Храмчихин: Русија је у прилици да реши не само украјинско него и европско питање
ТРАМП ЈЕ ПРЕМА РУСИЈИ ПРАВЕДАН ОНОЛИКО КОЛИКО ЛИДЕР САД МОЖЕ БИТИ ПРЕМА БИЛО КОМЕ
* Доналд ТРАМП поручује Украјини и Европи: „Говорите ми колико је страшно за Русију - па победите је! Штавише, спреман сам да вам продам свкако ненуклеарно оружје.“ А Москви: „Одбијате уступке, па победите их!“
* Одавно је уобичајено да Запад види Украјину само као средство за уништавање, или барем слабљење, Русије. Међутим, под Трампом се та ситуација променила, чак и обрнула. За њега, Русија постаје средство за слабљење Европе до њених крајњих граница (при чему му је судбина Украјине потпуно небитна)
* Тешко да нам је потребно да заузмемо целу Украјину, а уопште нема смисла заузимати Европу. Јер би нам постали воденички камен око врата, који би вукао Русију надоле. Али, способни смо да гурнемо не само Украјину већ и Европу у потпуни војни, економски и политички заборав у догледној будућности. А Трамп ће доћи „сав у белом“ и срећно обрисати ноге о губитника
* Свако „дипломатско решење“ сукоба мора бити потпуно заборављено. Међутим, капитулација губитничке стране је такође дипломатско решење. И, управо је то опција којој се тежи
________________________________________________________________
Аутор: Александар ХРАМЧИХИН
„ВЕСЕЛЕ слике“ које приказују променљиве ставове Руса према Трампу већ дуго круже интернетом. Поводом њих се нижу тврдње које се потпуно разилазе јер иду од „Трамп је наше слонче“ до „глупи Американац“.
Након недавних изјава америчког председника да је „Русија тигар од папира“, да је њена економија потпуно урушена и да стога Украјина, уз помоћ ЕУ, не само да може да поврати њене границе из 1992-2013. већ чак и да иде даље.
Паралелно су се појавиле тврдње да су се САД вратиле Бајденовој политици. Што је, искрено речено, смешно, ако не и глупо.
Чим је Трамп постао председник, сценарио за даљи развој догађаја око Украјине био је сасвим јасан.
За сада све иде по плану.
1. Трамп улаже напоре да оконча украјински сукоб на основу неке врсте компромиса. У томе кључну улогу игра лични, субјективни фактор. Прво, Трамп жели да докаже свима, укључујући и самог себе, да је он „планетарни император“, коме се покоравају сви светски лидери, укључујући и Путина.
Друго, Трамп страствено мрзи Демократску странку, а Обаму посебно (можда ту нису у питању само идеолошки, већ и расни мотиви), па је и он желео да добије Нобелову награду за мир (поготово што је 44. председник САД објективно ничим није заслужио).
2. Трампове миротворне тежње су уништене тврдим ставовима Русије с једне, и Украјине и Европе с друге стране. За све стране у сукобу, сукобљеност је егзистенцијалне природе, па нису спремне на компромис. У почетку, Трамп то уопште није разумео, али можда сада разуме барем делимично.
3. Уморан од ударања главом о зид, Трамп се де факто повлачи из игре миротворства, преносећи је у потпуности у сферу бизниса. Спреман је да настави наоружавање Украјине, али (и ту је фундаментална разлика од Бајденове политике) само за новац (чак и са маржом на постојеће оружје).
Ко то плаћа, Трампу је небитно. Главно је да САД зарађују новац, а не троше га.
4. Украјина, покушавајући не само да држи фронт већ и да покрене контраофанзиву, приморана је да спушта старосну границу за регрутацију (што може чак довести и до опште мобилизације). Европа ће употребити максималне ресурсе за подршку кијевском режиму, без обзира на цену коју ће плаћати економије земаља ЕУ и Велике Британије.
5. Европа почиње присилну депортацију у Украјину свих њених мушких грађана војног узраста.
6. Европа директно улази у борбу на страни Украјине, што постаје одлучујућа фаза кампање.
У Белој кући рачунају да ће се Трамп након тога вратити у игру „сав у белом“ и приморати губитничку страну да се формално преда.
Сада смо у трећој фази овог сценарија. У суштини, то је управо оно што је Трамп изјавио у Њујорку (са говорнице Генералне скупштине УН). Његове изјаве, заправо, јасне су и прецизне поруке обема странама.
Украјини и Европи: „Говорите ми колико је страшно за Русију - па победите је! Штавише, спреман сам да вам продам свкако ненуклеарно оружје.“
А Москви: „Одбијате уступке, па победите их!“
Вреди напоменути да, упркос таквим наизглед антируским изјавама, Трамп у пракси прекида програме војне помоћи источноевропским земљама, пре свега балтичким државама. За те „тезге са папалинама“, сада је све, поново, само за новац.
Вашингтон одбија да уведе било какве нове економске санкције против Русије док Европа не престане да купује нафту и гас од Москве и не уведе царине на робу из Индије и Кине, што већ личи на отворено подсмевање (иако су формално то сасвим легитимни захтеви, засновани на логици самих Европљана).
Коначно, Сједињене Државе нису чак ни потписале антируску изјаву коју су Украјина и Европа изнеле на 80. седници Генералне скупштине УН.
Одавно је уобичајено да Запад види Украјину само као средство за уништавање, или барем слабљење, Русије. Међутим, под Трампом се та ситуација променила, чак и обрнула. Сада, за њега, Русија постаје средство за слабљење Европе до њених крајњих граница (при чему му је судбина Украјине потпуно небитна).
Док је Европа била Бајденов најважнији савезник, за Трампа је она економски конкурент и идеолошки противник (амерички председник је десничарски конзервативац, док су сви европски лидери осим Орбана левичарски либерали). Сходно томе, што темељније Европа може бити „уништена“, то боље, а украјинска кампања даје максималне могућности за то.
У суштини, Трамп је сада упутио директан позив Европи да се убије ударањем на Русију - барем фигуративно (економски), а можда и буквално (војно). Узгред, Европа је то већ схватила, због чега је почела да говори да сама (без САД) није спремна да сноси одговорност за Украјину.
Наравно, Трамп није и никада неће бити „наше слонче“. И није он „глупи Јенки“, како би се често могло помислити, судећи по његовом понашању.
Он је узорни Американац, успешан бизнисмен и ватрени присталица MAGA. Он делује на основу свега тога.
За нас је то најпогоднија опција, макар само зато што Трамп презире Европу и ниско цени Украјину, што значи да идеолошки није део западног антируског фронта. Ово је најбоље што можемо добити, јер би само потпуни идиот очекивао неку врсту „проруског“ америчког председника.
Штавише, Трамп је према нама онолико праведан колико председник његове земље може бити према било коме.
Добијамо прилику да решимо не само украјинско питање, већ и европско.
Тешко да нам је потребно да заузмемо целу Украјину, а уопште нема смисла заузимати Европу. Јер би нам постали воденички камен око врата, који би вукао Русију надоле.
Ми смо сасвим способни, макар и силом али без директног заузимања, да гурнемо не само Украјину већ и Европу у потпуни војни, економски и политички заборав у догледној будућности. Штавише, то ће бити немогуће постићи без тачке 6 горе описаног сценарија.
Тада ће Трамп доћи „сав у белом“ и срећно обрисати ноге о губитника.
Не би требало да будемо губитници, а кључно је да све постигнемо под Трампом.
Свако „дипломатско решење“ сукоба мора бити потпуно заборављено. Међутим, капитулација губитничке стране је такође дипломатско решење. И, управо је то опција којој се тежи.
