Да ли је коначно потврђено да иза Сунца постоји планета (Глорија) која је потпуни двојник Земље?

РУСКИ НАУЧНИК К. БУТУСОВ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ТВРДИ ДА СЕ КРЕЋЕ ПО ИСТОЈ ОРБИТИ И ИСТОМ БРЗИНОМ И ДА ЈЕ ЗАТО НЕ ВИДИМО

* Визуелне доказе су обезбедили астрономи великог међународног тима који је радио у Европској јужној опсерваторији у Чилеу (The European Southern Observatory - ESO). Објавили су: „Теоретски, две планете исте масе могу бити у истој орбити око своје звезде. Али, то још нико није видео. Ми смо први. То су две планете у истој орбити у звезданом систему PDS-70 који је 370 светлосних година од Земље. Претходно су у њему биле откривене две планете - PDS-70b и PDS-70c. А сада смо успели да разазнамо и трећу - која се налази у истој орбити као и PDS-70b. Оне орбитирају приближно истом брзином, иако не сасвим на супротним странама своје звезде“

* Неколико пута се чинило да је Глорија чак виђена док  је „вирила иза Сунца“. Кирил БУТУСОВ сматра да је управо она била „непознато небеско тело у близини Венере“, које су у својим списима помињали европски астрономи прошлости - Ђовани Касини, Џејмс Шорт, Јохан Мајер, Џозеф Луј Лагранж

* Са потврдом хипотезе о Анти-Земљи, веровање у ванземаљце добија смисао. Јер, копија Земље може бити насељена - њено место наспрам Сунца није ништа горе од нашег. И ту могу да живе интелигентна бића

* По прорачунима Бутусова, Глорија се може видети са расстојања 15 пута већег од удаљености земље од Месеца    

___________________________________________________________

          НАША планета има близанца - своју тачну копију. И то: не негде у дубинама свемира, већ у „комшилуку“ - у Сунчевом систему.

          Од краја 90-их година прошлог века у то уверавају ентузијасти на челу са Кирилом Бутусовим, астрофизичарем, професором Санкт Петербуршког државног универзитета, чланом Међународног удружења планетолога.

          Та копија се најчешће назива „Анти-Земља” а Бутусов јој је дао име "Глорија".

          Он тврди да Ани-Земља није видљива зато што дели исту орбиту са Земљом, а још се креће истом брзином, али се налази на другој страни Сунца - директно супротно од наше планете. Дакле, не види се –  заклања је Сунце.

          Ова хипотеза постала је популарна широм света, стекла је већ милионе присталица. Али, потврђена тек пре неки дан, али не у потпуности, већ - у принципу.

          Визуелне доказе су обезбедили астрономи великог међународног тима који је радио у Европској јужној опсерваторији у Чилеу (The European Southern Observatory - ESO). Објавила је преко чланице свог тима Олге Балсалобре-Руза (Olga Balsalobre-Ruza), астрофизичарке у Центру за астробиологију у Шпанији:

          „Теоретски, две планете исте масе могу бити у истој орбити око своје звезде. Али, то још нико није видео. Ми смо први. То су две планете у истој орбити у звезданом систему PDS-70. Звездани систем PDS-70 се налази 370 светлосних година од Земље. Претходно су у њему биле откривене две планете - PDS-70b и PDS-70c. А сада смо успели да разазнамо и трећу - која се налази у истој орбити као и PDS-70b. Планете су младе, можда у процесу формирања, али постоје. И то не хипотетички, већ реално. Оне орбитирају приближно истом брзином, иако не сасвим на супротним странама своје звезде“.

          Откривени близанац - Анти PDS-70b - налази се на једној од Лагранж-тачака тог система. У тачки L5 – где је гравитациона интеракција између планете и антипланете минимална.

          Према Бутусову, Анти-Земља би се такође могла налазити на тачки L5 система Земља-Сунце, али је некада заузимала тачку L3 - на другој страни Сунца.

          У систему Земља-Сунце постоји пет Лагранж-тачака, названих по математичару који је израчунао њихове координате. У тим тачкама силе привлачења звезде и планете уравнотежују једна другу.

          Две планете могу да се прилично добро слажу у истој орбити – као прави рођаци.

          Хипотеза о Глорији се потврдила. Додуше, засад - индиректно.

          Копија система Сунца, Земље и Анти-Земље постоји знатно ближе од PDS-70. То је Сатурнов систем.

          Ако гасовитог гиганта замислимо као сунце, а његове велике сателите као планете, онда се испоставља да се њих два налазе у истој орбити на супротним странама Сатурна - Епитемије и Јанус.

          Неколико пута се чинило да је Глорија чак виђена док  је „вирила иза Сунца“.

          Бутусов сматра да је управо она била „непознато небеско тело у близини Венере“, које су у својим списима помињали европски астрономи прошлости - Ђовани Касини, Џејмс Шорт, Јохан Мајер, Џозеф Луј Лагранж.

          Он претпоставља да Глорија с времена на време има мали утицај на своје комшије – Венеру , која одједном почиње да мистериозно убрзава, и Марса, који тада успорава. И једно и друго је супротно „космичким правилима“, али ако се у њихов круг убаци Глорија - све долази на своје место.

          Поврх свега, са потврдом хипотезе о Анти-Земљи, веровање у ванземаљце добија смисао. Јер, копија Земље може бити насељена - њено место наспрам Сунца није ништа горе од нашег. И ту могу да живе интелигентна бића.

          Ако је тако, онда су ванземаљци у близини, а не негде у дубини космоса, докле се не може стићи ни за хиљаду година. Нити су они до нас, нити ми до њих.

          Можда су Глоријанци или анти-Земљани дуго овде или нас можда посматрају, како тврде уфолози.

          И шта сада?

          По прорачунима Бутусова, Глорија се може видети са расстојања 15 пута већег од удаљености земље од Месеца. А тада би још требало знати и – куда гледати...

Овако све види Кирил Бутусов

          Ако је у праву, неће нам бити потребна натприродна технологија да летимо око Сунца.

          Могли смо да покушамо и досад. Да је постојала таква амбиција.

          ПРИГОВОРИ СКЕПТИКА

          Ни један апарат послат у дубоки свемир никада није видео Глорију. Нема никаквих фотографија о њој.

          На снимцима које су на Земљу слали и шаљу космичке опсерваторије STEREO, SOHO и SDO – које прате догађања на Сунцу – нису уочиле ништа необично што би упућивало на постојање Глорије.

          Њу нису видели ни космички телескоп James Webb Space Telescope који се налази у Лагранж-тачки 2 (L2).

          АРГУМЕНТИ ЕНТУЗИЈАСТА

          Ни једанн од тих апарата није окретао своје камере ка Лагранж-тачки 3 (L3).

          Космичке опсерваторије STEREO, SOHO и SDO „гледају“ Сунце, а не оно што је иза њега.

           Из тачке L2, на којој се налази James Webb Space Telescope, тачка L3 и не може да се види.

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари