NASA и Европска свемирска агенција: Узорци Марсовог тла биће на Земљи 2031.

СВЕ ТРИ ФАЗЕ ОПЕРАЦИЈЕ КОШТАЋЕ НАЈМАЊЕ 5-7 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

«Персеверанс»

* Прво ће стартовати марсоход «Персеверанс» - већ у августу 2020-те. На површину Црвене планете треба да се спусти 2021-ве и да специјалним инструментима направи неколико проба марсијанског грунта на више места, па да те узорке упакује у херметичне капсуле

* Друга фаза операције треба да почне 2026-те. Ка Марсу ће бити послат свемирски апарат са модулом за слетање у којем ће се налазити други марсоход, са ракетом која ће потом моћи да га врати на орбиту за лет према Земљи

* Трећа фаза биће лансирање према Марсу свемирске летелице која ће бити у стању да се врати на Земљу. Она ће преузети мали апарат са узорцима тла и кренути према Земљи.Пошто ће је покретати само њени мотори неће њен повратак трајати 7-9 месеци већ већ готово пуне три године

_________________________________________________________________________

        NASA и Европска свемирска агенција објавиле су да ће већ ове године заједно послати `експедицију` на Марс која треба да на Земљу донесе узорке тла Црвене планете.

        До 2031-ве године.

        Свој договорени подухват назвале су „Пројектом века“.

        На Месецу је гравитациона сила само једна шестина Земљине гравитације. А Марсова 38 процената Земљине.

        Зато ће им за повратак на Земљу са узетим материјалом бити потребна ракета која ће апарат са узорцима изнети до свемирске орбите са које ће моћи да крене према Земљи.      

        NASA и ЕКА, заправо, рачунају да ће им бити потребна чак три свемирска лансирања да би узорци Марсовог тла доспели на Земљу.

        Прво ће стартовати марсоход «Персеверанс» који треба да буде лансиран према Марсу већ у августу 2020-те.

        На површину Црвене планете треба да се спусти  2021-ве и да специјалним инструментима направи неколико проба марсијанског грунта на више места,  па да те узорке упакује у херметичне капсуле.

        Овај  Марсоход биће опремљен и спектрометром, термовизором, дроном у виду хеликоптера тешког близу два килограма.

Овако је изгледао пре комплетирања точкова

        Друга фаза операције треба да почне 2026-те. Ка Марсу ће бити послат свемирски апарат са модулом за слетање у којем ће се налазити други марсоход, са ракетом која ће потом моћи да све врати на орбиту за лет према Земљи.

         Модул треба да се спусти недалеко од „Персеверанс“ које узете узорке треба да преда новом роверу који ће их сместити у ракету.

        Она ће одмах потом узлетети са површине Марса и изнети на орбиту мали свемирски апарат са корисним теретом.

        Трећа фаза биће лансирање према Марсу свемирске летелице која ће бити у стању да се врати на Земљу.

        Она ће преузети мали апарат са узорцима тла и кренути према Земљи.Пошто ће је покретати само њени мотори неће њен повратак трајати 7-9 месеци већ већ готово пуне три године па ће стићи на Земљу тек 2031. године.

        Све повезано ровером „Персеверанс“ коштаће  више од две милијарде долара. Још око 300-500 милиона долара биће потребно за његово функционисање  на Црвеној планети. Мало је вероватно да ће остале две мисије бити јефтиније. Стога се рачуна да укупни трошкови неће бити мањи од 5-7 милијарди долара.

А овако са точковима

        Американци тврде да су - захваљујући шест мисија „Аполо“ - донели више од 382 килограма реголита са Месеца.

        Наводно су донели и узорак базалта процењене  старости на више од четири милијарде година.

        Избушили су и „стуб Месечевог тла од 2,4 метра“, су 58 различитих слојева.

        Узорке Месечевог тла на Земљу су доставиле и совјетске аутоматске станице Луна-16, Луна-20. Из  три Месечеве регије: Мора обиља (у близини кратера Амегино) и Мора кризе. Укупно 324 грама.

        Кина планира да у скорој будућности лансира два своја аутоматска модула чији задатак ће бити да узму два килограма месечевог реголита и довезу их на Земљу.