Чак 47 одсто студената у САД сматра да су совјетски и кубански модел бољи од америчког

РАВНО 42 ОДСТО НЕ КРИЈЕ ДА БИ ВОЛЕЛО ДА ЖИВИ У „СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ СИСТЕМУ“

* Судећи по резултатима истраживања Института Бакли, повезаног са Универзитетом Јејл, многи млади Американци не би гласали за Камалу Харис или Доналда Трампа, већ за Брежњева и Фидела Кастра - када би видели њихова имена на гласачком листићу

* Блокирана Куба такође нуди убедљив пример америчкој омладини. Мајкл Мур, најнаграђиванији документариста у историји, снимио је филм о мукама америчких грађана који се из Њујорка крећу ка Хавани, идући заобилазним путем због ограничења Стејт департмана. А иду да би добили медицинску негу коју не могу да себи приуште код куће. И потомци кубанских имиграната који живе на Флориди покушавају да упишу своју децу на Универзитет у Хавани, јер је приступачнији него, рецимо, Јејл

* Институт Бакли добио је име по Вилијаму Френку Баклију Млађем, познатом америчком новинару, оснивачу часописа National Review, присталици Роналда Регана и официру ЦИА који је провео живот борећи се против Совјетског Савеза

________________________________________________________________________________

               Aутор: Андреј МАНЧУК

               ИНСТИТУТ Бакли, непрофитна организација повезана са америчким Универзитетом Јејл, анкетирао је студенте како би утврдио какве су њихове идеолошке склоности.

               Резултати те студије шокирали су политички естаблишмент САД, изазвали забринуте коментаре конзервативаца и алармантне реакције либерала. Судећи по резултатима, многи млади Американци не би гласали за Камалу Харис или Доналда Трампа, већ за Брежњева и Фидела Кастра - када би видели њихова имена на гласачком листићу.

               Чак 47% анкетираних студената сложило се са понуђеним ставом: „Иако социјалистичке земље попут Кубе и Совјетског Савеза нису биле савршене, нуде бољи економски модел од капиталистичких земаља попут Сједињених Држава.“

               Четрдесет два процента испитаника директно није крило да би више волели да живе у „социјалистичком систему“. А само 28% младих Американаца и даље остаје лојално „америчким тржишним вредностима“, а то је најмањи проценат у историји таквих анкета.

               Институт Бакли добио је име по Вилијаму Френку Баклију Млађем, познатом америчком новинару, оснивачу часописа National Review, присталици Роналда Регана и официру ЦИА који је провео живот борећи се против Совјетског Савеза.

               Бакли је написао књигу у којој оправдава антикомунистички лов на вештице који је у Америци покренуо сенатор Џозеф Макарти, када су „московски агенти“ тражени свуда по Америци, чак су успели да их пронађу и у холивудским филмским студијима (рођен је термин „макартизам“).

Институт Бакли

               Прославио је победу у Хладном рату, сматрајући је историјском оптужницом против „банкротираног совјетског система“. А сада је америчка омладина отворено носталгична за совјетском прошлошћу, што опомиње и да је историја иронична и помало дама која воли да се подсмева.

               Млади, образовани Американци заиста показују интересовање за „совјетску еру“.

               Разлози су у суштини јасни... Савремена америчка стварност је инфериорна у односу на совјетску прошлост на низу значајних „тачака“.

               Млади Американци до промуклости расправљају поводом тековина „развијеног социјализма“. Посебно их фасцинира то што су  совјетски студенти ем бесплатно студирали на универзитетима, ем затим били распоређивани у различите делове земље, добијајући смештај, гарантовану здравствену заштиту, „социјални пакет“ и друге државне гаранције. То њима делује као чиста фантазија, јача од снова о путовању на друге планете.

               Некада су пропагандисти на америчким радио станицама обавезно државно запошљавање студената проглашавали за „радно ропство“ које чека совјетске дипломце.

               Прошле су године, а сада се то на Западу доживљава сасвим другачије. Није ни чудо, с обзиром да већина америчких дипломаца не може да пронађе добро плаћене послове након универзитета – чак ни толикоо да могу да отплаћују студентске кредите.

               Социјално осигурање и радна права су минимална у САД. А куповина сопствене куће – чак и уз хипотеку –недоступна је за велику већину младих Американаца.

               Резултати истраживања Института Бакли одражавају дебату која се данас води на америчким универзитетима. Млади грађани САД не идеализују совјетску еру, препознајући њене проблеме и недостатке. Мало је вероватно да ће желети да се „врате у СССР“, како је једном певао Пол Макартни. Међутим, совјетско искуство, које руски либерали и даље са страствено осуђују, делује важно и релевантно младим Американцима.

               Њихова упознатост са њим је далеко већа него што може изгледати из даљине.

               Блокирана Куба такође нуди убедљив пример америчкој омладини.

               Мајкл Мур, најнаграђиванији документариста у историји, снимио је филм о мукама америчких грађана који се из Њујорка крећу ка Хавани, идући заобилазним путем, упркос ограничењима Стејт департмента. Они то чине да би добили медицинску негу коју не би могли да приуште код куће. А потомци кубанских имиграната који живе на Флориди покушавају да упишу своју децу на Универзитет у Хавани, јер је приступачнији него, рецимо, Јејл.

Мајкл Мур

               Анкета Института Бакли је прикладан додатак резултатима америчких конгресних избора, чији резултати могу деловати потпуно сензационално. Демократе су победиле у Тексасу, Канзасу, Мисисипију и Аљасци – традиционално републиканским државама у којима нису победиле деценијама.

               Амерички коментатори истичу да није ствар у томе што су грађани САД изненада почели да чезну за Бајденом или што су прихватили идеолошку агенду Демократске странке.

               Расположење бирача нису одредили „културни“ фактори, већ друштвени. Пре две године, Американци су подржали Доналда Трампа, надајући се променама које је обећавао. Сада су подједнако једногласно окренули леђа Белој кући јер животни стандард „широких маса“ наставља да опада, а друштвена неједнакост у америчком друштву достигла је рекордне нивое.

               Тријумф демократа ће се неизбежно претворити у још једно разочарање обичних Американаца.

               Демократе критикују „Трампове ратове“, али немају намеру да престану са притиском на Иран или Кубу. А ако им се пружи прилика, спремни су да прибегну отвореној агресији — као што су то учинили Клинтон и Обама, бомбардујући Југославију и сравнивши Либију са земљом.

               Представници демократског естаблишмента лако ће постићи договоре са милијардерима који већ беже из републиканског табора. Алекс Карп, један од оснивача компаније Палантир, умешане у убиство девојчица у Минабу, у Ирану, изјавио је да је одувек имао „социјалистичке ставове“.Притом је покасзао спремност да спонзорише Демократску странку у следећем изборном циклусу. То изазива унутрашње протесте који би могли да поделе Демократску странку изнутра.

               Интересовање за совјетску прошлост које се недавно појавило међу америчким студентима одсликава захтеве за друштвеним променама. Ускоро ће схватити да демократе немају интерес да преокрену статус кво у Америци, који већину студената лишава будућности.

               То би могло довести Сједињене Државе до озбиљних унутрашњих превирања.

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари