „извуче“. Провоцираће га на све већу ескалацију.

            Укратко, све се неће решити и неће се распршити.

            Једини разуман начин деловања за Русију у овој ситуацији је да се нада најбољем, али да се спремна за најгоре. А ако не за најгоре, онда за још један изузетно озбиљан тест снаге.

             Трамп поштује само силу. Повући ће се само ако буде уверен да његови „механизми убеђивања“ Москве не функционишу.