Амерички планетолози: Марс је у прошлости имао "Сатурнове прстенове" и имаће их опет

НАВОДНО ЈЕ ВЕЋ НАЈМАЊЕ ДВА ПУТА УНИШТАВАО СВОЈ САТЕЛИТ ФОБОС, А МОЖЕ - ПОНОВО

* Црвена планета је у прошлости имала још један сателит чија је маса била 20 пута већа од Фобосове. Окретање око Марса Деимоса и тог сателита било је синхронизовано тако да је Деимос правио један обрт око планете, док је други сателит прави – три. То је  довело до тога да су оба сателита брзо изгубила енергију и приближила се Марсу, али је то за данас непостојећи било фатално

________________________________________________________________________

        АМЕРИЧКИ планетолози открили су једну од највећих тајни Марса. У томе им је помогао нагиб његовог сателита Деимоса.

        Планетолог Матијас Чак објаснио је да отклон Деимоса два одсто од Марсовог екватора сугерише да ће у релативно блиској будућности његов други и мањи сателит Фобос – поново бити уништен силом гравитације Црвене планете.

        Према његовим речима, то ће довести до стварања диска од гасова и прашине који ће по изгледу, густини и другим својствима бити сличан Сатурновим прстеновима.

        До тога ће доћи за 20–40 милиона година.

        Планетолози сматрају да се нешто слично већ догодило у историји Марса и то - неколико пута.

        Израчунали су гравитационе интеракције Фобоса, Деимоса и четврте планете Сунчевог система.

        Утврдили су да се Деимос постепено удаљава од Марса. Сматрају да су се Деимос и Фобос на исти начин понашали током целог свог постојања у орбити Марса.

        Чак и његове колеге указују да се необичан угао нагиба орбите Деимоса и његово постепено удаљавање од Марса могу објаснити тиме што је Црвена планета у прошлости имала имала још један сателит чија је маса била 20 пута већа од Фобосове.

        Окретање око Марса Деимоса и тог сателита било је – како тврде - синхронизовано тако да је Деимосправио један обрт око планете, док је други сателит прави – три.

        То је – према прорачунима америчких планетолога – довело до тога да су оба сателита брзо изгубила енергију и приближила се Марсу.

        Данас непостојећи сателит, који је за Марс био његов „Месец“ и био му је ближе, пао је у његову гравитациону сферу утицаја и био уништен.

        Тако се пре око 3 милијарде година формирао први Марсов прстен.

        Око 80 одсто тог „Месеца“ је у виду гасова и прашине пало на површину Црвене планете, а нови сателит се формирао од преосталих 20 одсто и почео се постепено удаљавати од Марса. Све док није стигао до одређене тачке у којој су на њега почеле утицати исте космичке силе као и у претходној верзији потомка Фобоса.

        Овај циклус се наводно поновио више пута и довео до рађања најмање три различите верзије Фобоса, од којих је свака била знатно мања од претходне.

        Можда ће све разјаснити јапанска мисија ММХ која ће 2024. године стићи до Деимоса и Фобоса ради проучавања њихове геологије и настанка.