Индија прва успешно спустила аутоматску станицу у близини Јужног пола Месеца

ТОКОМ ЈЕДНОГ ЛУНАРНОГ ДАНА (14 ЗЕМАЉСКИХ) МЕРИЋЕ ПЛАЗМИ (ЈОНЕ, ЕЛЕКТРОНЕ...)

* Аутоматска станица „Чандрајан-3” лансирана 14. јула, у лунарну орбиту ушла 5. августа. Модул за спуштање Викрам се одвојио 17. августа и извео два маневра у функцији спуштања

* У Њу Делхију очекују да ће лунарни ровер обезбедити „револуционарна сазнања о елементарном саставу Месечеве површине“. Опремљен је рентгенским спектрометром алфа честица и ласерски вођеним спектроскопом

___________________________________________________________

          ИНДИЈА је постала прва земља у свету која је успешно спустила аутоматску сонду у близини Јужног пола Месеца.

          Руси са својом Луном-25 нису успели (због проблема са мотором разбила се о површину јединог Земљиног природног сателита).

          Аутоматска станица „Чандрајан-3” лансирана је 14. јула, у лунарну орбиту је ушла 5. августа.

          Извела је потом неколико маневара како би се приближила Месецу док се није спустила на 100 километара од његове површине.

          Модул за спуштање Викрам се одвојио 17. августа и извео два маневра у функцији спуштања.

          У Њу Делхију очекују да ће лунарни ровер обезбедити „револуционарна сазнања о елементарном саставу Месечеве површине“.

          Опремљен је рентгенским спектрометром алфа честица и ласерски вођеним спектроскопом.

          Детектори су инсталирани и на модулу Викрам.

          ChaSTE (Chandra Ground Thermophisical Experiment) један од корисних модула. Дизајниран је за мерење топлотних својстава површине Месеца у близини његовог Јужног пола.

          Викрам носи и Rambha-Langmuir сонду која ће мерити плазму (јоне, електроне) око места слетања током једног лунарног дана (14 земаљских дана).

           Опремљен је и детектором лунарне сеизмичке активности, који ће пружити нове информације о лунарним земљотресима и микрометеоритима.