Холмогорова: Пандемија показује да су људско тело и мушкарци и жене изнад „148 гендера“

БИЛО ЈЕ У ИСТОРИЈИ ГОРИХ ПОШАСТИ, АЛИ ЈЕ ОВА ПО МНОГО ЧЕМУ ЈЕДИНСТВЕНА

* Можда ће „гендерна идеологија“ - у свом тренутном облику - бити прва која ће се урушити,  пропасти - након епидемије. Зато што све теорије о полигендеризму и родној флуидности полазе од тога да наше тело није важно

* Западни левичари су, упркос свему, објавили да између мушкараца и жена нема разлике! Сматрају да није важно како ваше тело функционише и што се са њим догађа. Да је истина само оно што сами мислите о себи. Да је једино битно шта сам мислиш да си

* Ово рачуна са претпоставком да је људско тело податна глина која се може бесконачно месити и модификовати по жељи (да је довољно накљукати га  таблетама, исећи нешто или пришити нешто) и - дечак се претворио у девојчицу или обрнуто!

* Ако мушкарац има право да се идентификује као жена, без обзира на пенис и браду - шта га може спречити, упркос борама, артритису и склерози, да  себе сматра младићем? И болесник може да прогласи да је здрав (ох, каква прилика да се уштеди у здравственом систему)?

* Објављено је да мушкарци до 50 година чешће умиру од коронавируса. Није познато шта води вирус, али свакако није то како су се ти мушкарци самоидентификовали.  Уосталом, ако се сутра сви болесни мушкарци проласе за жене - то неће ништа променити

___________________________________________________________________

        Аутор: Наталија ХОЛМОГОРОВА

        ЕПИДЕМИЈА Covid-19 јединствен је догађај у историји човечанства иако је било горих катастрофау прошлости.

        Аналитичари тврде да се сада свет неповратно мења, а да главне промене - тек долазе.

        Обриси новог света су још магловити. Али, тешко је пoверовати да ће се цео наш живот преселити у Интернет или да ће доћи до великог окретања тоталитаризму.

        Међутим, неке особине `просперитетног модерног света` - на пример, однос према опасности, смрти или сопственом телу - могу се заиста променити.

        Данас се често може чути: „А где нестадоше вегани, ЛГБТ особе, борци са Харвеијем Вајнстејном и представници сто четрдесет осам гендера?“ Нешто су се сви ти левичари утишали.

        Јахач Апокалипсе се заиста усправио. У ствари, куга, рат или глад су поуздан, ефикасан лек против геј `парада поноса`...

        Можда ће „гендерна идеологија“ - у свом тренутном облику - бити прва која ће се урушити,  пропасти - након епидемије.

        Зато што све теорије о полигендеризму и родној флуидности полазе од тога да наше тело није важно.

        Међутим, разлике између мушкарца и жене су пре свега физичке. Психолошке или социјалне разлике нису толико круте и фундаменталне колико разлике између наших тела. А неједнакост међу половима и специфични женски проблеми о којима феминисткиње причају – 80 одсто су последица управо чињенице да су наша тела другачије уређена и да функционишу другачије.

        Не, нису по среди псеудонаучна наклапања као „жене имају мање мозга“. Ствар је у томе што су само жене способне да рађају децу, што значи да најважнији, а уједно и најтежи, болни и најопаснији део „репродуктивног посла“ неминовно лежи на жени.

        Свом мужу можете поверити прање пелена, али не можете му на било који начин препустити порођај.

        Чињеница је и да само жене имају менструацију - неколико дана месечно – и да се многе жене тада не осећају добро (неке чак и јако лоше), али су дужне да живе нормалан живот, без попуста у тим данима на послу или у школи/факултету. Мушкарци немају ништа слично, а тај проблем им је познат из приче и на нивоу шала.

        Чак је и то што жене чешће трпе насиље  директно повезано са физиологијом. Насилник бира физички слабије, неспособне да му пруже озбиљан одбој, па његов поглед неизбежно пада на жене које су у просеку приметно мање и физички слабије од мушкараца...

        Западни левичари су, упркос свему, објавили да између мушкараца и жена нема разлике!

        Сматрају да није важно како ваше тело функционише и што се са њим догађа. Тврде да је све то гњаважа, да се ради о обманама, предрасудама. Да је истина само оно што сами мислите о себи. Да је једино битно шта сам мислиш да си.

        Ово рачуна са претпоставком да је људско тело податна глина која се може бесконачно месити и модификовати по жељи (да је довољно накљукати га  таблетама, исећи му нешто или пришити нешто) и - дечак се претворио у девојчицу или обрнуто!

        Или: Џон себе сматра женом и – то је стварност! А само мрачњаци ће у његовом случају обраћати пажњу на ситнице као што су пенис, јак бас и брада.

