Џаба се радујете ако сте се обрадовали што је ЛГБТ тек делом условљена генетиком

ЛИБЕРАЛИ САДА ИМАЈУ НОВУ `ЗАСТАВУ`А НЕ ЛИБЕ СЕ ДА РУШЕ СВЕ ШТО ИМ ЈЕ НА ПУТУ

* „Генетска предиспозиција“ (хомосексуалци се рађају!) била је протеклих деценија базична поставка за отварање врата ЛГБТ-идеологији. За овим је следило: ако је хомосексуалце створила природа која не греши – онда су они „једна од варијанти нормалног“

* Поставка – не дирајте гејеве јер су такви од природе – сада се замењује крилатицом „успоримо медицински развој деце да би потом могла сама да себи изаберу пол“

* А пошто је већ до сада идеја о нормалности — и позитивности – сваке сексуалне оријентације већ `укуцана` у сваку главу на Западу, тамо постаје логично  помагање људима, укључујући и децу, да открију и развију (и хируршким интервенцијама) своју „праву природу“

_______________________________________________________________________

        Аутор: Ирина АЛКСНИС

        АКАДЕМСКА истраживања не привлаче баш често пажњу широке публике.

        Изузетак је извештај међународног тима научника о вези између човековог генома и хомосексуалности.

        Објављен је у часопису Science, а у њему се – на бази изучавања биолошких података 477 552 људи (из САД и Британије) тврди:

        — Не постоји неки одређени и конкретни ген који условљава сексуалну оријентацију човека;

        — У људском хромозому постоји пет сегмената чије комбиновање се може повезати са `истополним склоностима`, а саме те комбинације се код мушкараца и жена разликују;

        — Чак и оваква генетска условљеност објашњава хомосексуализам у само 8-20 одсто случајева. Све остало опредељују разни фактори међу којима су и еколошки и социјални.       

        Ово није превише изненадило јер многи мисле нешто слично, само упрошћено.

        Изненађујуће је што су резултати оваквог истраживања уопште објасвљени, притом – у најпрестижнијем научном часопису. поготово што је наука последњих деценија масовно злоупотребљавана за идеолошке сврхе.

        ЛГБТ-тема је за то упечатљив пример.

        Прогресивни глобални мејнстрим активно намеће заосталом човечанству да су сва `сексуална одступања` само варијанте нормалног.

        Деведесетих година је неприхватање хомосексуалаца брижљиво заглађивано. Данас је на делу неприкривено форсирање процеса, па су ствари дошле и до хормоналне терапије за тинејџере. Чак и против воље њихових родитеља.

        „Генетска предиспозиција“ (хомосексуалци се рађају!) била је протеклих деценија базична поставка за отварање врата ЛГБТ-идеологији. За овим је следило: ако је хомосексуалце створила природа која не греши – онда су они „једна од варијанти нормалног“.

        У то време је за сваком тврдњом да на сексуалну оријентацију уситчу и спољни фактори, укључујући социјалне, следила хистерична реакција активиста` секс-мањина.  

        На удару су били и они међу њима који су били неопрезни да изјаве да је за њих опредељивање за особе сбвог пола било „свесни избор, а не судбина условљена генетиком“.

        Радило се о „линији партије“ која се бранила свим средставима. Тако да је одступање од ње некима разорило каријере.       

        У тексту објављеном у магазину Science сада се тврди оно пртив чега се либерални мејнстрим борио годинама. Али, пошто је Science, у суштини, његов саставни део – не треба поводом свега имати илузија.

        Ствар је у томе што је досадашњи идеолошки приступ `природи сексуалних мањина` потрошио сам себе и постао неугодан. Постао је потребан нови, што ближи реалности.

        Досадашња формула – што је од природе, то је варианта нормалног –донекле је на Западу смањивала напетост поводом хомосексуализма. Истовремено је била брана покушајима да се гејеви `преправе` или лече.

        Тек последњих година је почело мешање у ту сферу, али са потпуно супротним намерама.    

        Поставка – не дирајте гејеве јер су такви од природе – сада се замењује крилатицом „успоримо медицински развој деце да би потом могла сама да себи изаберу пол“.

        Нема, међутим, ничега изненађујућег у томе што се оно што су ЛГБТ-активисти оно што сужестоко бранили почињу да гурају у задњи план да би се што пре заборавило.

        Сада је на `дневном реду` концепција о мешовитој природи сексуалности. У њој су и социјални фактори, укључујући пријатеље, старије другое, учитеље, лекаре....

        А пошто је већ до сада идеја о нормалности — и позитивности – сваке сексуалне оријентације већ `укуцана` у сваку главу на Западу, тамо постаје логично  помагање људима, укључујући и децу, да открију и развију (и хируршким интервенцијама) своју „праву природу“.

        Зато објављено истраживање и чланак у Science напросто Западу откривају нове могућности на одабраном путу.