Си: Западне земље на челу са САД воде политику пуног окруживања и потискивања Кине

КИНЕСКИ ЛИДЕР ОБЈАВИО ДА СЕ ЊЕГОВА ЗЕМЉА СПРЕМА ЗА ДУГУ КОНФРОНТАЦИЈУ СА ЗАПАДОМ

* Нагласио да су се услови за развој Кине „драстично променили“ и да је неизвесност значајно порасла

* Кинески врх је до пре неколико година веровао да може утицати на ниво конфронтације са Сједињеним Државама, односно - да се полуге утицања на формулу „супарништво-конфронтација” налазе са обе стране Тихог океана, дакле - и у Пекингу и у Вашингтону. Сијеве речи су потврда да је он практично уверен да су се Американци одлучили за конфронтацију

______________________________________________________

          ПЕКИНГ се растаје са последњим илузијама поводом својих односа са Западом и спрема се за дугу конфронтацију.

          У време сесије Народног политичког консултативног савета Кине, која је у току паралелно са заседањем кинеског парламента (Свекинеске скупштине народних представника) Си Ђинпинг је рекао да су се услови за развој Кине „драстично променили“ и да је неизвесност значајно порасла. Притом је упро прстом у праву страну:

          „Западне земље предвођене Сједињеним Државама воде политику свеобухватног обуздавања, окруживања и потискивања Кине, што прави препреке без преседана развоју наше земље“.

          Ово је велика промена у наступу кинеског лидера. Као и Мао Цедун при крају владавине, а и сви после њега, и је све досад говорио о спољним противницима у нејасним терминима попут „неке земље“.

          На Западу већ процењују да се Си „враћа реторици маоистичког периода“. Има и оних који  плаше свет „новим Маом“ спремним да запали „ватру светске револуције против света капитала”.

          Си, наравно, није „нови Мао“ и неће то ни постати, али више не жели да са својим народом говори езоповским језиком.

          У Пекингу су не јуче схватили да није случајно што су Сједињене Државе прогласиле Кину главним супарником и главном претњом, а сада виде да Вашингтон не само пооштрава политику обуздавања и опкољавања Кина, него и  отворено провоцира Пекинг. Не само поводом Тајвана.

          Кинески врх је до пре неколико година веровао да може утицати на ниво конфронтације са Сједињеним Државама, односно - да се полуге утицања на формулу „супарништво-конфронтација” налазе са обе стране Тихог океана, дакле - и у Пекингу и у Вашингтону.

          Сијеве наведене речи су потврда да је он практично уверен да су се Американци одлучили за конфронтацију.

          Зато он прелази на тврђу линију, како не би – у одређивању нивоа конфронтације – препустио иницијативу Американцима.

          Има индиција да се Пекинг спрема за вероватноћу да ће атлантисти бити у стању да приморају Европу на пуно учешће у антикинеској коалицији.

          Си је фактички објавио да се његова земља више не нада расколу на Западу.

           У томе му је помогла и прва година конфронтације Русије и Запада на територији Украјине.