Храмчихин: Русија мора присилити и Украјину и Европу на мир под својим условима

МРЖЊА ЕВРОПЕ ПРЕМА РУСИЈИ САМО ЋЕ СЕ ПОЈАЧАВАТИ, АЛИ ЈЕ ТО ЊИХОВ ПСИХОЛОШКИ ИЛИ ПСИХИЈАТРИЈСКИ ПРОБЛЕМ

* Александар ХРАМЧИХИН: Наш посао је да уништимо украјинске оружане снаге. А онда и европске трупе које дођу да спасавају Украјину. Дакле: не након завршетка борби, већ током њих. Тада им морамо нанети одлучујући војни пораз, приморавајући их да склопе мир под нашим условима

* Надати се промени става европских елита је бесмислено. Оне се могу променити само на правцу даље деградације и ескалирања русофобије. Стога ће само потпуни војни пораз, који не оставља никакву шансу за освету, натерати Европу да се понаша исправно

* Веома је пожељно да се то догоди пре 2028. године, како америчке демократе, ако се врате на власт, не би могле ништа да промене

* Сада европски лидери настоје да изграде систем безбедности не без Русије, већ против Русије. У том циљу се креирају и безбедносне гаранције за Украјину

_______________________________________________________________

            Аутор: Александар ХРАМЧИХИН

            ЈEДАН од главних разлога зашто је Русија покренула војне операције у Украјини било је искључивање Москве из европског система безбедности. Владимир Путин је на то упозорио још крајем 2021. године, поставивши Западу добро познати ултиматум.

            Тај ултиматум је предвидљиво био игнорисан, што је у великој мери довело до садашње ситуације. Међутим, сада европски лидери настоје да изграде систем безбедности не без Русије, већ против Русије.

            У том циљу се креирају и безбедносне гаранције за Украјину.

            Потпуно игнорисање захтева Москве на Западу (посебно са стране европских земаља) може имати два узрока.

            Можда су заинтересовани за продужавање сукоба, надајући се да ће Русија бити исцрпљена војно и економски пре Украјине и Европе. Или су, можда, политичке елите Запада (посебно Европе) потпуно изгубиле контакт са стварношћу и верују да могу да диктирају услове Русији, иако она побеђује на бојном пољу.

            Путин и други званичници из Москве су више пута упозоравали да Русија фундаментално одбацује присуство било каквих страних снага у Украјини, али „коалиција вољних“ разматра распоређивање својих трупа тамо одмах након престанка непријатељстава као нешто што се подразумева.

            Москва је више пута саопштавала да је за њу привремени прекид ватре неприхватљив, јер би омогућио Украјини да се опорави и настави оружани сукоб у време које одговара Кијеву и Западу. Сам Запад отворено предлаже да Украјина пристане на прекид ватре да би се опоравила и наставила рат за повратак изгубљених територија.

            У суштини, Запад (пре свега Европа) директно стављају до знања Москви зашто не би требало да прекине непријатељства, већ да их води до победе, што, узгред буди речено, руско друштво (посебно Оружане снаге) јасно захтева. Међутим, Запад очигледно ни то не разуме.

            Безбедносне гаранције за Украјину које се тренутно `склапају` у Европи (колико се зна) очигледно немају никакву везу са стварношћу и представљају чисту сколастику.

            У ствари, ако Русија изгуби, НАТО ће моћи да распореди било који број војника у Украјини, без обзирања на мишљење Москве. Штавише, и Украјина би могла бити приморана да уђе у НАТО.

            А уколико Русија победи, њен обавезни услов биће одсуство било каквих страних трупа, посебно западних, у Украјини (унутар нових граница).

            Ако се овај услов прекрши, Москва ће готово сигурно наставити непријатељства, а стране трупе ће постати приоритетна мета руских оружаних снага.

            Сходно томе, тренутни планови за безбедносне гаранције Украјине, који се `кроје` у Европи, не могу се спровести ни под којим околностима. Штавише, неће имати никаквог утицаја на будућу архитектуру европске безбедности у целини.

            Само ће исход сукоба у Украјини одредити како ће изгледати европска безбедност, ако тај концепт уопште има икакво значење.

            Нови европски систем безбедности биће изграђен под условима које издиктира победник.

            За европске политичке елите, подршка кијевском режиму је идеолошке, па чак и егзистенцијалне природе, и стога ће се наставити по сваку цену. Било док Украјина не победи или док се Европа потпуно не исцрпи војно и економски.

            Већ је званично признато да су лидери ЕУ потписали изузетно неповољан царински споразум са САД како Трамп не би престао да подржава Украјину (барем европским средствима). Међутим, изузетно је тешко рећи какве ће бити економске последице такве политике по Европу.

            Неколико деценија се европски економски просперитет градио на јефтиној енергији из СССР/Русије и војним безбедносним гаранцијама САД, што је Европљанима (посебно од краја 1980-их) омогућавало да минимизирају војне издатке.

            Сада су оба та фактора нестала.

            Десничарски конзервативац Трамп (за разлику од Бајдена и демократа уопште) не види европске левичарске либерале као идеолошке савезнике; за њега ЕУ није ништа више од економског конкурента који се сада може успешно уништити, са додатном користи за САД. Стога, он сада захтева да Европа купује америчке енергенте и оружје, по надуваним ценама.

            Немајући никакву стварну моћ да утичу на ситуацију, европске елите ће чекати да члан Демократске партије поново постане председник Сједињених Држава, а да Путина у Русији замени неки „нови Горбачов“.

            У стварности, ово друго је потпуно немогуће, а прво је свакако могуће.

            Председнички избори 2028. године могли би бити најважнији у историји САД.

            Ако се демократе врате на власт, вероватно ће бити спроведена директна репресија против републиканских присталица Трампа, а спољна политика Вашингтона ће поново бити изузетно антируска. Али, ако Венс постане председник САД - наставиће Трампову политику, само много доследније (пошто је, у чисто психолошком смислу, Венс много отпорнији од Трампа).

            Наш посао је сада да уништимо припаднике и технику украјинских оружаних снага, исцрпљујући их и на крају -  урушавајући. А онда да европске трупе дођу да директно спасу Украјину, не након завршетка борби, већ током њих. Тада им  морамо нанети одлучујући војни пораз, приморавајући их да склопе мир под нашим условима.

            Надати се промени става европских елита је бесмислено. Оне се могу променити само на правцу даље деградације и ескалирања русофобије.

            Стога ће само потпуни војни пораз, који не оставља никакву шансу за освету, натерати Европу да се понаша исправно.

            Њена мржња према Русији ће се само појачавати, али то ће бити њихов психолошки (или психијатријски) проблем.

             Веома је пожељно да се то уради пре 2028. године, како америчке демократе, ако се врате на власт, не би могле ништа да промене.