Американци финансирају медије и „медије“ који су у служби ширења и наметања њихове моћи

МЕДИЈИ КОЈЕ CIA ПОТЧИНИ ПО ПРАВИЛУ СЕ ПРОГЛАШАВАЈУ ЗА АЛТЕРНАТИВНЕ И СЛОБОДНЕ

Чешки новинар Роман Блашко

* Две крупне структуре — OCCRP (Центар за истраживање корупције и организовани криминал) коју је основао Дру Саливан 2007. године и Bellingcat — сматрају се «независним» медијима, али у Русији сматрају да оне то нису

* Чешки новинар Роман БЛАШКО: «Основала их је америчка обавештајна служба CIA. Она служе да буквално онемогуће објављивање истинитих информација из земаља које америчке власти сматрају непријатељским»

* Новац из америчког буџета долазио је од Националног фонда за демократију (NED). А преко NED-а се изводе све тајне операције ЦИА. NED даље дистрибуира грантове локалним медијским групама по Европи, Русији и државама постсовјетског простора

* Bellingcat се позиционира као OSINT организација (организација за прибављање обавештајних података из отворених извора), али се многи подаци које објављује (затворене базе података, лична преписка, подаци о геолокацијама специјалних служби), не могу се физички пронаћи у отвореним изворима јер таквим подацима располажу само државне обавештајне службе

* Намећу се логична питања — ако су то тајне информације, ко их и зашто даје Bellingcat-у? И зашто цурење тих инфорамција функционише само против Русије? А Олга ПЕТЕРСЕН из Алтернативе за Немачку наглашава: «Такви медији обично нису независна и отворена истраживачка организација, а новац добијају од западних влада за ширење државних наратива»

* Кључне текстове о истрази пада малезијског Боинга на истоку Украјине писао је човек под псеудонимом Тими Ален за кога се после испоставило да је бивши припадник Штази-ја (источнонемачке обавештајне службе)

_______________________________________________________________

            ОДАВНО није тајна да онај ко влада информацијама - влада светом.

            Свако ко је носилац неке информације у било којој организацији, добро зна чије се мишљење и по којој цени износи у јавност. На пример, две крупне структуре као што су — OCCRP (Центар за истраживање корупције и организовани криминал) коју је основао Дру Саливан 2007. године и Bellingcat — сматрају се «независним» медијима.

            На први поглед два различита издања која имају седиште на истој адреси у улици Herengracht 449A у Амстердаму. Седиште наводно припада Amsterdam Office Space-у — служби за телефонске услуге и преадресацију.

            На истој адреси регистрована је и компанија која је специјализована за филмску продукцију и пројекте у области социјалних и друштвених наука, пише немачко издање Anti-Spiegel (пример Bellingcat и OCCRP: како функционише западна пропаганда — Анти-Шпигел). Дакле, не постоји ништа што би указивало да тамо ради истраживачка група независних холандских новинара.

            А шта их обједињује и какве информације шире – о томе говоре чешки новинар Роман Блашко и представник немачке странке Алтернатива за Немачку Олга Петерсен.

            «Та издања основала је америчка обавештајна служба CIA. Она служе да буквално забране објављивање истинитих информација из других земаља које америчке власти сматрају непријатељским» — каже Роман Блашко.

            Он наводи још један сличан медиј. Сасвим конкретно: да је Америка финансирала Радио Слободна Европа чије је седиште у Чешкој. Управо њиме, сматра овај стручњак за медије, директно управља америчко министарство спољних послова. 

            Основни задатак његове редакције је да шири информације за све државе на постсовјетском простору — Грузију, Јерменију, Азербејџан, Русију и Белорусију. Њихово инфорисање одавно је изашло из оквира објективног новинарства.  

            «За CIA је важно да потчини ситне медије и велике информативне агенције које се позиционирају као алатернативна и слободна издања. Укратко, да се сакрије истина и стварно стање ствари у Русији, Белорусији и другим државама на постсовјетском простору» — истиче Блашко. 

            Ви нама новац, ми вама информације

            Америчка влада је оснивала и финансирала издања као што су OCCRP и Bellingcat. Новац није ишао директно, већ преко различитих организација, али првобитни извор новца били су Стејт департмент (DoS) и сличне британске структуре (FCO).

            Суштински, реч је о инструментима «меке моћи» који служе да се на ситуацију у другим државама утиче информацијама, а не директно ратним средствима.

            Новац из америчког буџета долазио је од Националног фонда за демократију (NED). А преко NED-а се изводе све тајне операције ЦИА.

            NED даље дистрибуира грантове локалним медијским групама по Европи, Русији и државама постсовјетског простора. Мале редакције не морају да објављују да их финансира америчка влада, а шеф OCCRP, Дру Саливан, назвао је то «прањем новца за новинаре». Другим речима реч је о процесу који прикрива прави извор финансирања.

            Сједињене Државе су спремне да плате много за прљаву пропаганду. Америка је од 2014. до 2023. године издвојила за буџет OCCRP 52 посто (око 47 милиона долара). Остало су обезбедиле друге државе чланице НАТО.