        Идеална особа у свету са више гендера је готово етерично биће, небески дух (анђели су, као што знате, бесполни). И што мање узимате у обзир то „гадно месо“, то мање зависите од њега...

        Ова темељна промена у погледима није се више односила на брак или неку другу друштвену институцију, већ на саму природу човека. Свима  нам је то понуђено да прогутамо без жвакања.

        Тражено нам је да – по доброти душе, из саосећања према трансродним људима који тешко живе - признамо да се може бити жена без женског тела.

        Питање шта је наше тело и колико оно одређује наш живот - важно је за све. А полно-сексуална страна нашег телесног постојања ни издалека није једина, па чак ни најважнија.

        Приступ „више гендера“ и пре епидемије створио је утисак да се ради о змији која је почела да гризе сопствени реп.

        Утисак је да је идеологија „нове левице“ описала круг и почела да се уништава.

        Она прети грозним казнама за „погрешно представљање“ а истовремено тврди да је, гледајући особу споља, немогуће утврдити њен „правилан“ пол, јер никакве сексуалне карактеристике ништа не значе.

        То уништава класичну ЛГБТ идеологију, засновану на концепту „оријентације“, стабилног и непроменљивог - односно на чињеници да свакога од нас привлаче људи са одређеним телима и да се ту  ништа не може учинити.

        Готово у потпуности је ресетован феминизам.

        Који су специфични проблеми жена везани за порођаје или менструацијом? 

        Ево је жена Џон, а он(а) не разуме ни о чему се ради! А ако је тешко бити жена, решење је очигледно - постаните мушкарац!

        Заједнице жена и мушкараца су се претварале у некакве „интересне клубове“ у које се лако било уписати, у њима се могло бити истовремено и једно и друго, па је сваки разговор о њиховом међусобном положају, проблемима, правима и интересима постајао бесмислен.

        Овај принцип доводи до најфантастичнијих последица ако се прошири изван сексуалног биморфизма.

        Ако мушкарац има право да се идентификује као жена, без обзира на пенис и браду - шта га може спречити, упркос борама, артритису и склерози, да  себе сматра младићем?

        Да ли се дете може идентификовати као одрасла особа (и ићи на секс са одраслима)?

        Болесник може да се прогласи да је здрав (ох, каква прилика да се уштеди у здравственом систему)?

        Међу нама има људи који себе сматрају вилењацима или другим бајковитим створењима, а ако поштујете њихово самоопредељење - очигледно не би требало да подлежу ни људским законима?

        Међутим, све је то лажно. Не можемо побећи од властитог тела. Не можемо живети као да нам оно ништа не значи.

        Тачније, можемо, али не задуго. Наше тело нас дефинише и ограничава на много начина...

        Игре са "потпуном контролом" и самоидентификовањем добре су до првог озбиљног неслагања са својим телом. Барем до тривијалне пробавне сметње.

        Објасните цревима да су грчеви неважни, самоидентификујте се као принцеза која нема гасове...

        Старимо, обољевамо, умиремо. Тело нам доноси радост и способност уживања у животу - али је такође способно одузети све радости. Тело зна како да нас прикује за кревет, да нас мучи страшним мукама, да нас кажњава понижавајућом беспомоћношћу. Без кривице и без суђења.

        Зато су све игре „независности“ од тела, „редефиниције“ концепата лепоте, здравља, сексуалности, пола и слично - само забаве царевића Гаутаму у прелепом врту, иза високе ограде која га одваја од стварности.

        Ограда се срушила...

        Епидемија нас је суочава с нашом природом - лицем у лице. Поносне фантазије више не функционишу.

        Ми имамо веома малу и ограничену контролу над својим телом...

        Не можемо да изаберемо да ли ћемо се разболети или не, нити како ће болест протећи.

        Коронавирус не мари за наше богатство, славу, морални карактер или политичку оријентацију.

        Пред њим смо једнаки: државни функционер и опозиционар, непознати Кинез и енглески принц. Кад су заражени - сви се, мимо своје воље и знања, претворе у бомбе која хода.

        Објављено је да мушкарци до 50 година чешће умиру од коронавируса. Није познато шта води вирус, али свакако није то како су се ти мушкарци самоидентификовали.

        Ако се сутра сви болесни мушкарци проласе за жене - то неће ништа променити.

        Некако смо успели да уклонимо гојазност редефинисањем појма лепоте. Покушали смо да укинемо сексуални биморфизам редефинисањем појма пола, али нисмо у стању да елиминишемо епидемију редефинисањем појмова живота и смрти.

        Ограда се срушила, ледени ветар провалио је у прелепу башту.

        Игре са бескомпромисношћу, нерањивошћу и бесмртношћу само су - игре. И даље смо људи.

        (сажета верзија текста)