Амерички либерали свој бољшевизам намећу са заносом комсомолаца од пре 100 година

БАЈДЕНОВА АДМИНИСТРАЦИЈА КРЕЋЕ У ЗАСТРАШУЈУЋУ РЕВИЗИЈУ ЉУДСКИХ ПРАВА И САМОГ ПРАВА

* Ентони БЛИНКЕН образложио нови извештај Стејт департмана о људским правима, али за њега у САД није никакав проблем што људе избацују са посла због идеолошки погрешних мишљења или чак због неуспешних шала старих много година. Нису то ни изборне преваре које су можда Бајдену донеле победу, озбиљно нарушивши поверење Американаца у њихов изборни систем

* Америка има проблем са црначким гетима, али се црни имигранти из Африке добро сналезе у САД. То води закључку да су за невоље становника црних гета криви они који управљају градовима у којима гета постоје, а то су углавном демократе. Међутим, Блинкен проблем проглашава проблем расним, а то значи да кривца треба тражити у "расистима“

* Русији је намењено да преузме мисију заштите оних права која Стејт департман оставља у сенци - пре свега слободе вероисповести. То отвара огромне могућности руској „мекој моћи“, коју све чешће називају „добром силом“

__________________________________________________

       Аутор: Сергеј ХУДИЕВ, православни богослов и публициста

       НОВИ извештај Стејт департмана о људским правима наставио је традицију, али и донео нове и прилично застрашујуће тенденције.

       Индикативан је и говор Ентонија Блинкена поводом објављивања извештаја. Државни секретар САД је, као и његови претходници, уверен да се амерички национални интереси, као резултат неке мистериозне унапред успостављене хармоније, подударају са стандардима за људска права, па тако САД – залажући се за људска права - увек промовишу своје интересе.

       Блинкен фактички тврди да за САД није могућа дилема коју је описао Макијавели – шта да ради државник када у интересу државе мора да чини морално проблематичне ствари. Јер, добро и истина се увек тобоже дивно поклапају са интересима Сједињених Држава, а интереси Сједињених Држава - са добром и истином.

        Многи у то, наравно, не верују и склони су оптуживању Стејт департмента за ароганцију и отворено лицемерје.

       Два феномена су нова.

       Сам Блинкен је предвидео да ће неке земље  (што се догађа сваке године) спочитавати САД да немају право да их критикују јер саме имају проблеме.

       Блинкен на то одговара да Сједињене Државе, за разлику од ауторитарних режима, практикују транспарентност (хм ...) и отворено се боре против тих појава.

       Раније се америчка реторика фокусирала на слободу, а не на једнакост, а сада је постала прилично левичарска и парадоксално подсећа на покојни СССР.

       Шта Блинкен наводи као главни проблем код куће? Није то cancel culture у којој човек избацују са посла због идеолошки погрешних мишљења или чак због неуспешних шала старих много година. Нису то ни изборне преваре које су можда Бајдену донеле победу, озбиљно нарушивши поверење Американаца у њихов изборни систем. Није то ни дубоки идеолошки раскол између прогресиста, који са деликатношћу комсомолааца из двадесетих година прошлог века набијају свој бољшевизам у грло сопствених суграђана, и конзервативаца који би желели да остану посвећени здравом разуму и хришћанском наслеђу Америке .

       Уместо свега тога, Блинкен говори о „системском расизму“.

       Америка има проблем са црначким гетима, али се црни имигранти из Африке добро сналезе у САД. То води закључку да су за невоље становника црних гета криви они који управљају градовима у којима гета постоје, а то су углавном демократе.

       Међутим, Блинкен проблем проглашава проблем расним, а то значи да кривца треба тражити у "расистима", што је изузетно корисна ознака за демонизацију противника у земљи.

       Још једна новина у Блинкеновом говору - много важнија - везана је за ревизију самог концепта људских права.

        Рекао је: „Људска права су једнака међу собом – међу њима не постоји хијерархија“.

       О чему се ради? Под Трампом је постојао приступ према којем би пре свега требало бранити права на слободу вероисповести и имовине - јер су се сматрала главним још очевима оснивачима Сједињених Држава.

       Ово је иритирало либералне активисте који су тражили да промоција ЛГБТ агенде и „репродуктивна права жена“ (еуфемизам за абортус) буду у првом плану.

       Ова агенда се неизбежно сукобљава са слободом вероисповести, говора, предузетништва и научног истраживања (што видимо у самим Сједињеним Државама). Али, Бајденова администрација се определила за њу.

       Све се може сажети у три тачке.

       Прва је десуверенизација - националне државе морају бити прогутане од стране глобалистичког пројекта.

       Ту је и непријатељски однос према рађању деце. Либерали су уверени да раст становништва доводи до прегревања атмосфере и „климатске катастрофе“ и да мора бити успорен по сваку цену.

       Ово укључује и непријатељство према породици као институцији која је најодговорнија за појаву нових људи на планети.

       Отуда свестрано промовисање побачаја које се подводи под еуфемизам „репродуктивна права“, и подстицање намерно стерилних облика сексуалног понашања и, нарочито,  трансгендерности - менталног поремећаја при којем таква особа сматра да не треба да буде пола са којим се родила, па се подвргава операцији после које остаје трајно стерилна.

       „Борба против насиља у породици“, која би требало да претвори брачни статус у застрашујућу рањивост и да тера људе да уопште избегавају породичне везе, део је истог дневног реда.

       Због свега овога, и сама фраза „људска права“ радикално мења сзначење.

       Не ради се више о „правима“ у смислу познате декларације УН-а или класичног либерализма – о слободи вероисповести, слободи говора, слободи предузетништва - већ о захтевима који су проглашени обавезујућим за цео свет.

       Сада имамо посла са радикалном ревизијом самог појма права. Зато вреди ући у спор јер нисмо потписивали ову агенду нити се заклињали на верност овој идеологији са десетинама гендера.

       Како довести у питање амерички монопол у сфери глобалне заштите људских права?

        Стејт департман је све досад деловао као професор и ментор. Неко је САД слушао са пијететом, неко са гунђањем, али се Вашингтон држао као неко ко једини има право дизања гласа у одбрану потлачених.

       Овај монопол се не држи ни на чему, а још га неизбежно га подрива ревизија и самог концепта „људских права“.

       Русији је намењено да преузме мисију заштите оних права која Стејт департман оставља у сенци - пре свега слободе вероисповести. То отвара огромне могућности руској „мекој моћи“, коју све чешће називају „добром силом“.

       Русија може, на пример, узимати у заштиту прогоњене хришћане и супротстављати се и – сужавању верских слобода у самим Сједињеним Државама.

       Наравно, нећемо моћи да захтевамо поштовање слободе савести од других држава све док се она крши и у самој Русији.

       Прогон припадника секти - неправедан и бесмислен сам по себи - лишава Русију моралног ауторитета који је могла да има као земљу здравог конзервативизма која се супротставља сулудој глобалистичкој агенди.

       Историја Русији даје шансу да постане бедем здравог разума и хришћанског наслеђа у све луђем свету.

       Било би врло тужно да ту шансу упустимо.