Дугин: Правећи Америку поново великом – Трамп не хотећи отвара пут другим великим силама

НИЈЕ МУ ПОТРЕБНА ЗАПАДНА ХЕГЕМОНИЈА ВЕЋ – ДИРЕКТНА ХЕГЕМОНИЈА САД (крај)

Александар Дугин

* Кина ће под Трампом примати најјаче ударце. У којој мери кинеска величина зависи од глобализације - тешко је рећи. Али, то ћемо ускоро схватити, јер Трамп намерава да Кини одсече све могућности да настави досадашњим курсом

* Трамп ће покушати да сведе на нулу део профита који је Кина извлачила из САД и на рачун САД у другим регионима света. Кина ће несумњиво остати суверена и стога ће и даље бити велика сила, али само под много тежим условима директног супротстављања Сједињених Држава

* Колико ће далеко Трамп ићи у својој блискоисточној политици, тешко је рећи, али за њега, као новог Августа, Израел је директна колонија и то изабрана и света колонија. Непријатељи Израела су његови непријатељи

* Европа, исламски свет, Латинска Америка, па чак и Африка, можда озбиљно намеравају да постану велике силе. Иако је то далеко, сама постглобална геополитика гура све остале ка томе. Хтео он то или не, Трамп отвара еру великих сила и на тај начин објективно доприноси брзом успостављању мултиполарног света

_______________________________________________________

          Аутор: Александар ДУГИН, РИА Новости

          ПОД Трампом ће Кина примати најјаче ударце. Пекинг је до недавно вешто маневрисао између глобализма и суверенитета, покушавајући да истовремено има користи од две стратегије: максималног учешћа у глобалној економији и јачања аутономије и независности саме Кине као велике силе.

          У којој мери кинеска величина зависи од глобализације - тешко је рећи. Али, то ћемо ускоро схватити, јер Трамп намерава да Кини одсече све могућности да настави досадашњим курсом.

          Трамп види Кину као главног конкурента америчкој хегемонији и већ је започео нову рунду економског и трговинског рата, који је, међутим, већ био карактеристичан за Бајденову администрацију, али не са оваквим интензитетом.

          Трамп ће покушати да сведе на нулу део профита који је Кина извлачила из САД и на рачун САД у другим регионима света. Кина ће несумњиво остати суверена и стога ће и даље бити велика сила, али само под много тежим условима због директног супротстављања Сједињених Држава.

          Русија очигледно не представља велику претњу Трампу, али Кина то јесте. Стога ће се тежиште америчке спољне политике вероватно померити са Русије на Кину.

          Трампова друга проблематична област биће Блиски исток.

          За њега Израел представља минијатурне Сједињене Државе, а крајње десничарски политичар Нетањаху је алтер его самог цара Трампа. И ту његови непријатељи постају Иран, шиитски свет и осовина отпора, односно антиизраелска коалиција исламских народа и самих Палестинаца.

          Колико ће далеко Трамп ићи у својој блискоисточној политици, тешко је рећи, али за њега, као новог Августа, Израел је директна колонија и то изабрана и света колонија. Непријатељи Израела су његови непријатељи.

          Стога Трампу нису по вољи ни идеја Ирана да постане велика сила нити идеја да се исламски уммет уједини у јединствену политичко-верску целину.

          Током свог првог мандата, Трамп је генерално испољавао оштра антиисламска осећања, али је потом ублажавао своју реторику. У сваком случају, сама идеја исламског пола и исламског препорода му је дефинитивно одвратна.

          „Поново учинити ислам великим“ није у његовим плановима, али може бити у плановима самих муслимана. Јер, ако сви око њих крећу путем да постану велики, зашто муслимани не би кренули тим путем?

          Ако је за Трампа Русија „споредна ствар“, а Кина, напротив, најозбиљнији противник и конкурент, онда Индију, која је јасно кренула путем велике силе, Трамп види као савезника и пријатеља. Регионално ривалство са Кином, с једне стране, и тензије са исламом с друге играју важну улогу. У Модију Трамп види нешто што му је разумљиво: десничарску политику, суверенитет, традиционалне вредности. Дакле, „Make Indija Great Again“ (МИГА) - за Трампа“ је сасвим прихватљиво.

          Испоставља се да се нови постлиберални светски поредак, који је Трамп почео да гради, објективно поклапа са мултиполарношћу.

          Прокламујући курс велике силе, Трамп је несвесно отворио пут другим великим силама – и онима које то већ јесу (Русија, Кина, Индија) и онима које тек крећу овим путем.

          Европа, исламски свет, Латинска Америка, па чак и Африка, можда озбиљно намеравају да постану велике силе. Иако је то далеко, сама постглобална геополитика гура све остале ка томе. Хтео он то или не, Трамп отвара еру великих сила и на тај начин објективно доприноси брзом успостављању мултиполарног света, иако он сам можда не гледа даље од новог облика америчке хегемоније и обновљене чисто империјалне верзије униполарности.

          Да, БРИКС га нервира и чак му прети санкцијама због напуштања долара у светској трговини, упозоравајући на одмазду за покушај увођења неке друге глобалне резервне валуте. Али, у исто време, он сам активно уводи економију криптовалута, што је, у суштини, одвајање глобалних финансија од монопола на емисију. Зато треба обраћати пажњу не на његове појединачне изјаве и гестове, па чак ни на Трампове конкретне политичке кораке, већ на идеолошки и геополитички модел који он следи.

          Посебно вреди размотрити антагонизам и директну опозицију његовог модела либералном глобализму који је до недавно доминирао САД и светом.

          Трамп симболично отвара еру великих сила.

           После ере глобалиста и краја њихове свемоћи у светској политици, отварају се потпуно нови хоризонти.