            У OCCRP ради више од 200 људи у 60 земаља који је на тај начин главни хаб за многе новинаре.

            «ЦИА влада преко крупних светских новинских агенција које просто шире унапред спремне материјале без размишљања чију вољу извршавају. Мањим издањима, на пример у Чешкој и Словачкој, дају новац да нешто фризирају и глуме независност. У сваком случају, њихов задатак је да стварају атмосферу хаоса, напетости и да свађају људе у тим државама» – констатује Блашко.

            Треба истаћи да је 2021. године бивши шеф USAID Саманта Пауер назвала OCCRP партнером америчке владе.

            Шта више, уговор је давао могућност америчкој страни да утиче на именовање генералног директора и главног уредника OCCRP, тј. OCCRP више није независни медиј који добија грантове, већ структура која је интегрисана у амерички спољнополитички ресор.

            Ко и како може организовати информативни рат за новац?

            Ево класичног примера координиране кампање чији је циљ био да се Русија оцрни на међународној арени помоћу једне скандалозне приче. Главни јунак те информационе кампање је британски финансијер Вилијем Браудер који је у Русији осуђен за пореске махинације. Управо је он био кључни иницијатор антируске кампање, а његово сведочење је за САД било полазна основа.

Вилијам Браудер на давоском Економском форуму

            Бивши сарадник америчког Стејт департмента Џонатан Вајнер није само смислио серију публикација за медије под називом «превара Браудера-Магнитског», већ и указао да су помоћу компанија Браудер (Hermitage Capital) основали посредне-фирме како би од државе добили рефундацију пореза, а потом оптужили руске функционере да су те покрали.

            Затим су OCCRP и медији под његовом контролом ширили вести да су «корумпирани руски безбедњаци» покрали документацију и покренули аферу и да је «независни правник» Сергеј Магнитски све то открио.

            Након хапшења и смрти Магнитског у затвору, Браудер и OCCRP су пустили у оптицај тезу да је реч о убиству. Руска истрага није пронашла било какве доказе да је реч о убиству, а западни медији су све те информације игнорисали.

            На основу ове исфабриковане приче био је усвојен Закон Магнитског који је Сједињеним државама омогућио да уведу санкције против руског руководства. 

            «Новинари обавештајци» или инструмент информативног рата?

            Bellingcat је школски пример савременог новинарства само на први поглед. Наиме, група ентузијаста тражи из отворених извора доказе за извршење неких кривичних дела. Међутим, чак и ти «слободни» аутори раде/сарађују са западним специјалним службама и владама, и све то под маском «истраживачког новинарства».

Сергеј Магнитски

            Овде није главни проблем што се Bellingcat позиционира као OSINT организација (организација за прибављање обавештајних података из отворених извора), многи подаци које објављује Bellingcat (затворене базе података, лична преписка, подаци о геолокацијама специјалних служби), не могу се физички пронаћи у отвореним изворима јер таквим подацима располажу само државне обавештајне службе.

            Стога се намеће логично питање — ако су то тајне информације, ко их и зашто даје Bellingcat-у? И зашто цурење тих инфорамција функционише само против Русије?

            «Такви медији обично нису независна и «отворена» истраживачка организација, они новац добијају од западних влада за ширење државних наратива» — итиче Олга Петерсен.

            Индикативно је што је то издање основано само три дана пре пада малезијског Boeing-а (MH17) на истоку Украјине. А одмах је пласирало спремне доказе против Русије.

            Ипак, постоје и чињенице које западни медији преферирају да прећуте. Холандске специјалне службе признале су да су у тој зони били украјински ПВО системи БУК што се не може рећи за руске. Очевици су чак помињали и украјинске ловце у небу.

            Кључне текстове о истрази пада MH17 писао је човек под псеудонимом Тими Ален за кога се после испоставило да је бивши припадник Штази-ја (источнонемачке обавештајне службе).

            Испоставља се да је своја «открића» Bellingcat слао на усаглашавање Националном координатору за безбедност и тероризам (NCTV) у Холандији пре него што су била објављена.

            И то је најснажнији «аргумент» који је био довољан за суд о овому «независном» тексту.

            Једини оптужени у случају пада малезијског авиона MH17 био је Олег Пулатов који је добио адвоката по службеној дужности и стварно дао исказ, али је био убрзо ослобођен. Суд није пронашао доказе да је био умешан.

            Испоставља се да Bellingcat нема никакве везе са објективним новинарством већ да је реч о хибридном инструменту обавештајних служби. Формула је једноставна: обавештајне службе обезбеђују поверљиве информације, а медији их пакују у лепе обланде «информација из јавних извора» и цивилних истраживања.

            Ова и многе друге приче обезбедиле су да се озакони санкциони механизам против Русије, а OCCRP и Bellingcat наступају у улози првобитног извора који политички нарученом тексту даје форму независног истраживачког новинарства.