Ишћенко: Свеобухватни споразум Русија-Запад можда ни за две године

ГЛОБАЛНИ МИР ЈЕ МОГУЋ АКО ЗАПАД ПРИЗНА СВОЈ ПОРАЗ ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ

У америчкој делегацији у Ријаду су Стив Виткоф, Марко Рубио и

Мајк Волц (лево), а у руској - Јуриј Ушаков и Сергеј Лавров (десно)

* Русија жели да преговара са Сједињеним Државама о глобалном решењу, чији ће један аспект бити решење за Украјину. Вашингтон жели да постигне споразум о Украјини, остављајући притом себи слободне руке на глобалном нивоу

* Американцима сада не само да не треба глобално решење, оно је штетно за САД, чак смртно опасно за њихов геополитички систем (Pax Americana), који покушава да преживи по сваку цену

* Повратак на политику конфронтације са Русијом сада не би био баш добар излаз за Трампа, јер не поништава украјинску катастрофу, а друго, био би доказ „исправности“ Бајденове спољне политике

________________________________________________________________

           Аутор: Ростислав ИШЋЕНКО

           ТЕЛЕФОНСКИ разговор двојице председника показао је да Москва и Вашингтон не само да имају дубока стратешка неслагања поводом визије „храброг новог света“ у коме ћемо сви живети после кризе – већ и у погледу техничких аспеката предстојећих преговора у Ријаду.

           Русија жели да преговара са Сједињеним Државама о глобалном решењу, чији ће један аспект бити решење за Украјину. Вашингтон жели да постигне споразум о Украјини, остављајући притом себи слободне руке на глобалном нивоу.

           САД треба да се концентришу на амерички континент, на унутрашњу политичку чистку лево-либералних снага које сањају о реваншу на следећим (2026.) изборима за Конгрес, а дугорочно и на сузбијање Ирана, јачање америчких позиција на Блиском истоку и блокирање Кине у приобалним морима са уништавањем њене трговине и задавањем ударца пројекту Један појас, један пут.

           САД сада не само да не треба глобално решење, оно је штетно за САД, чак смртно опасно за амерички геополитички систем (Pax Americana), који покушава да преживи по сваку цену.

           Глобални мир је сада немогућ ако Сједињене Државе признају сопствени пораз и не пристану на консензус Москве и Пекинга – стварање света међусобно повезаних, али аутономних политичких и економских региона предвођених великим силама.

           Руска дипломатија жели одржавање репрезентативне међународне конференције на којој ће се расправљати о питањима праведног уређења „храброг новог света“.

           Сједињене Државе нису против такве конференције, али желе да се на њој разговара само о решавању украјинско-руског сукоба.

           Наравно, Вашингтон схвата да Русија неће водити преговоре у формату Москва/Кијев, а да Вашингтон буде посредник. Стога, Американци покушавају да покрену преговарачки процес без јасног формулисања његових циљева.

           Чим руска делегација пристане на такав формат, САД ће одмах предложити, да се не би губило време, да се позове и украјинска делегација на преговоре.

           САД би наставиле да изјављују да, наравно, глобално решење чека у приправности и да ће ускоро почети, чим се заврши украјински процес. Дакле: репрезентативна међународна конференција, па универзални мир и шта год коме срце пожели...

           Русија је пристала на састанак у Ријаду и евентуалне накнадне преговоре, пошто Кремљ схвата да је Трамп крајње ограничен у времену и да је принуђен да решава многе проблеме одједном.

           Повратак на политику конфронтације са Русијом сада не би био баш добар излаз за Трампа, јер не поништава украјинску катастрофу, а друго, био би доказ „исправности“ Бајденове спољне политике, јер би се испоставило да се Трамп враћа ономе што је оштро критиковао током предизборне кампање.

           Стога Москва има право да верује да ће Трамп у временској стисци бити принуђен на значајне уступке током саудијског дипломатског дуела и његовог наставка. Остало зависи од вештине дипломата на обе стране. Али, Американци су мајстори ценкања око малих, наизглед безначајних уступака (морамо да донесемо бар нешто кући, иначе нас зли Конгрес неће подржати и цела наша нагодба ће пропасти). Али, ако се ти мали уступци нагомилају, једног дана се претварају у огроман уступак који је некако настао сам од себе.

           Генерално, дипломатска борба тек почиње и, искрено говорећи, не мислим да ће у наредних неколико месеци, па чак и пар година, бити могуће закључити прави свеобухватни споразум са Западом који је прихватљив и изводљив за обе стране.

            Потенцијал сукоба још није исцрпљен, не само у потпуности, већ чак ни са две трећине.