Државе ће ускоро морати да малолетнике принудно враћају из виртуелне реалности
У НАШЕ ВРЕМЕ – ЗАХВАЉУЈУЋИ ТЕХНИЦИ – УНУТРАШЊИ ПАКАО МНОГИХ ЛАКШЕ СТИЖЕ ДО МНОГИХ
Fortnite
* У Америци утврђено да данашњи тинејџери (у односу на своје претходнике) знатно ређе пију алкохол, пуше цигарете и марихуану, ступају у полне односе... Гуру Силиконске долине Ендрју Чен иронично је оценио: видео игре пуне крви и насиља постале су идеално средство за „идеалну децу“ која тихо седе по собама
* То, међутим, има и своју мрачну страну. Америчка статистика сведочи: до 2011-те су се у САД масовна убиства догађала у просеку сваких 200 дана, већ 2014-те до њих је долазило свака 64 дана, а 2019-те – сваких 12 дана. Јер, прошле године их је било 31
* Раније је бар неке психопате обуздавало сазнање да ће – ако пођу на убиство – изгубити све. Сада многи такви верују да ће и са убиством добити – статус, а они најчешће нису у стању да праве разлику између тобожњег и реалног статуса
__________________________________________________________________________
Пише: Виктор МАРАХОВСКИ, РИА Новости
У СЈЕДИЊЕНИМ Државама се широко дебатује о утицају виртуелне и полудигитализоване реалности на децу и омладину.
Улогу детонатора одиграо је твит једног од гуруа Силиконске долине Ендрјуа Чена о понашању оних у САД који сада имају по 14 или 15 година.
Указао је да ти млади Американци:
- знатно ређе пију алкохол (1995-те то је чинило њих преко 70 одсто тадаших 14- и 15-годишњака, а 2017-те – мање од половине),
- знатно ређе гледати телевизију дуже од три сата дневно (пад је више него двострук, умногоме захваљујући мобилном интернету),—
- знатно ређе пуше цигарете (то је 1995-те чинило до 68 одсто, а сада тек сваки пети),
- знатно ређе пуше марихуану (1997-ме је то чинило 40 одсто, а 2017-те тек нешто више од 20 одсто),
- знатно ређе ступају у полне односе (1997-ме безмало 40 одсто, а 2017-те једва 20 одсто),
- и знатно дуже и чешће играју видео-игре (преко три сата дневно је 2005-те играо сваки четврти, а прошле године око 45 одсто).
Чен је свему овоме придодао свој иронични коментар: „Лол.Фортнајт је средство против марихуане, секса, алкохола и седења пред телевизором које су родитељи тражили деценијама“.
За оне који не знају: Fortnite је игра у којој се, зависно од варијанте, могу а) убијати зомбији, б) убијати сви одреда и в) не чинити ништа.
PUBS
Да је Чен уместо Fortnite поменуо PUBG све би било исто: крв, просута црева и антистрес.
Према Чену, клинци наоружани смартфонима и седећи за стационарним компјутерима – у неку руку су за своје родитеље идеална створења. Од буђења до дубоко у ноћ `купају` се у крви и ултранасиљу, али све то чине тихо у не излазећи из својих соба.
Парадок се и у овоме: интернет-игре са насиљем и развратом у великој мери су витруелизовале и насиље и разврат.
То је условни `просек` стања и са знатно мање криминала и убистава.
Само, има то и своје наличје.
Унутрашњи пакао таквих људи захваљујући техници чешће и лакше стиже до других.
Америчка статистика сведочи:до 2011-те су се у САД масовна убиства догађала у просеку сваких 200 дана, већ 2014-те до њих је долазило свака 64 дана, а 2019-те – сваких 12 дана. Јер, прошле године их је било 31.
У нашој дигиталној епохи, сви са безумним склоностима имају доступ илузијама да имају истомишљенике и да је и злочин нека врста `личног успеха`.
Раније је бар неке психопате обуздавало сазнање да ће – ако пођу на убиство – изгубити све. Сада многи такви верују да ће и са убиством добити – статус, а они најчешће нису у стању да праве разлику између тобожњег и реалног статуса.
Тинејџери који по десет и више сати не излазе из таквих игара губе сваку везу са реалношћу и сами престају да буду реални људи.
Ако се овако настави, савремена друштва ће морати да се најозбиљније позабаве принудним враћањем у реалност малолетника.
Њиховом девиртуелизацијом...
(сажета верзија текста)
