Ишћенко: Тешко да ће нам „конструкција за Украјину“ омогућити да избегнемо нови рат

ТРАМП ЖЕЛИ ДА АМЕРИКУ ПОНОВО УЧИНИ ВЕЛИКОМ, ПУТИН ЖЕЛИ ВЕЛИКУ РУСИЈУ, А СИ – ВЕЛИКУ КИНУ

* Не знамо шта да радимо са целом Украјином. Немамо концепт за то. Када кажемо да ће Украјина увек бити непријатељски настројена према Русији, то је тачно. Период када је у Украјини било могуће створити другу руску државу одавно је прошао

* Такође, када кажемо да ће анексија украјинске територије са урушеном инфраструктуром постати огромно оптерећење за нас - то је такође тачно. Тешко је рећи шта је за нас корисније

* Време је сада на страни Русије. Трудимо се да одржимо крхку равнотежу како не бисмо склизнули у европски рат. За то смо чак спремни да склопимо мир под условима које је Путин некада диктирао. А то су: наши уставни региони бивају признати као руски, украјинска војска се своду на безначајну величину, Украјина се враћа у неутрални статус, а Запад тамо не распоређује своју војну инфраструктуру

______________________________________________________________

            ДОНАЛД Трамп ће прима Владимира Путина на Аљасци јер жели да Америка поново буде велика.

            Из истих побуда иде на повећање притиска на Русију и на балансирање на ивици рата.

            Путин такође жели да Русију учини великом. Стога Москва одговара на притисак притиском.

            Наравно, и Кинези желе да виде Кину великом.

            Али, ни Трамп ни Путин не желе нуклеарни рат. Зато ће на Аљасци одмаћи свет од ивице пропасти и са више времена тражити излаз из ситуације.

            Ово је веома позитиван тренутак, јер и Русија и Сједињене Државе покушавају да пронађу заједнички језик. Међутим, проблем је што, за разлику од Москве, Вашингтон није спреман на компромис.

            Русија узима у обзир да други људи могу бити другачији, док Запад сматра да сви треба да буду као они.

            То је фундаментална разлика. Зато је веома тешко преговарати са Американцима. За њих је компромис „ради како ми желимо“ и нећемо те убити због тога.

            Али, пошто сама Русија може да убије било кога, она покушава да објасни Американцима да концепт компромиса подразумева нешто што је мало другачије.

            Резултате састанка на Аљасци нећемо моћи ћемо јасно да проценимо најраније за шест месеци. Када буде јасније – ко је у ономе што буде договорено боље сакрио нешто за себе важно.

            У овој фази, Трампу је потребно да успесима поводом Украјине и у односима са Русијом стабилизује своју унутрашњу политичку ситуацију. То је и за нас од интереса. Барем зато што не знамо шта да радимо са целом Украјином. Немамо конкретан концепт за то.

Украјински војници

            Када кажемо да ће Украјина увек бити непријатељски настројена према Русији, то је тачно. Период када је у Украјини било могуће створити другу руску државу одавно је прошао.

            Такође, када кажемо да ће анексија украјинске територије са урушеном инфраструктуром постати огромно оптерећење за нас - то је такође тачно. Тешко је рећи шта је за нас корисније.

            Задатак успостављања контроле над свим руским земљама западно од Вјазме поставио Иван III, а решила га је Јекатерина II. А то је било због одређене историјске случајности. Пруска и Аустрија су инсистирале на подели Пољско-литванског комонвелта. Русија није била склона да га дели. Била је сасвим задовољна границом дуж Дњепра и није намеравала да анектира земље даље од Кијева.

            Трамп стално говори о „разменио територија“ јер слабо разуме ситуацију. Када је рекао да руски тенкови нису стигли до Кијева, јер су се заглавили у блату - то је генерално срамота за особу која наступа као глобални миротворац.

            За Трампа, осталом, територије нису важне. Није га брига на којим границама ће сукоб бити замрзнут. Главно му је да се то деси. Зато каже: „Хајде да дођемо до компромиса и замрзнемо сукоб дуж линије фронта.“

            Путин му је већ двадесет пута објаснио зашто је немогуће замрзнути сукоб дуж линије фронта. Зато нам, како пишу украјински и западни медији, Трамп нуди следеће: „Прекид ватре ће почети када Украјина повуче своје трупе из ДНР. Тада ће сукоб бити замрзнут. Затим ће бити преговори о размени територија.“

            Европа углавном нуди размену центиметар по центиметар, с обзиром на то да је Русија у Харковској, Сумској и Дњепропетровској области, као што је Украјина у Херсонској области. Русија није задовољна овом опцијом, али може да пође на то.

            Ризик је огроман. СВО је показала да и непријатељ учи. Нико није очекивао да ће СВО трајати колико и Велики отаџбински рат. 

             Запад неће одустати од подржавања Украјине. Хоће ли имати довољно новца, оружја и могућности да привуче Украјинце у војску на уговорној основи? Теоретски, хоће. С обзиром на то да Украјини по западним стандардима не треба много новца, а биће много мање посла.

            Оптимално би за нас било када би Зеленски, у свом стилу, рекао: „Не занима ме шта су се Путин и Трамп договорили. Украјински Устав захтева референдум у свим регионима, укључујући Крим, да би се одустало од територија. Нећу правити уступке.“ Трамп би мирно прихватио такав концепт. Али, немамо гаранцију да ће Зеленски истрајати.

            Конкретно, генерални секретар НАТО-а Руте је рекао: „Украјина је у тешкој ситуацији. Фронт је пред колапсом. Стога морамо да уступимо територије, али да сачувамо Украјину као државу.“

            Све се своди у једну тачку. Ако се непријатељства наставе, стиснућемо Украјину пре зиме. А ако дође до прекида ватре, све ће зависити од тога колико је Запад спреман да инвестира у Украјину. Даваће Кијеву 50 милијарди годишње да прехрани 15 милиона становника, започне обнову малог обима и да постепено наоружава војску. Али, то неће бити довољно да се гарантује унутрашња стабилност.

            Време је сада на нашој страни. Трудимо се да одржимо крхку равнотежу како не бисмо склизнули у европски рат. За то смо чак спремни да склопимо мир под условима које је Путин некада диктирао. А то су: наши уставни региони бивају признати као руски, украјинска војска се своду на безначајну величину, Украјина се враћа у неутрални статус, а Запад тамо не распоређује своју војну инфраструктуру.

            Мало је, међутим, вероватно да ће нам оваква крхка ситуација омогућити да избегнемо следећи рат, али ће нам омогућити да се за њега много боље припремимо, а тада ћемо имати посла и са Украјином у пропадању.

            Говоре нам: „Украјина ће ипак бити примљена у НАТО. Оно што Путин и Трамп потпишу никога неће обавезивати.“ Да, питање је да ли ће сам НАТО опстати, али претња његовог ширења на Украјину остаје.