Феминисткиње дођоше до оптуживања човечанства да сексуално експлоатише - краве

ТВРДЕ ДА ЈЕ ВЕШТАЧКА ОПЛОДЊА КРАВА – СИЛОВАЊЕ, А ДА МЛЕКО – НИЈЕ ДОБРО

Пласидо Доминго на фестивалу у Салцбургу

* Америчка феминисткиња и веганка Ејприл МЕКЕНЗИ објавила у часопису једног универзитета у држави Њујорк: рађати децу је лоше, а абортуси су – добри, да млечна индустрија представља непрекидни низ сексуалних напада на краве, а људи не обраћају пажњу на то насиље над бићима са којима  делимо планету

* Међутим, рађа се и отпор. Поводом `терористичког акта` феминисткиња против великог оперског  тенора Пласида Доминга (78). Њега је у августу група жена колективно оптужила да их је пре 30 година то ли хватао за груди, то ли гледао као „објект“.  Доминго је, по замисли терористкиња, требало да буде избачен из музике као Харви Вајнштејн из филма. И, у почетку им је све било кренуло добро. Почело је отказивање концерата по САД. Али, остала је Европа. Домингу је стигао позив да дође у Аустрију, на Салцбуршки фестивал. А тамо му приређују овације. Десет минута, стојећи. И зато што је мета агресивног феминизма

* Појавила се шанса да ће човечанство, након почетне збуњености, научити да агресивне феминисткиње сатерује тамо где им је место: да пишу текстове о сексуалној експлоатацији крава и штетности млека

_______________________________________________________________________

        Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ, РИА Новости

        ПРВО ево теза: друштво мора коначно схватити да се краве музаре подвргавају сексуалној експлоатацији, да је њихова вештачка оплодња – силовање, те да се зато прави заштитници феминизма, као и борци за права трансгендера, морају борити и за права крава.

        Чланак из којег су наведене речи извучене  превише је и за Америку чија либерална половина је спремна да прогута сваку феминистичку тезу. Само, овде се ради о испаду феминисткиње-вегана Ејприл Мекензи .

        Она је своју писанију објавила у часопису са карактеристичним именом „Несагласни гласови“ ( (или чак „Дисидентски гласови“). Ипак, то је научно издање иза којег стоји Центар за женске и гендерне студије Брокпортског државног универзитета државе Њујорк. И, није у питању никаква шала.

        Ова феминисткиња и веганка понавља: рађати децу је лоше, а абортуси су – добро, млеко ни у ком погледу није добро, млечна индустрија представља непрекидни низ сексуалних напада на краве, а не обраћамо пажњу на то насиље над бићима са којима  делимо планету.

        Писати сумануте текстове није никакав преступ и то се може дуго трпети. Али. намеће се питање: због чега унутар америчког и других западних друштава нема отпора акцијама усмереним на морално уништавање људи које шпланира да реализује, на пример, радикални #MeToo?

        Ствари не стоје тако. Макар и са закашњењем, отпор се појавио и јача.

        Већ се разјашњава: откуда је дошла зараза.

        Недавно се појавила књига „Првобитне жалопојке: како је сексуална револуција породила политику идентитета“.

        Аутор књиге, Мери Еберхарт, у свом последњем интервјуу подсећа да је прво била сексуална револуција 60-их година када је било могуће све, па да су се потом у земљама, у којима је посебно дивљала, појавили милиони људи који су изгубили везу и са ужом и са широм породицом и са пријатељима.

        Али, пошто су људи биолошки `животиње стада`, те `атомизоване` особе су почеле да и себи и другима објашњавају ко су, то јест – да себи траже нови идентитет. Да себи траже ново „стадо“, макар и вештачко, уместо изгубљеног.  А део таквих то чини са незабележеном агресивношћу.

        Акције ултрафеминисткиња, које траже све нове и нове јаке и чувене мушкарце које ће колективно оптужити за спопадања и силовања, то није питање писања за споредни универзитетски часопис. То потпада под чланове кривичних закона о лажном пријављивању.

        Међутим, рађа се и отпор. Сада поводом `терористичког акта` против великог оперског  тенора Пласида Доминга (78), руководиоца лосанђелеског театра.

        Њега је у августу група жена колективно оптужила да их је пре 30 година Доминго то ли хватао за груди, то ли их гледао као „објект“.

        Прва ритуална жртва те врсте био је велики продуцент Харви Вајнштејн који је `одрадио` 300 филмова од којих су многи данас – светска класика.

         Доминго је, по замисли терористкиња, требало да буде избачен из музике као Вајнштејн из филма. И, у почетку им је све било кренуло добро. Почело је отказивање концерата по САД. Али, остала је Европа.       

         Домингу стиже позив да дође у Аустрију, на Салцбуршки фестивал. А тамо му приређују овације. Десет минута, стојећи.

        У Сједињеним Државама је то било регистровано. И проанализирано, са закључком: не, нису му пљаскали само зато што је опет добро певао. Пљескали су му и тек што је изашао на сцену – зато што је Пласидо Доминго на којег нападају  феминисткиње.

        Хтели су да га подрже у борби са таквима.

        То је била снезација. Преокрет тенденције.

        Добро је све схваћено.

        Појавила се шанса да ће човечанство, након почетне збуњености, научити да агресивне феминисткиње сатерује тамо где им је место: да пишу текстове о сексуалној експлоатацији крава и о штетности млека.