Кинески физичари успевају да електроне плазме учине врелијим од `шест Сунца`

УСИЈАВАЈУ ИХ ДО 100 МИЛИОНА СТЕПЕНИ, А У СРЕДИШТУ НАШЕ ЗВЕЗДЕ ЈЕ – 15 МИЛИОНА

* Кинези су свој реактор EAST- којем тепају да је мало вештачко Сунце - покренули су 2006-те, а прошле године су први пут успели да максималну температуру плазме одржавају дуже од 100 секунди

* Достигнућа кинеских физичара биће сигурно коришћена за пројекат највећег термонуклеарног ректора на свету у којем учестује 35 земаља, међу којима су Кина, САД  и Русија

* Циљ подухвата је конструкција „индустријског термонуклеарног реактора“.  Са његовом појавом, човечанство ће себи трајно обезбедити јефтину и екололошки чисту енергију

_________________________________________________________________________

         КИНЕСКИ термонуклеарни реактор EAST већ је назван „малим вештачким Сунцем“. Не без разлога.

         У њему је плазна већ загрејана до 100 милиона степени, а у средишту наше звезде - 15 милиона степени.

         Академија наука Кине  објавила је да је таква температура постигнута  при истовременом коришћењу „четири извора топлоте“. Сасвим конкретно: да је плазма била захревана помоћу `ниских хибридних таласа` и електронских циклотронских таласа (разних врста трајућих колебања електрона и јона).

         Кинески физичари су користили и јонску циклотронску резонанцу, а то је назив за кружно кретање јона одређеном брзином унутар хомогеног магнетног поља.

         Усијану плазму у реактору држи јако магнетно поље и само захваљујући њему честице плазме не додирују зидове реактора које би, у суротном, тренутно букално испариле.

         Додатно усијавање плазме обезбедило је убризгавање електрино неутралних атома који несметано продиру у магнетно поље, а у њему се сударају са јонима плазме, губе елетроне и сами постају јони.

         Комбиновањем свих ових `механизама` кинески физичари судошли до термичке снаге веће од десет мегавата и да помоћу ње плазму загреју до 100 милиона степени Целзијуса..

         Признају да су до 1их 100 милиона степени стигли електрони, а да протони, који спадају међу теже честице, у њиховом облаку плазме (вештачком Сунцу) могу да имају сасвим друге температуре.

         Кинези тврде да су плазму до оваквог стања повремено доводили током четири месеца.

         Реактор EAST покренули су 2006-те, а прошле године су први пут успели да максималну температуру плазме одржавају дуже од 100 секунди.

         Последњих година су и у другим земљама у таквим реакторима постизали изузетно високе температуре плазме. Међутим, нико још није ни близу кинеског максимума.

         До термонуклеарних реакција попут оних у центру Сунца није могуће стићи јер их омогућавају огромне размере наше звезде и њена моћна гравитација.

         Први реактор попут овог кинеског направио је СССР још 1954-те године.

         Достигнућа кинеских физичара биће сигурно коришћена за пројекат највећег термонуклеарног ректора на свету у којем учестује 35 земаља, међу којима су Кина, САД  и Русија.

         Циљ подухвата је конструкција „индустријског термонуклеарног реактора“.

         Са његовом појавом, човечанство ће себи трајно обезбедити јефтину и екололошки чисту енергију.