„Дубока држава“ сугерише Трампу да Русију одвоји од Кине и премами је на страну САД

ПРЕДЛАЖЕ И ДА ТО ПЛАТИ ПРИЗНАЊЕМ ДА ЈЕ КРИМ РУСКИ И ЗАУСТАВЉАЊЕМ ШИРЕЊА НАТО

* Council on Foreign Relations – који је најутицајнији амерички `труст мозгова`,  а неки га сматра ју и `светском владом` -  отворено упозорава: САД саме не могу победити цео свет, САД не могу саме победити ни Кину

* У свом документу „Реализација макростратегије за Кину“ CFR отворено упозорава државни врх и елиту САД: „САД не треба да троше новац и напоре на друге спољнополитичке правце већ да се само сконцентришу на Кину, плус – да се позабаве својим радикалним унутрашњим реформама.  Само комбинација та два приоритета може обезбедити Вашингтону неопходне снаге и створити потребне услове за победу“

* И још: „Вашингтон ће – да би побољшао односе са Москвом – морати да пође на уступке, а то неће моћи ако буде покушавао да сачува сву своју актуелну политику према Русији“

______________________________________________________________________

        Аутор: Иван ДАНИЛОВ, РИА Новости

        НАЈАУТОРИТЕТНИЈИ и најутицајнији амерички `труст мозгова` - Савет за међународне односе (Council on Foreign Relations, CFR) – објавио је шокантну по својој отворености и конкретности стратегију за победу САД у новом хладном рату против Кине и доминацију Вашингтона у светској  геополитици у 21. веку.

        А амерички приступ Русији, који се препоручује у тој стратегији, веома ће изненадити и руске и америчке аналитичаре које је тешко било чине изненадити. 

        CFR је невероватно утицајна организација, да је међу конспиролошким теоријама, које се за њу везују, и сумњичење да је то „права светска влада“.

        Зато ће студија CFR „Реализација макростратегије за Кину. Двадесет два рецепта за САД“ неизбежно изазвати велики интерес код свих који су упућени у америчку и међународну политику.

        У саставу CFR је преко 5.000 људи међу којима има и високих функционера администрације САД, плуд десет бивших државних секретара, директора ЦИА, плус утицајни банкари, ауторитетни правници, професори водећих америчких универзитета и кључне фигурре неких медија.

        Да све буде још јасније: управо та организација одговара за коришћење новца породице Рокфелер (преко програма David Rockefeller Studies Program), намењеног утицању на политичке одлуке америчких власти преко формулисања `експертских препорука“.

        Ако иза океана постоји нека организација, која одговара појму `дубоке државе` - онда је то (у идеалној мери) CFR, мада није организација таквог типа.

        Идеја да САД треба да са Русијом нормализују односе да би им било лакше да се боре са Кином – уопште није нова међу америчким експертима.

        Проблем са ранијим таквим идејама био је у томе што су као начин за достизање те пожељне нормализације подразумевале економске санкције (притискати и гушити), а за идеално проглашавале – смену режима у Москви. У  то је била укључено и прижељкивање да се Русија врати у 90-те и присили да призна не само пораз у хладном рату него и водећу улогу САД у 21. веку.

        Ти приступи су „максимум шаргарепе“ за Русију везивали за њен повратак у G8 у замену за пуну капитулацију поводом свих кључних геополитичких питања.

        Стратегија Council on Foreign Relations изведена је из потпуно друге логике.

        Савет нема илузија да САД саме могу победити цео свет. Не верује ни да САД могу саме победити Кину.

        Стратегија иде даље од америчке `дубоке државе` и подвлачи да САД не треба да троше новац и напоре на друге спољнополитичке правце и да треба да се само сконцентришу на Кину, плус – да се позабаве својим радикалним унутрашњим реформама.

        CFR чак упозорава да само комбинација та два приоритета може обезбедити Вашингтону неопходне снаге и створити потребне услове за победу.

        Стратегија оштро оцењује грешке које су на „руском правцу“ направиле администрације Барака Обаме и Доналда Трампа. А нарочито оштро оцењује кијевски Мајдан и Крим. У овом контексту:

        „Амерички председник, који би схватао `проблем Кине`, поставио би себи питање: да ли је зближавање Кине и Русије у националном интересу САД? Амерички председник који би схватао `проблем Кине`, тешко да би увео дугорочне санкције против Русије 2014-те, када је она анектирала Крим, пошто су те санкције подстакле Русију да се окрене савезу са Кином. Амерички председник, који би схватао `проблем Кине`, не би дозволио да функционери његове администрације јавно поздрављају револуцију у Кијеву 2014-те јер су и тиме убеђивали Пекинг (а и Москву) да САД  желе смену режима у Кини“.

        Већ и ова признања су драгоцена, а још интересантнији је рецепт који се предлаже за побољшавање односа Вашингтона и Москве.

        Прво се наглашава: „САД у координацији са савезницима морају покушати да остваре проширени дијалог са Владимиром Путином и владом Русије о светском поретку и безбедности у Европи и Азији".     

        Council on Foreign Relations сасвим предлаже:

        „Вашингтон ће – да би побољшао односе са Москвом – морати да пође на уступке, а то неће моћи ако буде покушавао да сачува сву своју актуелну политику према Русији. САД морају тежити да се договоре са Москвом да је ширење НАТО завршено , да САД укидају санкције уведене због анексије Крима, да се Русија враћа у G8. У замену, Москва повлачи трупе са истока Украјине, пристаје да се тамо разместе мировне снаге УН и обуставља отровно мешање у америчку политику и културу“.

        Тешко да ова трампа може бити довона за побољшавање америчко-руских односа. Важније је нешто друго: америчка елита постепено одустаје од навике да са Русијом `разговара` претњама, односно – почиње да схвата да треба ићи на суштинске преговоре.

        Уосталом, тешко је било замисливо да Council on Foreign Relations сугерише да се САД помире са припајањем Крима Русији, да одустану од ширења НАТО (то јест: да се помиње са финландзацијом Украјине), а и од повратка украјинске армије у Донбас.

        Све ово, наравно, не значи да ће то бити позиција САД, а и интереси Русије су много шири и дубљи.      

        Време и остаци америчког здравог разума, који – као што се види – још постоје у тамошњој `дубокој држави` - раде за Русију.